Da li je religija odgovorna za probleme čovečanstva?

„KADA ne raspiruje sukobe, religija deluje kao droga koja otupljuje savest i puni čoveku glavu ružičastim snovima... čini da ljudi imaju i suviše uzak pogled na život, da budu sujeverni, puni mržnje i straha.“ Bivši metodistički misionar koji je to napisao takođe je rekao: „Te optužbe su opravdane. Postoji loša i dobra religija“ (Start Your Own Religion).

Neko bi mogao reći: ’To sigurno nisu opravdane kritike.‘ Pa ipak, ko može opovrgnuti istorijske činjenice? Uopšteno gledano, religija — koja se definiše kao „služba Bogu, to jest obožavanje Boga ili neke više sile“ — ima sramnu prošlost. Trebalo bi da nas religija prosvetli i nadahne. Međutim, ono što ona mnogo češće radi jeste podstrekavanje na sukobe, netrpeljivost i mržnju. Zašto je tako?

’Anđeo svetla‘ zavodi ljude

Biblija pruža jedan vrlo jednostavan odgovor. Pretvarajući se da je ’anđeo svetla‘, Satana Đavo je milione ljudi zaveo  kako bi sledili njegova učenja a ne Božja (2. Korinćanima 11:14). Apostol Jovan je pokazao da je Satanin uticaj toliko snažan da „celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Jovan je znao da Satana „zavodi celu nastanjenu zemlju“ (Otkrivenje 12:9).

Koje su posledice toga? Satana stoji iza religija koje se prikazuju kao pobožne. One samo ’izgledaju pobožno‘, ali njihovi loši plodovi pokazuju kakve su u stvari (2. Timoteju 3:5, Ba; Matej 7:15-20). Umesto da pomaže čovečanstvu da reši probleme, religija im i sama doprinosi.

Nemoj odmah da odbaciš tu misao kao neverovatnu ili nerazumnu. Priseti se da je sama suština prevare u tome da osoba koja je prevarena ne bude svesna toga. Apostol Pavle je dao jedan primer toga: „Ono što nacije žrtvuju, žrtvuju demonima, a ne Bogu“ (1. Korinćanima 10:20). Verovatno bi ti ljudi bili zaprepašćeni da su shvatili da obožavaju demone. Oni su smatrali da obožavaju nekog dobrog boga ili bogove. Međutim, njih su u stvari prevarile ’zle duhovne sile na nebeskim mestima‘, sile koje podržavaju Satanu u njegovom nastojanju da zavede čovečanstvo (Efešanima 6:12).

Razmotrimo, na primer, kako je Satana uspeo da prevari i zavede mnoge ljude koji se izjašnjavaju kao hrišćani, a koji namerno ne obraćaju pažnju na upozorenje apostola Jovana u vezi s tim zlim uticajem (1. Korinćanima 10:12).

Ono što je Isus naučavao poticalo je od Boga

„Ono što naučavam nije moje, nego je od onoga koji me je poslao“, rekao je Isus (Jovan 7:16). Zaista, ono čemu je Isus poučavao poticalo je od Svemoćnog Boga. Zato su Isusova učenja imala snažan, prosvetljujuć uticaj na one koji su ga slušali. Ona nisu ’otupljivala savest i punila čoveku glavu ružičastim snovima‘. Umesto toga, Isusova učenja su oslobađala ljude od religioznih zabluda i ljudskih filozofija sveta koji je „misaono u tami“ jer ga je Satana zaveo (Efešanima 4:18; Matej 15:14; Jovan 8:31, 32).

Pravi hrišćani nisu bili prepoznatljivi samo po tome što su govorili da su pobožni, već i po veri koja se ogledala u lepim osobinama koje je Božji duh u njima stvarao (Galatima 5:22, 23; Jakov 1:22; 2:26). Među tim osobinama istaknuta je jedna uzvišena osobina — koja je i znak raspoznavanja pravog hrišćanstva — a to je ljubav (Jovan 13:34, 35).

Međutim, zapazi jednu ključnu činjenicu: Ni Isus ni njegovi apostoli nisu očekivali da hrišćanska skupština ostane takva kakva je bila prilikom osnivanja. Znali su da će se razviti otpad i da će prava religija neko vreme biti u senci.

Prava religija neko vreme skrivena

U poređenju o pšenici i kukolju, Isus je prorekao da prava religija jedno vreme praktično neće moći da se prepozna. Pročitaj Mateja 13:24-30, 36-43. Isus je na njivu posejao pšenicu, „dobro seme“, što je predstavljalo njegove verne učenike od kojih je trebalo da nastane prava hrišćanska skupština. Upozorio je da će „neprijatelj“, Satana Đavo, s vremenom po pšenici posejati „kukolj“ — ljude koji će tvrditi da slede Isusa  Hrista, ali će u stvari odbaciti njegova učenja.

Ubrzo nakon smrti Isusovih apostola, pojavile su se neke osobe za koje se ispostavilo da predstavljaju „kukolj“, jer su izopačena učenja ljudi cenile više nego „reč Jehovinu“ (Jeremija 8:8, 9; Dela apostolska 20:29, 30). Tako se na svetskoj sceni pojavilo jedno lažno, iskrivljeno hrišćanstvo. Njime je upravljao „bezakonik“, kako ga Biblija naziva — iskvarena sveštenička klasa koja je ogrezla u ’svakoj nepravednoj prevari‘ (2. Solunjanima 2:6-10). Isus je prorekao da će se ta situacija promeniti „na svršetku sistema stvari“. Hrišćani koji su nalik pšenici biće sakupljeni, a „kukolj“ će konačno biti uništen.

Baš to lažno hrišćanstvo snosi odgovornost za „vekove nečuvenog varvarizma“ i duhovne tame koji su u hrišćanstvu usledili nakon toga. Predvidevši to, kao i sve zlo i nasilje koje će biti počinjeno u ime religije, apostol Petar je tačno prorekao da će se ’zbog njih [onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani] pogrdno govoriti o putu istine‘ (2. Petrova 2:1, 2).

’Teologija gneva i mržnje‘

Sigurno je da religija nije stekla lošu reputaciju samo zbog hrišćanstva. Na primer, razmisli o fundamentalističkoj „militantnoj pobožnosti“ za koju je bivša časna sestra Karen Armstrong rekla da se pojavila u „svakoj većoj religiji“. Armstrongova kaže da je najvažniji ispit za svaku religiju vezan za to da li njeni članovi „samo govore o saosećanju ili ga primenjuju i u praksi“. Kakvima su se fundamentalističke religije pokazale u tom pogledu? „Ukoliko fundamentalistička religija“, piše ona, „bilo da je u pitanju jevrejska, hrišćanska ili muslimanska, unapređuje teologiju gneva i mržnje, onda ta religija pada na ovom najvažnijem ispitu“ (The Battle for God — Fundamentalism in Judaism, Christianity and Islam). Međutim, da li su samo ’fundamentalističke‘ religije pale na ovom ispitu i da li samo one unapređuju „teologiju gneva i mržnje“? Istorija pokazuje suprotno.

Satana je u stvari osnovao svetsko carstvo krive religije koje karakterišu gnev, mržnja i gotovo beskrajno krvoproliće. Biblija to carstvo naziva ’Vavilonom Velikim, majkom... odvratnih stvari zemaljskih‘, i ono je prikazano kao bludnica koja jaše na zveri koja predstavlja politički sistem. Vredno je zapaziti da je ona odgovorna za „krv... svih koji su pobijeni na zemlji“ (Otkrivenje 17:4-6; 18:24).

Nisu svi prevareni

Istorija međutim dokazuje da nisu svi bili prevareni. Melvin Brag primećuje da je čak i u najmračnijim vremenima bilo „mnogo dobrih duša koje su činile dobro i kada je većina ljudi oko njih bila zla“. Pravi hrišćani su i dalje ’obožavali Boga duhom i istinom‘ (Jovan 4:21-24). Bili su odvojeni od svetskog religioznog sistema koji se odao bludu i postao „oslonac vojnoj sili“. Odbili su da se na bilo koji način mešaju u odnos koji je Crkva razvila sa Državom, odnos koji istorija razotkriva kao „sporazum koji bi pre sklopio Satana nego Isus iz Nazareta“ (Two Thousand Years — The Second Millennium: From Medieval Christendom to Global Christianity).

U savremeno doba, Jehovini svedoci su postali poznati po tome što vrše pozitivan uticaj. Oni svoja verovanja i postupke zasnivaju isključivo na Božjoj nadahnutoj Reči Bibliji i tako se čuvaju da za njih ne prione nikakva mrlja krive religije (2. Timoteju 3:16, 17). Poput hrišćana iz prvog veka, i oni slede Isusovu zapovest da ne budu „deo sveta“ (Jovan 15:17-19; 17:14-16). Na primer, u nacističkoj Nemačkoj, oni su odbili da prekrše hrišćanska načela i zato se nisu uklapali u nacističku ideologiju.  Zato ih je Hitler mrzeo. U jednom školskom udžbeniku stoji: „Jehovini svedoci... sledili su biblijsko učenje da ni u kom slučaju ne uzimaju oružje. Zato su odbili da služe vojsku ili da na bilo koji način sarađuju s nacistima. Zato su SS-ovci iz osvete zatvarali čitave porodice Jehovinih svedoka“ (Germany — 1918-45). Štaviše, na stotine Jehovinih svedoka u Nemačkoj bilo je ubijeno usled nacističkog progonstva.

Naravno, i drugi hrabri pojedinci iz različitih religija patili su zbog svojih verovanja. Međutim, Jehovini svedoci su to činili kao religija. Velika većina Jehovinih svedoka čvrsto se držala osnovnog biblijskog načela: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 5:29; Marko 12:17).

Odgovorna za probleme

Dakle, samo je delimično tačno da je religija odgovorna za sve probleme čovečanstva. Kriva religija jeste. Zato Bog namerava da uskoro ukloni celokupnu krivu religiju (Otkrivenje 17:16, 17; 18:21). On svima koji vole pravdu i pravednost zapoveda: „Izađite iz nje [to jest, iz Vavilona Velikog, svetskog carstva krive religije], narode moj, ako ne želite da učestvujete s njom u njenim gresima, i ako ne želite da primite deo njenih nevolja. Jer se njeni gresi nagomilaše sve do neba, i Bog se seti njenih nepravednih dela“ (Otkrivenje 18:4, 5). Zaista, samog Boga veoma vređaju religije koje ’raspiruju sukobe, otupljuju čovekovu savest, pune glavu ružičastim snovima, čine da ljudi imaju i suviše uzak pogled na život, da budu sujeverni, puni mržnje i straha‘!

U međuvremenu, Bog ljude koji vole istinu sakuplja u pravu religiju. To je religija koja se drži načela i učenja Stvoritelja punog ljubavi, pravde i saosećanja (Mihej 4:1, 2; Sofonija 3:8, 9; Matej 13:30). I ti možeš biti deo te religije. Ako bi želeo nešto više da saznaš o tome kako možeš prepoznati pravu religiju, slobodno piši izdavačima ovog časopisa ili zatraži pomoć od bilo kog Jehovinog svedoka.

[Slika na 7. strani]

Ljudi različitog porekla pronašli su radost u pravoj religiji