’Verni rob‘ polaže ispit!
’Verni rob‘ polaže ispit!
„Ovo je određeno vreme da sud počne od kuće Božje“ (1. PETROVA 4:17).
1. Šta je Isus zatekao kada je došao da proveri šta je „rob“ uradio?
NA PENTEKOST 33. n. e., Isus je postavio jednog ’roba‘ da u pravo vreme daje hranu svojim „ukućanima“. Isus je 1914. bio ustoličen za Kralja i ubrzo posle toga došlo je vreme da proveri šta je taj „rob“ uradio. Ustanovio je da je većina članova tog ’roba‘ bila ’verna i razborita‘. Zato je ’roba‘ postavio „nad svim svojim imanjem“ (Matej 24:45-47). Međutim, postojao je i zli rob koji nije bio ni veran ni razborit.
„Zli rob“
2, 3. Odakle je potekao „zli rob“, i kako je nastao?
2 Isus je pomenuo zlog roba odmah nakon što je govorio o ’vernom i razboritom robu‘. Rekao je: „Ako bi taj zli rob rekao u svom srcu: ’Moj gospodar kasni‘, i počeo da tuče svoje drugove robove te da jede i pije s okorelim pijanicama, gospodar tog roba doći će u dan kad ne očekuje i u čas koji ne zna, i najstrože će ga kazniti i dodeliće mu mesto s licemerima. Onde će biti njegov plač i škrgut zuba“ (Matej 24:48-51). Izraz „taj zli rob“ skreće našu pažnju na ono što je Isus prethodno rekao o vernom i razboritom robu. Da, „zli rob“ je došao iz redova vernog roba. a Kako to?
3 Kako se bližila 1914, mnogi članovi klase vernog roba s nestrpljenjem su iščekivali da se te godine na nebu sjedine s Mladoženjom, ali njihova se očekivanja nisu ostvarila. Zbog toga i zbog još nekih događaja, mnogi su se razočarali, a neki su postali ogorčeni. Neki od njih su rečima počeli da ’tuku‘ svoju bivšu braću i pridružili su se „okorelim pijanicama“, to jest religioznim grupama u hrišćanstvu (Isaija 28:1-3; 32:6).
4. Kako je Isus postupio sa ’zlim robom‘, i sa svima koji su pokazali isti duh?
4 Ovi bivši hrišćani postali su „zli rob“ i Isus ih je „najstrože“ kaznio. Kako? Odbacio ih je i oni su izgubili nebesku nadu. Međutim, nisu bili odmah uništeni. Prvo su morali da prođu kroz period plača i škrgutanja zubima ’napolju u tami‘ van hrišćanske skupštine (Matej 8:12). Od tada su još neki pomazanici pokazali sličan loš stav i tako se poistovetili sa ’zlim robom‘. Neki od ’drugih ovaca‘ oponašali su njihovu nevernost (Jovan 10:16). Svi ti Hristovi neprijatelji u duhovnom smislu završavaju ’napolju u tami‘.
5. Kako je za razliku od ’zlog roba‘ reagovao verni i razboriti rob?
5 Kao što je bio ispitan „zli rob“, tako je bio ispitan i razboriti rob. Međutim, umesto da oni koji sačinjavaju vernog roba postanu ogorčeni, oni su bili spremni da se menjaju (2. Korinćanima 13:11). Još više su zavoleli Jehovu i svoju braću. Zahvaljujući tome, postali su „stub i uporište istine“ u ovim burnim ’poslednjim danima‘ (1. Timoteju 3:15; 2. Timoteju 3:1).
Razborite i lude device
6. (a) Kako je Isus prikazao razboritost klase svog vernog roba? (b) Koju su poruku pre 1914. objavljivali pomazani hrišćani?
6 Nakon što je govorio o ’zlom robu‘, Isus je ispričao dve parabole da bi pokazao zašto će neki pomazani hrišćani biti verni i razboriti dok drugi neće. b Razboritost je ilustrovao na sledeći način: „Tada će nebesko kraljevstvo biti kao deset devica koje su uzele svoje svetiljke i izašle u susret mladoženji. Pet ih je bilo ludih, a pet razboritih. Lude su, naime, uzele svoje svetiljke, ali nisu sa sobom uzele ulje, dok su razborite uzele i ulje u posudama zajedno sa svojim svetiljkama“ (Matej 25:1-4). Ovih deset devica podsećaju nas na pomazane hrišćane iz perioda uoči 1914 godine. Oni su izračunali kada mladoženja, Isus Hrist, treba da dođe. Zato su mu ’izašli‘ u susret, hrabro objavljujući svima da će se „određena vremena nacija“ završiti 1914. godine (Luka 21:24).
7. Kada su i zašto pomazani hrišćani, simbolično govoreći, ’zaspali‘?
7 Bili su u pravu. Određena vremena nacija završena su 1914. godine i Božje Kraljevstvo sa Hristom Isusom na čelu stupilo je na scenu. Međutim, to se desilo na nevidljivim nebesima. Na zemlji je čovečanstvo počelo da doživljava prorečene ’teškoće‘ (Otkrivenje 12:10, 12). Usledilo je vreme kušnji. S obzirom da nisu imali potpuno razumevanje, pomazani hrišćani su mislili da ’mladoženja kasni‘. Zbunjeni i suočeni s neprijateljstvom sveta, usporili su i gotovo prestali sa organizovanim delom propovedanja. Poput devica iz parabole, u duhovnom pogledu su ’zadremali i zaspali‘, baš kao što su nakon Isusovih apostola učinili neverni pojedinci koji su se izjašnjavali kao hrišćani (Matej 25:5; Otkrivenje 11:7, 8; 12:17).
8. Šta je dovelo do povika: „Evo mladoženje!“, i šta je trebalo da pomazani hrišćani tada urade?
8 A onda se 1919. godine desilo nešto neočekivano. Dalje čitamo: „Tačno u ponoć čula se vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!‘ Tada su sve one device ustale i uredile svoje svetiljke“ (Matej 25:6, 7). Kada je izgledalo da je sve crno, stigao je poziv na akciju! Godine 1918, Isus, „vesnik saveza“, ušao je u Jehovin duhovni hram da bi pregledao i očistio Božju skupštinu (Malahija 3:1). Trebalo je da mu pomazani hrišćani izađu u susret u zemaljskim predvorjima tog hrama. Bilo je vreme da ’zasvetle‘ (Isaija 60:1; Filipljanima 2:14, 15).
9, 10. Zašto su 1919. godine neki hrišćani bili ’razboriti‘, a neki ’ludi‘?
9 Međutim, neke device iz ove parabole imale su problem. Isus je nastavio: „Lude su rekle razboritima: ’Dajte nam od svog ulja, jer naše svetiljke samo što se nisu ugasile‘“ (Matej 25:8). Lampe ne mogu da svetle bez ulja. To ulje podseća na Božju Reč istine i na njegov sveti duh, što omogućava pravim obožavaocima da budu nosioci svetla (Psalam 119:130; Danilo 5:14). Pre 1919, razboriti pomazani hrišćani su, i pored prolaznog obeshrabrenja, revno nastojali da saznaju šta je Božja volja za njih. Zato su bili spremni da zasvetle kada je došao poziv za to (2. Timoteju 4:2; Jevrejima 10:24, 25).
10 Međutim, neki pomazanici nisu bili radi da se žrtvuju i naprežu iako su imali veliku želju da budu s Mladoženjom. Zato, kada je došlo vreme da se propoveda dobra vest, oni nisu bili spremni za to (Matej 24:14). Čak su pokušali i da svoje revne drugove uspore u tome tako što su od njih tražili ulje. Kako su reagovale razborite device iz Isusove parabole? Rekle su: „Možda neće biti dovoljno za nas i za vas. Bolje idite k onima koji ga prodaju i kupite sebi“ (Matej 25:9). Slično tome, lojalni pomazani hrišćani su 1919. godine odbili da urade bilo šta što bi ih ometalo u širenju svetla. Dakle, oni su položili ispit.
11. Šta se desilo s ludim devicama?
11 Isus je zaključio ovu parabolu sledećim rečima: „Dok su one [lude device] otišle da kupe, stigao je mladoženja, i device koje su bile spremne ušle su s njim na svadbu; i vrata su se zatvorila. Posle su došle i ostale device, govoreći: ’Gospodine, gospodine, otvori nam!‘ A on im reče: ’Zaista vam kažem, ne poznajem vas‘“ (Matej 25:10-12). I zaista, neki nisu bili spremni za Mladoženjin dolazak. Zbog toga nisu položili ispit i propustili su priliku da budu na nebeskoj svadbi. Kakva šteta!
Parabola o talantima
12. (a) Čime je Isus ilustrovao vernost? (b) Ko je bio čovek koji je ’otišao u tuđinu‘?
12 Nakon što je poređenjem prikazao razboritost, Isus je prikazao i vernost. Rekao je: „To je kao kad je čovek, koji je nameravao da otputuje u tuđinu, pozvao svoje robove i poverio im svoju imovinu. Jednome je dao pet talanata, drugome dva, sledećem pak jedan, svakome prema njegovoj sposobnosti, i otišao je u tuđinu“ (Matej 25:14, 15). Čovek koji se pominje u ovoj paraboli jeste sam Isus koji je ’otišao u tuđinu‘ kada je 33. n. e. uzašao na nebo. Međutim, pre nego što ih je napustio, Isus je vernim učenicima poverio „svoju imovinu“. Kako je to učinio?
13. Kako je Isus pripremio veliko polje za aktivnost, i opunomoćio svoje „robove“ da posluju?
13 Isus je tokom svoje službe na zemlji počeo da priprema veliko polje za aktivnost tako što je po čitavom Izraelu propovedao dobru vest o Kraljevstvu (Matej 9:35-38). Pre nego što je ’otišao u tuđinu‘, to polje je poverio svojim vernim učenicima rekavši: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:18-20). Isus je ovim rečima opunomoćio sve svoje „robove“ da posluju u skladu sa ’svojim sposobnostima‘ dok se on ne vrati.
14. Zašto se nije od svih očekivalo da posluju u istoj meri?
14 Izraz „svakome prema njegovoj sposobnosti“ pokazuje da nisu svi hrišćani iz prvog veka imali iste okolnosti. Neki su, poput Pavla i Timoteja, mogli potpuno da se zaokupe delom propovedanja i poučavanja. Druge su okolnosti verovatno dosta ograničavale u pogledu toga šta su mogli da urade. Na primer, neki hrišćani su doslovno bili robovi, neki su bili bolesni ili stari, a neki su imali porodične odgovornosti. Naravno, nisu svi učenici mogli da imaju određene skupštinske prednosti. Pomazane sestre i neka pomazana braća nisu služili kao učitelji u skupštini (1. Korinćanima 14:34; 1. Timoteju 3:1; Jakov 3:1). Pa ipak, u kakvim god da su okolnostima bili, svi Hristovi pomazani učenici — kako muškarci tako i žene — bili su opunomoćeni da posluju, to jest da svoje okolnosti dobro iskoriste u hrišćanskoj službi. Današnji Isusovi učenici čine isto to.
Počinje vreme pregledanja!
15, 16. (a) Kada je došlo vreme da se srede računi? (b) Koje su nove prilike za ’poslovanje‘ bile date vernima?
15 Parabola se ovako nastavlja: „Posle dužeg vremena došao je gospodar tih robova i počeo da sređuje račune s njima“ (Matej 25:19). Godine 1914. — dugo nakon 33. n. e. — otpočela je prisutnost kralja Isusa Hrista. Tri i po godine kasnije, 1918, ušao je u Božji duhovni hram i ispunio sledeće Petrove reči: „Ovo je određeno vreme da sud počne od kuće Božje“ (1. Petrova 4:17; Malahija 3:1). Bilo je vreme da se srede računi.
16 Šta su Kraljevi robovi, Isusova pomazana braća, uradili s njegovim ’talantima‘? Od 33. n. e. naovamo, uključujući i godine koje su neposredno prethodile 1914, mnogi su naporno radili ’poslujući‘ za Isusa (Matej 25:16). Čak su i tokom Prvog svetskog rata pokazali da imaju veliku želju da služe Gospodaru. Sada je bilo pravo vreme da se vernima pruže nove prilike da ’posluju‘. Došlo je vreme kraja za ovaj sistem stvari. Dobra vest se morala propovedati širom sveta. Trebalo je da se sakupi „zemaljska žetva“ (Otkrivenje 14:6, 7, 14-16). Trebalo je pronaći preostale članove klase pšenice i sakupiti „veliko mnoštvo“ drugih ovaca (Otkrivenje 7:9; Matej 13:24-30).
17. Kako su verni pomazani hrišćani ’ušli u radost svog gospodara‘?
17 Vreme žetve je radostan period (Psalam 126:6). Stoga je sasvim na mestu što je Isus, kada je 1919. poverio svojoj vernoj pomazanoj braći veće odgovornosti, rekao: „Bio si veran nad malim. Postaviću te nad mnogim. Uđi u radost svog gospodara“ (Matej 25:21, 23). Ne možemo ni zamisliti kolika je radost Gospodara koji je nedavno postao Kralj Božjeg Kraljevstva (Psalam 45:2, 3, 7, 8). Verna klasa roba takođe doživljava radost zato što zastupa Kralja i uvećava njegove posede na zemlji (2. Korinćanima 5:20). Njihovo oduševljenje ogleda se u sledećim proročanskim rečima koje su zapisane u Isaiji 61:10: „Radovaću se u Jehovi, duša će se moja veseliti u Bogu mome, jer me u haljine spasenja obuče.“
18. Zašto se neki nisu održali prilikom pregledanja, i do čega je to dovelo?
18 Nažalost, neki nisu položili ispit. Čitamo: „Prišao [je] onaj koji je dobio jedan talant i rekao: ’Gospodaru, znao sam da si zahtevan čovek, da žanješ gde nisi sejao i skupljaš gde nisi vejao. Zato sam se uplašio i otišao te sakrio tvoj talant u zemlju. Evo ti što je tvoje‘“ (Matej 25:24, 25). Slično tome, neki pomazani hrišćani nisu ’poslovali‘. Pre 1914. godine nisu sa oduševljenjem razgovarali s drugima o svojoj nadi i 1919. nisu želeli da započnu s tim. Kako je Isus reagovao na njihovu drskost? Oduzeo im je sve prednosti. Bili su ’izbačeni napolje u tamu, gde su plakali i škrgutali zubima‘ (Matej 25:28, 30).
Pregledanje se nastavlja
19. U kom smislu se nastavlja pregledanje, i na šta su odlučni svi pomazani hrišćani?
19 Naravno, kada je Isus 1918. započeo s pregledanjem većina onih koji su u vremenu kraja postali Hristovi pomazani robovi, tada još nisu služili Jehovi. Da li će oni izbeći to pregledanje? Sasvim sigurno da neće. Pregledanje je tek počelo 1918. i 1919. kada je verni i razboriti rob položio taj ispit kao grupa. Svaki pomazani hrišćanin će i dalje biti pregledavan sve dok ne bude zapečaćen jednom zasvagda (Otkrivenje 7:1-3). S obzirom da su svesni toga, Hristova pomazana braća su odlučna da nastave s vernim ’poslovanjem‘. Odlučni su da budu razboriti i da imaju obilne zalihe ulja kako bi njihovo svetlo jasno svetlilo. Oni znaju da će Isus primiti na nebo svakoga od njih, kada verno završe svoj život na zemlji (Matej 24:13; Jovan 14:2-4; 1. Korinćanima 15:50, 51).
20. (a) Na šta su odlučne druge ovce? (b) Čega su svesni pomazani hrišćani?
20 Veliko mnoštvo drugih ovaca oponaša svoju pomazanu braću. Oni razumeju da to što znaju Božje namere povlači za sobom veliku odgovornost (Jezekilj 3:17-21). Zbog toga se i oni trude da steknu obilne zalihe ulja tako što proučavaju Jehovinu Reč, oslanjaju se na njegov sveti duh i posećuju hrišćanske sastanke. I oni puštaju da njihovo svetlo svetli tako što učestvuju u propovedanju i poučavanju i na taj način ’posluju‘ zajedno sa svojom pomazanom braćom. Međutim, pomazani hrišćani su svesni da su talanti njima povereni. Oni moraju podneti račun za to kako se raspolaže sa Gospodovim imanjem na zemlji. Iako ih je malo, svoju odgovornost ne mogu da prebace na veliko mnoštvo. S tim na umu, verni i razboriti rob i dalje predvodi u poslovanju za Kralja i zahvalan je za podršku koju pružaju predani članovi velikog mnoštva. Veliko mnoštvo je svesno odgovornosti koju imaju njihova pomazana braća i smatraju prednošću što rade pod njihovim vođstvom.
21. Koji se podsticaj odnosi na sve hrišćane, počev od onih koji su živeli uoči 1919. godine pa sve do danas?
21 Dakle, iako ove dve parabole bacaju svetlo na događaje koji su se zbili 1919. ili otprilike u to vreme, one se u načelu primenjuju na sve prave hrišćane koji žive u poslednjim danima. Stoga, premda je podsticaj koji je Isus pružio na kraju parabole o deset devica u prvom redu važio za pomazane hrišćane koji su živeli uoči 1919. godine, on se u osnovi odnosi i na svakog hrišćanina danas. Stoga, poslušajmo svi Isusove reči: „Bdite, dakle, jer ne znate ni dan ni čas“ (Matej 25:13).
[Fusnote]
a Na sličan način, „okrutni vukovi“ su nakon smrti apostola došli iz redova pomazanih hrišćanskih starešina (Dela apostolska 20:29, 30).
b Za dodatno razmatranje ove Isusove parabole, vidi 5. i 6. poglavlje knjige Svetska sigurnost pod „Knezom mira“, koju su objavili Jehovini svedoci.
Možeš li objasniti?
• Kada je Isus pregledao svoje sledbenike, i šta je zatekao?
• Zašto su neki pomazani hrišćani razvili duh ’tog zlog roba‘?
• Kako možemo pokazati da smo razboriti u duhovnom pogledu?
• Oponašajući Isusovu vernu pomazanu braću, na koji način možemo nastaviti da ’poslujemo‘?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 16. strani]
KADA ISUS DOLAZI?
U 24. i 25. poglavlju Mateja za Isusa je više puta bilo rečeno da će „doći“, ali ne uvek u istom smislu. Da bi „došao“, on ne mora doslovno da to učini. Njegov dolazak označava obraćanje pažnje na ljude u celini ili na svoje sluge, često da bi im sudio. Tako je 1914. „došao“ u tom smislu što je otada prisutan kao ustoličeni Kralj (Matej 16:28; 17:1; Dela apostolska 1:11). Godine 1918. „došao“ je kao vesnik saveza i počeo je da sudi onima koji su tvrdili da služe Jehovi (Malahija 3:1-3; 1. Petrova 4:17). U Armagedonu će „doći“ da bi izvršio sud nad Jehovinim neprijateljima (Otkrivenje 19:11-16).
Ovaj dolazak, na koji se mnogo puta ukazuje u Mateju 24:29-44 i 25:31-46, biće u ’velikoj nevolji‘ (Otkrivenje 7:14). S druge strane, dolazak na koji se ukazuje u Mateju 24:45 do 25:30 povezan je sa suđenjem koje on sprovodi od 1918. nad onima koji tvrde da su njegovi učenici. Na primer, ne bi bilo logično reći da će se nagrađivanje vernog roba, suđenje ludim devicama i suđenje nemarnom robu koji je sakrio Gospodarev talant dogoditi kada Isus „dođe“ u velikoj nevolji. Kada bi bilo tako, to bi značilo da će mnogi pomazanici u to vreme biti nađeni neverni zbog čega bi morali da budu zamenjeni. Međutim, Otkrivenje 7:3 ukazuje da će svi Hristovi pomazani robovi do tog vremena biti ’zapečaćeni‘ jednom zasvagda.
[Slika na 14. strani]
„Zli rob“ nije bio blagoslovljen 1919. godine
[Slika na 15. strani]
Mudre device su bile spremne kada je mladoženja došao
[Slika na 17. strani]
Verni robovi su ’poslovali‘
Lenji rob nije
[Slike na 18. strani]
Pomazanici i „veliko mnoštvo“ i dalje puštaju da njihovo svetlo svetli