Skup na ’središtu zemlje‘

Da li si ikada čuo reči „te pito o te henua“? Na jeziku rapanui, koji se govori na Uskršnjem ostrvu, to znači „središte zemlje“. Zašto je jedan skup na tom ostrvu bio nešto posebno?

UDALJENO, tajanstveno, egzotično. Tako se opisuje Uskršnje ostrvo, to jest Rapa Nui, kako ga zovu meštani. To je zaista udaljeno ostrvo, smešteno u južnom delu Tihog okeana, 3 790 kilometara od Santjaga u Čileu. Dana 9. septembra 1888, Uskršnje ostrvo je postalo čileanska provincija.

Ovo ostrvo trougaonog oblika koje se proteže na površini od 166 kvadratnih kilometara, sačinjeno je od tri ugašena vulkana. Poput mnogih drugih pacifičkih ostrva, i ono u stvari predstavlja samo vrhove ogromnih planina koje leže pod vodom. Celo ostrvo je proglašeno za spomenik prirode. Nema sumnje da je ono najpoznatije po svojim misterioznim kamenim statuama poznatim kao moai. a

Pored privlačnih pejzaža i istorijskih znamenitosti, Uskršnje ostrvo nudi i obilje egzotičnih specijaliteta. Na ovom ostrvu uspeva voće kao što je ananas, avokado, papaja i devet vrsta banana, a more vrvi mnogim vrstama riba i drugim plodovima mora.

Na Uskršnjem ostrvu klima je umerena, sa čestim kišama i dugama, zbog čega posetioci mogu da uživaju u čistom vazduhu i veličanstvenim prizorima. Danas ovo ostrvo ima oko 3 800 stanovnika. Sadašnji stanovnici su mešavina prvih doseljenika i Evropljana, Čileanaca i  drugih naroda. Stotine turista iz Evrope i Azije posećuju ostrvo, zbog čega je turizam važan deo privrede.

Seme Kraljevstva posejano prvi put

Godišnjak Jehovinih svedoka za 1982. (engl.) izvestio je: „Neko vreme je na Uskršnjem ostrvu bila samo jedna sestra. Dobijala je duhovnu pomoć putem dopisivanja s jednom misionarkom iz podružnice [u Čileu]. Ona se kasnije preselila u Čile, ali je na ostrvu ostalo nekoliko pretplatnika na Kulu stražaru. Na naše veliko iznenađenje, u aprilu 1980, iz tog udaljenog mesta telefonom nas je pozvala jedna zainteresovana osoba, koja je želela da sazna kada treba obeležiti Memorijal. Te iste godine se jedan bračni par iz Valparaisa preselio tamo, i vodili su biblijske studije sa zainteresovanim osobama. U aprilu 1981, prvi put je na ovom ostrvu održan Memorijal, i bilo je 13 prisutnih. Kako nam je drago što je ’dobra vest‘ stigla i do ovog udaljenog područja!“

Nekoliko godina kasnije, 30. januara 1991, podružnica je na ostrvo poslala jedan par specijalnih pionira, Darija i Vini Fernandez. Brat Fernandez se priseća: „Pet sati smo leteli avionom da bismo stigli do najudaljenijeg mesta na planeti, čija je kultura obavijena velom misterije.“ Odmah su organizovani sastanci i propovedanje, što su poduprli brat koji tamo živi i sestra koja je tek nedavno tamo stigla s dvoje dece. Suočavali su se s pritiskom porodice, religioznim progonstvom, a izazov im je bio i način života koji je uobičajen u polinežanskoj kulturi. I pored svega toga, videli su da Jehova blagosilja njihove napore. Brat i sestra Fernandez više nisu specijalni pioniri, ali i dalje žive na ostrvu i podižu sina koji im se tu rodio. Danas na ovom ostrvu ima 32 radosna objavitelja Kraljevstva. Među njima su i neki starosedeoci sa Rapa Nuija, kao i oni koji su se na ovo ostrvo naselili ili su došli da služe tu gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva.

Pripreme za Pokrajinski sastanak

Zbog toga što je ovo ostrvo veoma udaljeno od kontinenta, skupština je tri puta godišnje dobijala video-kasete s programom Dana posebnog sastanka, Pokrajinskog sastanka i Oblasnog kongresa. Međutim, krajem 2000. godine, Odbor podružnice u Čileu razmotrio je mogućnost održavanja prvog kongresa na ostrvu. Odlučeno je da se u novembru 2001. održi Pokrajinski sastanak, i na taj poseban događaj pozvan je određen broj braće i sestara iz raznih krajeva Čilea. Zbog rasporeda avionskih letova, trebalo je da se kongres održi u nedelju i ponedeljak.

Trideset troje delegata bili su uzbuđeni što putuju na ostrvo kako bi prisustvovali prvom Pokrajinskom sastanku na tom udaljenom području. Nakon dugog leta iznad Tihog okeana, bilo im je veoma drago kada su ih lokalna braća srdačno dočekala na aerodromu. Delegati su dočekani sa prelepim ogrlicama  od cvetnih latica, što je tipičan poklon na ovom ostrvu. Zatim su odvedeni do mesta gde će prenoćiti, i nakon kratkog razgledanja ostrva, svi učesnici u kongresnom programu sastali su se u Dvorani Kraljevstva.

Publicitet iz neočekivanog izvora

Dok su išli do mesta održavanja kongresa, neki delegati su bili iznenađeni kada su čuli lokalnog sveštenika kako preko radija govori o njihovoj poseti. Pomenuo je turiste s kontinenta koji će ići od kuće do kuće i govoriti o predstojećem kraju sveta. Iako je svoje župljane upozorio da ne slušaju te posetioce, ono što je rekao doprinelo je tome da mnogi ljudi saznaju da je na ostrvu velika grupa Jehovinih svedoka. Zato su ostrvljani bili u iščekivanju. U narednim danima, objavitelji su im taktično prenosili ohrabrujuću poruku dobre vesti.

Kongres počinje

Na ulazu u Dvoranu Kraljevstva u nedelju ujutro, braća koja žive na ostrvu dočekivala su delegate koji su pristizali na prvi dan kongresa. „Jorana koje! Jorana koje!“ „Dobro došli!“ Neke sestre su obukle narodnu nošnju i svoju kosu su u polinežanskom stilu ukrasile prelepim cvetovima.

Nakon prijatnog muzičkog uvoda, stotinu glasova se ujedinilo u pevanju pesme „Budimo čvrsti, nepokolebljivi!“, koja se na ostrvu zaorila kao nikada ranije. Braća sa ostrva bila su do suza dirnuta kada je predsedavajući izrazio srdačnu dobrodošlicu na njihovom maternjem jeziku, rapanuiju. U podnevnoj pauzi troje novih Svedoka simbolizovalo je svoje predanje Bogu krštenjem u vodi. Kada se program tog prvog dana završio, svi su se osećali bliže Jehovi i celom bratstvu (1. Petrova 5:9).

Svedočenje u toku prepodneva

Zbog posebnih okolnosti na ostrvu, program drugog dana Pokrajinskog sastanka započeo je posle podne. Zato su delegati tog prepodneva išli u službu na terenu. Kakva su ih iskustva očekivala?

Jedna starija žena, koja ima osmoro dece, rekla je Svedocima da je katolikinja i da zato ne može da razgovara s njima. Nakon što su joj rekli da žele da razgovaraju o problemima s kojima se svi suočavamo, kao što su zloupotreba droge i problemi u porodici, složila se da ih sasluša.

Nadalje, jedna starija gospođa nije bila baš ljubazna prema Svedocima koji su je posetili. Rekla im je da idu da razgovaraju s ljudima koji žive na kontinentu, koji su tako okrutni prema drugima. Oni su joj rekli da se „dobra vest o kraljevstvu“ objavljuje svima i da su oni došli na ostrvo kako bi prisustvovali kongresu koji će im pomoći da još više zavole Boga (Matej 24:14). Upitali su je da li bi želela dug život u rajskim uslovima, koji su slični onima koji vladaju na ostrvu, samo bez bolesti i smrti. Nakon što su razgovarali s njom o tome koliko dugo postoje vulkanski krateri  na ostrvu, ona se zamislila nad tim kako je život kratak i upitala: „Zašto ljudi žive tako kratko?“ Iznenadila se kada je pročitala šta piše u Psalmu 90:10.

U tom trenutku su Svedoci začuli viku koja je dolazila od susednih vrata. Iako nisu razumeli šta su ti ljudi govorili, žena im je rekla da se radi o uvredama i da govore da ne žele da ih Svedoci posete. Međutim, ova žena je bila nua, to jest najstarija ćerka u porodici. Pošto joj je otac umro, njena dužnost je bila da odluči šta je najbolje za porodicu. Na svom maternjem jeziku branila je Svedoke pred rođacima i ljubazno je prihvatila publikacije koje su joj ponuđene. Te iste sedmice, dok je kolima prolazila pored Svedoka, rekla je svom bratu da zaustavi kola. Iako je otvoreno pokazao da mu se to ne dopada, ona se oprostila s braćom i poželela im uspeh u službi.

Iako su neki ostrvljani u početku izgledali kao da će odbiti poruku koju su im propovedali Svedoci s kontinenta, posetioci su uvideli da su stanovnici Rapa Nuija po prirodi ljubazni i prijateljski raspoloženi. Mnogi od njih su sa zadovoljstvom slušali dobru vest. Štaviše, od dvadeset Svedoka koji su se krstili na ostrvu, šestoro njih su osobe koje tu i žive. Jedan od tih šestoro ljudi prvi put je došao u kontakt sa istinom iz Biblije dok je iz susedne sobe slušao kako se biblijski studij vodi s njegovom ženom. Danas su on i njegova supruga kršteni Svedoci, a on je sluga pomoćnik u skupštini.

Nastavlja se duhovni program

Posle podne je započeo drugi dan programa. Ponovo su se 32 braće koja žive na ostrvu i 33 delegata sastali sa mnogim zainteresovanim osobama. Skoro stotinu ljudi slušalo je program, uključujući i javno predavanje „Kako ljubav i vera pobeđuju svet“. Štaviše, prisutni su videli živi dokaz ljubavi koja postoji među Jehovinim narodom, čak i među onima koji pripadaju različitim kulturama (Jovan 13:35).

Prilikom održavanja Pokrajinskog sastanka, pioniri su imali jedan poseban sastanak s pokrajinskim i oblasnim nadglednikom. Tri opšta pionira sa ostrva bili su zajedno s delegatima koji su opšti i specijalni pioniri. Svi su bili veoma ohrabreni.

Sledećeg dana su neka braća koja rade kao turistički vodiči vodila delegate  u obilazak ostrva. Posetili su kamenolom gde su isklesani moai, kao i vulkane gde su se održavala drevna takmičenja i, naravno, prelepu peščanu plažu Anakena, na kojoj su se iskrcali prvi doseljenici. b

Skupštinski studij knjige bio je poslednja prilika da delegati provedu još malo vremena s braćom sa ostrva. Svedoci domaćini su nakon sastanka iznenadili svoje goste jednim tradicionalnim jelom. Kasnije su odigrali i jedan tradicionalni ples u svojim narodnim nošnjama. Poput svoje braće i sestara sa Rapa Nuija, i delegati su bili uvereni da je organizovanje ovog kongresa bilo vredno truda.

Svi koji su došli kao delegati osećali su bliskost sa svojom braćom i sestrama koji žive na ovom udaljenom području i s kojima su proveli jednu divnu sedmicu. Bilo im je teško da napuste ostrvo. Uvek će negovati nova prijateljstva koja su stekli i uvek će se rado sećati duhovne okrepe koju su primili. Na aerodromu su braća domaćini delegatima stavili oko vrata ogrlice od školjki koje su sami napravili.

Dok su odlazili, delegati su obećali: „Jorana! Jau he hoki mai e Rapa Nui ee“, što znači: „Do viđenja! Doći ću ponovo na Rapa Nui.“ Zaista, oni čeznu da ponovo posete svoje nove prijatelje i duhovnu porodicu na ovom egzotičnom, udaljenom, tajanstvenom, i prijateljskom Uskršnjem ostrvu!

[Fusnote]

[Okvir na 24. strani]

Svedočenje na Uskršnjem ostrvu

Oko dve godine pre ovog značajnog kongresa, jedan pokrajinski nadglednik i njegova supruga posetili su ovo ostrvo i doživeli mnoga divna iskustva. Na primer, zamisli kako su se iznenadili kada ih je sestra kod koje su bili smešteni podsetila da su oni s njom proučavali Bibliju u južnom Čileu kada je bila tinejdžer, nekih 16 godina ranije. Kasnije je to seme donelo plod na Rapa Nuiju.

Takođe su imali jedno zanimljivo iskustvo: Vlasnik jedne prodavnice suvenira prihvatio je Sveto pismo — prevod Novi svet i pomoćno sredstvo za proučavanje Biblije, knjigu Spoznanje koje vodi do večnog života (obe publikacije su objavili Jehovini svedoci). Kada su ga ponovo posetili, rekao im je da nije mogao da čita Bibliju. Ostavili su mu Bibliju na francuskom, a ne na španskom! Problem je brzo rešen, i sada kada je imao Bibliju na svom jeziku, on je uz pomoć Svedoka iz njegovog mesta uvideo da je uopšte nije tako teško razumeti.

[Mapa na 22. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

USKRŠNJE OSTRVO

ČILE

[Slike na 23. strani]

Dve osobe koje su se krstile na ovom Pokrajinskom sastanku

[Slike na 25. strani]

Obronak vulkana Rano Raraku; umetnuta slika: divlje voće po imenu gvajaba uspeva na ovom ostrvu