„Približite se Bogu, i on će se približiti vama“

Pre i posle — biblijska načela su dovela do promena

ADRIJAN je kao mladić bio pun gneva i mržnje. Zbog svoje nagle naravi, često je davao oduška svom gnevu. Pio je, pušio i vodio nemoralan način života. Bio je poznat kao panker, i imao je tetovažu po kojoj se videlo da podržava anarhiju. Govoreći o tim godinama, on kaže: „Nosio sam frizuru tipičnu za pankere, i ponekad sam farbao kosu u crveno ili u neku drugu boju.“ Takođe je nosio minđušu u nosu.

S još nekoliko buntovnih mladih, Adrijan se uselio u jednu zapuštenu kuću. Tamo su pili i drogirali se. „Uzimao sam spid i u isto vreme sam ubrizgavao valijum ili bilo šta do čega sam mogao doći“, priseća se Adrijan. „Kada nisam imao nikakvu drogu niti lepak, krao sam benzin iz tuđih automobila i drogirao sam se s tim.“ Pošto se bavio uličnim kriminalom, ljudi su se plašili Adrijana, jer je bio poznat kao veoma nasilna osoba. Oni uglavnom nisu želeli da imaju ništa s njim. U isto vreme, njegovo loše ponašanje privlačilo je loše društvo.

Adrijan je postepeno shvatao da su se njegovi „prijatelji“ družili s njim samo iz interesa. Osim toga, shvatio je da se ’gnevom i nasiljem ništa nije moglo postići‘. Osećajući se prazno i razočarano, Adrijan je napustio svoje društvo. Kada je pronašao Kulu stražaru na jednom gradilištu, privukla ga je njena poruka. To je vodilo do biblijskog studija s Jehovinim svedocima. Adrijan se spremno odazvao na poziv: „Približite se Bogu, i on će se približiti vama“ (Jakov 4:8). Rezultat toga je bio da je Adrijan ubrzo shvatio da treba da počne da primenjuje biblijska načela.

Adrijanovo sve veće spoznanje o Bibliji pozitivno je uticalo na njegovu savest, tako da je promenio svoj način života. Pružena mu je pomoć da savlada svoju naglu narav i da razvije samokontrolu. Zahvaljujući moći Božje Reči, Adrijan je izvršio velike promene u svojoj ličnosti (Jevrejima 4:12).

Međutim, kako je Biblija mogla tako snažno da utiče na njega? Spoznanje iz Pisma nam pomaže da ’obučemo novu ličnost‘ (Efešanima 4:24). Zaista, primenjivanjem tačnog spoznanja iz Biblije, naša ličnost se menja. Ali kako to spoznanje menja ljude?

Pre svega, Biblija govori koje nepoželjne karakterne crte treba odbaciti (Poslovice 6:16-19). Osim toga, Pismo nas podstiče da ispoljavamo dobre osobine koje nastaju delovanjem Božjeg svetog duha. Tu spadaju „ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samokontrola“ (Galatima 5:22, 23).

Dublje razumevanje Božjih zahteva pomoglo je Adrijanu da se preispita i da zapazi koje  karakterne crte treba da razvija, a koje da odbaci (Jakov 1:22-25). Međutim, to je bio tek početak. Osim spoznanja, bila mu je potrebna i motivacija — nešto što bi u njemu probudilo želju da se promeni.

Adrijan je saznao da se poželjna nova ličnost oblikuje „po slici Onoga koji ju je stvorio“ (Kološanima 3:10). Shvatio je da ličnost jednog hrišćanina mora da bude poput Božje (Efešanima 5:1). On je putem biblijskog studija saznao kako je Jehova postupao s čovečanstvom i zapazio je njegove divne osobine, kao što su ljubav, ljubaznost, dobrota, milosrđe i pravednost. To spoznanje je uticalo na njega tako da je zavoleo Boga i trudio se da razvije Njemu dopadljivu ličnost (Matej 22:37).

S vremenom i pomoću Jehovinog duha, Adrijan je sve bolje kontrolisao svoj nasilni temperament. On i njegova žena su sada zaokupljeni pomaganjem drugima da putem spoznanja iz Biblije promene svoj život. „Za razliku od mojih prijatelja koji su sada mrtvi, ja sam živ i vodim srećan porodični život!“, kaže Adrijan. On je danas živi dokaz toga da Biblija ima moć da promeni život nabolje.

[Istaknuti tekst na 25. strani]

„Gnevom i nasiljem se ništa nije moglo postići“

[Okvir na 25. strani]

Biblijska načela na delu

Slede neka biblijska načela koja su pomogla mnogim gnevnim i nasilnim osobama da postanu miroljubive:

„Budite u miru sa svim ljudima. Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu“ (Rimljanima 12:18, 19). Neka Bog odluči kada će se i kome osvetiti. S obzirom na to da on savršeno poznaje sve činjenice, svaka njegova kazna biće odraz savršene pravde.

„Gnevite se, ali ne grešite; sunce da ne zađe a da ste vi još isprovocirani, niti dajte mesta Đavolu“ (Efešanima 4:26, 27). Ponekad osoba može da se naljuti iz opravdanih razloga. Ako se to dogodi, ona ne treba da ostane ’isprovocirana‘. Zašto? Zato što bi je to moglo navesti da uradi nešto loše. Tako bi mogla dati „mesta Đavolu“ i izgubiti Jehovinu naklonost.

„Zbaci gnev i ostavi jarost, ne draži se, jer to ka zlu vodi!“ (Psalam 37:8). Neobuzdana osećanja mogu voditi do nekontrolisanih postupaka. Ako osoba dozvoli da je gnev savlada, verovatno će reći ili učiniti nešto čime će povrediti druge.