Da li ti je uvek potrebna biblijska zapovest?

KADA si bio dete, verovatno su ti roditelji postavili mnoga pravila. Dok si rastao, shvatao si da su to učinili iz najboljih namera. Kao odrasla osoba, verovatno i dalje živiš po nekim načelima koja su ti roditelji usadili, iako više nisi pod njihovim nadzorom.

Naš nebeski Otac, Jehova, pruža nam brojne direktne zapovesti u svojoj Reči, Bibliji. Na primer, on zabranjuje idolopoklonstvo, blud, preljubu i krađu (Izlazak 20:1-17; Dela apostolska 15:28, 29). Dok duhovno ’u svemu rastemo‘, shvatamo da Jehova to čini iz najboljih namera i da njegove zapovesti nisu previše ograničavajuće (Efešanima 4:15; Isaija 48:17, 18; 54:13).

Međutim, postoje mnoge situacije za koje nije data konkretna zapovest. Zato neki misle da onda kada ne postoji konkretan biblijski zakon, mogu da postupe onako kako žele. Oni tvrde da bi Bog izrazio svoju volju u vidu konkretne zapovesti da je to smatrao neophodnim.

Oni koji razmišljaju na takav način često donose nemudre odluke zbog kojih se kasnije gorko kaju. Oni ne uviđaju da Biblija pored zakona sadrži i izveštaje koji ukazuju na Božji način razmišljanja. Kada proučavamo Bibliju i upoznajemo Jehovina gledišta, to nam pomaže da razvijamo biblijski školovanu savest i da donosimo odluke koje odražavaju njegov način razmišljanja. Čineći tako, mi radujemo njegovo srce i izvlačimo koristi koje su rezultat mudrih odluka (Efešanima 5:1).

Izvanredni biblijski primeri

Kada čitamo biblijske izveštaje o Božjim slugama iz drevnih vremena, nailazimo na situacije u kojima su oni uzeli u obzir Jehovin način razmišljanja čak i kada nisu bili pod konkretnim zakonom. Osmotri Josifov primer. U vreme kada je bio suočen s nemoralnim udvaranjem Petefrijeve žene, nije postojao od Boga nadahnut pisani zakon protiv preljube. Pa ipak, iako nije imao konkretan zakon, Josif je razumeo da je preljuba greh ne samo protiv njegove savesti već i greh protiv ’Boga‘ (Postanje 39:9). Jasno je da je Josif shvatio da se preljuba sukobljavala s Božjim načinom razmišljanja i njegovom voljom, koju je izrazio u Edenu (Postanje 2:24).

Osmotri još jedan primer. U Delima apostolskim 16:3 saznajemo da je Pavle obrezao Timoteja pre nego što ga je poveo na svoja hrišćanska putovanja. Međutim, dalje u 4. stihu čitamo da su Pavle i Timotej posle toga prolazili kroz gradove i prenosili „odredbe koje doneše apostoli i starešine u Jerusalimu“. Jedna od tih odredbi bila je odluka da hrišćani nisu više dužni da se obrezuju! (Dela apostolska 15:5, 6, 28, 29). Zašto je Pavle smatrao da je bilo potrebno da se Timotej obreže? „Zbog Jevreja koji su bili u tim mestima, jer su svi znali da mu je otac Grk.“ Pavle nije želeo da ih bespotrebno spotiče. On je bio zainteresovan za to da se hrišćani i dalje ’preporučuju svakoj ljudskoj savesti pred Bogom‘ (2. Korinćanima 4:2; 1. Korinćanima 9:19-23).

 Takav način razmišljanja bio je karakterističan za Pavla i Timoteja. Ako pročitaš stihove iz Rimljanima 14:15, 20, 21 i 1. Korinćanima 8:9-13 i 10:23-33, videćeš koliko je Pavle bio istinski zainteresovan za duhovnu dobrobit drugih, naročito onih koji su se mogli spotaći na nešto što zapravo nije bilo pogrešno. Pavle je o Timoteju napisao: „Nemam nikog drugog sa stavom poput njegovog koji će se istinski brinuti za vaše stvari. Jer svi drugi traže svoje sopstvene interese, a ne interese Hrista Isusa. Ali vi znate kakvim se dokazao, da je kao dete s ocem robovao sa mnom za unapređivanje dobre vesti“ (Filipljanima 2:20-22). Ova dva hrišćanina ostavila su zaista divan primer za nas danas! Umesto da se odluče za lične udobnosti ili želje kada nisu bili pod konkretnom Božjom zapovešću, oni su oponašali Jehovinu ljubav i ljubav njegovog Sina tako što su uzimali u obzir i to kako bi njihove odluke mogle da utiču na duhovnost drugih.

Razmisli o najvećem primeru za nas, Isusu Hristu. U svojoj Propovedi na gori, bio je jasan kada je rekao da će onaj ko razume duh Božjih zakona biti poslušan Bogu čak i onda kada ne postoji posebna zapovest ili zabrana (Matej 5:21, 22, 27, 28). Ni Isus, ni Pavle, ni Timotej, ni Josif nisu usvojili mišljenje da osoba može postupati po svojoj volji kada ne postoji konkretan Božji zakon. U skladu s Božjim načinom razmišljanja, ovi ljudi su živeli po onome što je Isus nazvao dvema najvećim zapovestima — voleti Boga i bližnjeg (Matej 22:36-40).

Kako je s hrišćanima danas?

Jasno je da na Bibliju ne treba da gledamo kao na neki zakonski dokument — očekujući da svaka obaveza bude precizno definisana. Mi radujemo Jehovino srce kada naši postupci odražavaju njegov način razmišljanja, čak i kada ne postoji konkretan zakon koji će nas usmeriti. Drugim rečima, umesto da uvek očekujemo da nam se kaže šta Bog želi da radimo, možemo ’zapažati šta je njegova volja‘ (Efešanima 5:17; Rimljanima 12:2). Zašto to raduje Jehovu? Zato što to pokazuje da nam je više stalo da ugodimo njemu nego da udovoljimo ličnim željama i pravima. To takođe govori da smo toliko zahvalni za njegovu ljubav da želimo da je oponašamo i da ona bude sila koja nas pokreće (Poslovice 23:15; 27:11). Pored toga, postupci koji se temelje na načelima iz Pisma doprinose duhovnom i često fizičkom zdravlju.

Hajde da vidimo kako se ova načela mogu primeniti u ličnim stvarima.

Izbor zabave

Osmotri slučaj jednog mladića koji želi da kupi neki muzički album. Ono što je čuo s tog albuma zvuči veoma primamljivo, ali ga zabrinjava što omot ukazuje da su pesme bestidne i vulgarne. Takođe je svestan da je veliki deo pesama tog izvođača pun besa i nasilja. S obzirom da voli Jehovu, ovaj mladić je zainteresovan za njegovo gledište i mišljenje o tome. Kako može da zapazi šta je Božja volja u ovom slučaju?

 U svom pismu Galatima, apostol Pavle je nabrojao dela tela i ono što spada u plod Božjeg duha. Ti verovatno već znaš da plod Božjeg duha obuhvata: ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost i samokontrolu. Ali šta je uključeno u dela tela? Pavle piše: „Dela tela su očigledna, i to su blud, nečistoća, raspušteno ponašanje, idolopoklonstvo, bavljenje spiritizmom, neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, podele, sekte, zavisti, pijanke, terevenke i tome slično. Na to vas unapred upozoravam, kao što sam vas unapred i upozorio, da oni koji čine tako nešto neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Galatima 5:19-23).

Obrati pažnju na poslednji izraz u ovom spisku — „i tome slično“. Pavle nije dao neki opširan spisak svega što bi se moglo svrstati u dela tela. To ne znači da neko može da kaže: ’Prema Pismu mogu da radim sve što Pavle nije svrstao među dela tela.‘ Umesto toga, čitaoci treba da upotrebe moći zapažanja kako bi prepoznali stvari koje se ne nalaze na ovom spisku, ali su ’tome slične‘. Oni koji nepokajnički čine dela koja nisu pomenuta ali su ’tome slična‘, neće naslediti blagoslove Božjeg Kraljevstva.

Prema tome, potrebno je da zapažamo, to jest razabiramo ono što nije dopadljivo Jehovi. Da li je to teško? Zamisli da ti doktor savetuje da jedeš više voća i povrća, a da izbegavaš kolače, sladoled i tome slično. Da li bi ti bilo teško da odrediš u koju grupu spadaju torte? Sada ponovo osmotri plod Božjeg duha i dela tela. Gde se može svrstati gore pomenuti muzički album? On sigurno ne odražava osobine kao što su ljubav, dobrota, samokontrola ili druge osobine koje su povezane s plodom Božjeg duha. Nije potreban neki konkretan zakon da bi se zapazilo da takva vrsta muzike nije u skladu s Božjim načinom razmišljanja. Isto načelo se može primeniti i na štivo za čitanje, filmove, televizijski program, kompjuterske igre, Web sajtove i slično.

Prihvatljiv lični izgled

Biblija takođe sadrži načela koja se odnose na oblačenje i doterivanje. Ona svakom hrišćaninu pružaju smernice kako bi njegov lični izgled bio prikladan i prijatan. Oni koji vole Jehovu i tu vide priliku da čine ono što će obradovati njihovog nebeskog Oca, umesto da rade ono što se njima dopada. Kao što smo već videli, činjenica da Jehova nije dao konkretne smernice za neke stvari ne znači da on nije zainteresovan za ono što njegov narod radi. Stilovi se razlikuju od mesta do mesta, pa čak i u istom mestu, i s vremena na vreme menjaju se. Međutim, Bog je dao osnovna načela koja bi trebalo da pruže vođstvo njegovom narodu u svako doba i na svakom mestu.

Na primer, u 1. Timoteju 2:9, 10 stoji: „Isto tako, želim da se žene ukrašavaju urednom odećom, sa skromnošću i zdravim mislima, a ne posebnim pletenjem kose i zlatom ili biserima ili vrlo skupom odećom, nego onako kako dolikuje ženama koje izjavljuju da poštuju Boga, naime, dobrim delima.“ Prema tome, hrišćanke — i hrišćani — treba da razmisle o tome kako po mišljenju ljudi iz njihovog okruženja treba da izgledaju oni koji „izjavljuju da poštuju Boga“. Naročito je prikladno da jedan hrišćanin razmisli o tome kako će njegov izgled uticati na mišljenje drugih o biblijskoj poruci koju im prenosi (2. Korinćanima 6:3). Jedan primeran hrišćanin neće biti preterano zainteresovan za svoje želje ili navodna prava, već će više brinuti o tome da ne postane uzrok nemira ili kamen spoticanja za druge (Matej 18:6; Filipljanima 1:10).

Kada jedan hrišćanin utvrdi da njegov stil odevanja uznemirava ili spotiče druge, on može oponašati apostola  Pavla tako što će biti više zainteresovan za duhovnu dobrobit drugih nego za udovoljavanje ličnim željama. Pavle je rekao: „Ugledajte se na mene, kao ja na Hrista“ (1. Korinćanima 11:1). Za Isusa je napisao: „Ni Hrist nije ugađao sebi.“ Pavlova poruka svim hrišćanima je jasna: „Mi dakle koji smo jaki treba da nosimo slabosti onih koji nisu jaki, a ne da ugađamo sebi. Neka svako od nas ugađa svom bližnjem u onome što je dobro za njegovo izgrađivanje“ (Rimljanima 15:1-3).

Izoštriti moći zapažanja

Kako možemo razviti moći zapažanja tako da znamo kako da ugodimo Jehovi, čak i kada on nije dao konkretno uputstvo za neku stvar? Naše moći zapažanja poboljšaće se ako svakodnevno čitamo njegovu Reč, redovno je proučavamo i duboko razmišljamo o onome što smo pročitali. Takvo poboljšanje se ne dešava odjednom. Poput fizičkog rasta deteta, i duhovni rast je postepen i ne vidi se istog trena. Zato je potrebno strpljenje, i ne treba da se razočaramo ako ne primetimo trenutni napredak. S druge strane, naše moći zapažanja neće se izoštriti samo zahvaljujući prolasku vremena. To vreme mora biti ispunjeno redovnim razmatranjem Božje Reči, kao što smo već pomenuli, i moramo dati sve od sebe da živimo u skladu s njom (Jevrejima 5:14).

Moglo bi se reći da Božji zakoni ispituju našu poslušnost, dok njegova načela ispituju dubinu naše duhovnosti i želje da mu ugodimo. Dok duhovno rastemo, trudićemo se da što bolje oponašamo Jehovu i njegovog Sina. Nastojaćemo da svoje odluke temeljimo na Božjem mišljenju koje je izraženo u Pismu. Dok radujemo svog nebeskog Oca u svemu što činimo, uvidećemo da je i naša radost veća.

[Slike na 23. strani]

Stilovi odevanja se razlikuju od mesta do mesta, ali pri našem izboru treba da nas vode biblijska načela