’Pronašla sam prijateljstvo, ljubav i pažnju‘

„PO TOME će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35). Baš kao što je Isus i rekao, ljubav je postala obeležje ranog hrišćanskog bratstva. Tertulijan, koji je pisao više od sto godina nakon Hristove smrti, citirao je neke ljude iz tog vremena kako kažu: ’Vidi kako se vole i kako su spremni čak i da umru jedni za druge.‘

Da li u ovom svetu još uvek negde postoji takva ljubav? Postoji. Osmotri jedno pismo koje je dobila podružnica Jehovinih svedoka u Brazilu. Pismo je napisala žena po imenu Marilija, i ona kaže:

„Dok sam živela u Vilja Mersedesu u Argentini, moja majka, koja je Jehovin svedok, obolela je od osteoartritisa i ostala paralizovana od pojasa nadole. Kada joj je ustanovljena dijagnoza, prvih osam meseci su Svedoci iz Vilja Mersedesa s puno ljubavi i obzira brinuli o njoj. Vodili su računa o svemu, čistili joj kuću i spremali hranu. I dok je bila u bolnici neko je uvek bio uz nju, i danju i noću.

„Majka i ja smo se vratile u Brazil, gde se ona još uvek leči od svoje bolesti. Svedoci iz mesta u kom sada živimo čine sve što mogu da bi pomogli majci da se oporavi.“

Marilija je u zaključku svog pisma rekla: „Istina, nisam Jehovin svedok, ali među njima sam pronašla prijateljstvo, ljubav i pažnju.“

Zaista, još uvek postoje ljudi koji imaju pravu hrišćansku ljubav. Time dokazuju da Isusova učenja mogu imati snažan uticaj na naš život.