Oni su tražili tesan put

PRE skoro 550 godina, grupice ljudi koji su se izjašnjavali kao hrišćani napustili su svoje domove u Pragu, Helčicu, Vilemovu, Klatovu i drugim gradovima u današnjoj Češkoj. Naselili su se blizu sela Kunvald, u dolini severoistočne Bohemije, gde su sagradili kolibe, obrađivali zemlju, čitali Bibliju i nazvali se Crkva bratstva, ili na latinskom Unitas Fratrum.

Ovi naseljenici su imali različito poreklo. Među njima je bilo seljaka, plemića, studenata, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena, udovica i siročadi, i svi su imali istu želju. „Molili smo se samom Bogu“, napisali su, „i preklinjali ga da nam otkrije svoju veličanstvenu volju u svim stvarima. Želeli smo da hodimo Njegovim putevima.“ Zaista, ta Crkva bratstva ili Češka braća, kako je kasnije nazvana ta verska zajednica, tražila je „tesan put koji vodi u život“ (Matej 7:13, 14). Koje su biblijske istine otkrili putem istraživanja? Po čemu su se njihova verovanja razlikovala od ustaljenih verovanja tog doba i šta možemo naučiti od njih?

Bez nasilja — bez kompromisa

Osnivanju Crkve bratstva doprinelo je nekoliko religioznih pokreta koji su postojali sredinom 15. veka. Jedan od tih pokreta bili su Valdenzi, koji su nastali u 12. veku. Valdenzi su se prvobitno odvojili  od Rimokatolicizma, državne religije u centralnoj Evropi. Međutim, kasnije su se delimično vratili katoličkim učenjima. Druga uticajna grupa bili su Husiti, sledbenici Jana Husa. Veliki deo češkog stanovništva pripadao je toj religiji, ali ona se nije odlikovala jedinstvom. Jedna frakcija se borila za društvena pitanja, dok je druga koristila religiju za unapređivanje političkih ideja. Bratstvo je takođe bilo pod uticajem hijalističkih grupa, kao i domaćih i stranih izučavalaca Biblije.

Češki bibličar i reformator, Peter Helčicki (oko 1390-1460), bio je upoznat sa učenjima Valdenza i Husita. On je odbacio Husite zbog nasilja kome su počeli da pribegavaju, a Valdenze zbog njihove spremnosti na kompromise. Osudio je rat kao nehrišćanski. Smatrao je da hrišćani treba da se vode ’Hristovim zakonom‘, bez obzira na moguće posledice (Galatima 6:2; Matej 22:37-39). Helčicki je svoja učenja zapisao 1440. godine u knjizi Sít Víry.

Gregor iz Praga, mlađi savremenik izučavaoca Helčickog, bio je toliko opčinjen njegovim učenjima da je napustio Husite. Gregor je 1458. godine ubedio male grupe nekadašnjih Husita da napuste svoje domove u različitim delovima Češke. Oni su bili među onima koji su ga sledili do sela Kunvald, gde su osnovali novu religioznu zajednicu. Kasnije  su im se tamo pridružile grupe čeških i nemačkih Valdenza.

Pogled u prošlost

Od 1464. do 1467. godine, ova novoformirana grupa koja je bila sve veća, održala je brojne crkvene sabore u oblasti Kunvalda i usvojila nekoliko rezolucija kojima je definisala svoj novi religiozni pokret. Sve rezolucije su pažljivo zabeležene u ciklusu knjiga, danas poznatom kao Acta Unitatis Fratrum, koje još uvek postoje. Ta dela služe kao pogled u prošlost, pružajući živopisnu sliku o verovanjima Bratstva. Ona sadrže pisma, prepise govora i čak detalje s njihovih rasprava.

O verovanjima Bratstva, Acta kažu: „Mi smo odlučni da se rukovodimo isključivo Pismom i primerima našeg Gospoda i svetih apostola, u tišini, poniznosti i dugotrpljivosti, ljubavi prema neprijateljima, čineći im i želeći dobro, i moleći se za njih.“ Ovi zapisi takođe pokazuju da je Bratstvo u početku učestvovalo u propovedanju. Putovali su u parovima, a žene su se pokazale kao uspešni misionari na  lokalnom području. Pripadnici Bratstva nisu prihvatali političke položaje, nisu polagali zakletve i nisu učestvovali u vojnim aktivnostima, niti su nosili oružje.

Od jedinstva do razdora

Ipak, posle nekoliko decenija, Crkva bratstva je prestala da živi u skladu sa svojim imenom. Prepirke oko toga koliko doslovno treba da žive po svojim verovanjima dovele su do podele. Bratstvo se 1494. godine podelilo na dve grupe — Glavnu i Manjinsku frakciju. Dok je Glavna frakcija razvodnila izvorna verovanja, Manjinska frakcija je smatrala da Bratstvo treba da zadrži čvrst stav protiv politike i sveta. (Vidi okvir „Šta se desilo s Glavnom frakcijom?“)

Na primer, jedan član Manjinske frakcije je napisao: „Ljudi koji idu i jednim i drugim putem imaju male šanse da ostanu uz Boga, jer su retko kad i u manje važnim stvarima spremni da se žrtvuju i podlože Bogu, dok u glavnim stvarima postupaju po svojoj volji... Oni koji imaju  nepokolebljiv um i dobru savest — koji svakodnevno slede Gospoda Hrista na tesnom putu i nose svoj krst — jesu oni među koje želimo da budemo ubrojani.“

Članovi Manjinske frakcije su smatrali da je sveti duh Božja aktivna sila, ili njegov „prst“. Shvatili su da je Isusova otkupnina bila cena koju je on kao savršeni čovek platio svojim ljudskim životom za ono što je grešnik Adam izgubio. Nisu obožavali Mariju, Isusovu majku. Ponovo su uspostavili doktrinu po kojoj sveštenik može biti svaki vernik bez obaveze da se zavetuje na celibat. Ohrabrivali su na javno propovedanje u kojem mogu da učestvuju svi članovi skupštine i isključivali su nepokajničke grešnike. Držali su se strogo po strani što se tiče vojnih i političkih aktivnosti. (Vidi okvir „Koja su bila verovanja Manjinske frakcije“.) Pošto je Manjinska frakcija tesno sledila rezolucije iz Acta, smatrali su da su pravi naslednici prvobitne Crkve bratstva.

Otvoreni i progonjeni

Manjinska frakcija je otvoreno kritikovala druge religije, uključujući i Glavnu frakciju. „Vi naučavate da treba krštavati malu decu koja još nisu stekla veru“, pisali su za takve religije, „i u tome sledite običaj biskupa Dionisija, koji je po nagovoru nekih nemudrih ljudi rekao da treba krštavati novorođenčad... To rade skoro svi učitelji i teolozi, Luter, Melanhton, Buker, Korvin, Jileš, Bulinger... Glavna frakcija — svi teže ka istom.“

Kao što se moglo i očekivati, Manjinska frakcija je bila progonjena. Jedan od njenih vođa, Jan Kalenec, išiban je i spaljen 1524. godine. Kasnije su još tri člana ove frakcije spaljena na lomači. Manjinska frakcija je po svemu sudeći prestala da postoji oko 1550. godine, nakon smrti njenog poslednjeg vođe.

Ipak, vernici Manjinske frakcije ostavili su svoj trag na religioznoj karti srednjovekovne Evrope. Istina, pošto ’tačno spoznanje‘ nije otkriveno u punoj meri u danima Manjinske frakcije, oni nisu uspeli da rasteraju dugotrajnu duhovnu tamu (Danilo 12:4). Uprkos tome, njihova snažna želja da traže tesan put i da ga slede uprkos protivljenju jeste nešto što je vredno pažnje za današnje hrišćane.

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Smatra se da su 50 od 60 bohemijskih (čeških) knjiga koje su štampane između 1500. i 1510. godine napisali članovi Crkve bratstva

[Okvir na 11. strani]

Šta se desilo s Glavnom frakcijom?

Šta se na kraju desilo s Glavnom frakcijom? Nakon što je Manjinska frakcija nestala sa istorijske scene, Glavna frakcija je nastavila da postoji kao religiozni pokret, još uvek poznata kao Crkva bratstva. Ova frakcija je s vremenom korigovala svoja prvobitna verovanja. Krajem 16. veka, Crkva bratstva se ujedinila s češkim Utrakvistima, a koji su zapravo bili Luterovci. Međutim, Bratstvo se i dalje aktivno bavilo prevođenjem i objavljivanjem Biblije i drugih religioznih knjiga. Zanimljivo je da se na prvoj strani njihovih ranih publikacija nalazio tetragram, četiri hebrejska slova Božjeg ličnog imena.

Godine 1620, češko kraljevstvo je prisilno dovedeno pod vlast Rimokatoličke crkve. Kao posledica toga, mnogi članovi Glavne frakcije Bratstva napustili su zemlju i nastavili sa svojim aktivnostima u inostranstvu. Tamo je ta grupa kasnije postala poznata kao Moravska crkva (Moravska je oblast u Češkoj), koja postoji i danas.

[Fusnota]

[Okvir na 12. strani]

Koja su bila verovanja Manjinske frakcije

Sledeći citati navedeni u Acta Unitatis Fratrum iz 15. i 16. veka pokazuju neka od verovanja Manjinske frakcije. Izjave koje su napisale vođe Manjinske frakcije uglavnom su upućene Glavnoj frakciji.

Trojstvo: „Ako prelistate celu Bibliju, nigde nećete naći da je Bog podeljen na neku vrstu Trojstva, tri osobe poimenično, kao što su ih ljudi zamislili u svojoj mašti.“

Sveti duh: „Sveti duh je Božji prst i dar od Boga, to jest tešitelj, odnosno Božja sila, koju Otac daje vernicima na temelju Hristovih zasluga. Mi ne nalazimo u Svetom pismu da sveti duh treba nazvati Bogom ili Osobom; niti apostolska učenja to pokazuju.“

Sveštenstvo: „Oni greše kada vam daju titulu ’sveštenika‘; ako ne obrijete teme i nemate navodni prst iscelitelj, ni po čemu se ne razlikujete od najobičnijih laika. Sveti Petar je pozvao sve hrišćane da budu sveštenici, rekavši: Vi ste sveto sveštenstvo koje prinosi duhovne žrtve (1. Petrova 2).“

Krštenje: „Gospod Hrist je rekao svojim apostolima: Idite po celom svetu i propovedajte Jevanđelje svem stvarstvu, onima koji bi poverovali (Marko, 16. poglavlje). I zatim, tek nakon ovih spomenutih reči: i koji se krste, oni će se spasti. A vi naučavate da treba krštavati malu dece koja još nisu stekla veru.“

Neutralnost: „Ono što su vaša rana braća smatrala lošim i nečistim — da stupe u armiju i ubijaju ili da naoružani idu putevima — sve to vi smatrate dobrim... Zato mislimo da ste vi, zajedno s drugim učiteljima, samo levim okom zavirili u proročanske reči koje kažu: Zato je on polomio strele, štit i mač i sve oružje bojno (Psalam 75 [Psalam 76 u prevodu Bakotić]). I na još jednom mestu u Bibliji: Neće biti kvara ni štete na svoj svetoj gori mojoj, jer će zemlja biti puna Božjeg poznanja, i tako dalje (Isaija, 11. poglavlje).“

Propovedanje: „Dobro znamo da su u početku žene dovele do pokajanja više ljudi nego svi sveštenici zajedno s biskupima. A sada su se sveštenici udobno smestili u svojim rezidencijama koje su dobili od crkve. Kakav promašaj! Idite po celom svetu. Propovedajte... svem stvarstvu.“

[Mape na 10. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

NEMAČKA

POLJSKA

ČEŠKA

BOHEMIJA

Elba

PRAG

Vltava

Klatovi

Helčice

Kunvald

Vilemov

MORAVSKA

Dunav

[Slike na stranama stranama 10, 11]

Levo: Peter Helčicki; dole: strana iz dela „Sít Víry“

[Slika na 11. strani]

Gregor iz Praga

[Izvor slike na 13. strani]

Sve slike: S laskavým svolením knihovny Národního muzea v Praze, Cesko