Aod slama tlačiteljski jaram

OVO je istinita priča o hrabrosti i dobroj strategiji iz vremena od pre oko 3 000 godina. Izveštaj iz Pisma počinje rečima: „Sinovi Izraelovi činiše opet ono što se ne dopada Jehovi, i Jehova ukrepi Eglona kralja Moavskoga, na Izrael, jer oni činjahu ono što se ne dopada Jehovi. Eglon skupi k sebi sinove Amonove i Amaličane i krenu. On potuče Izrael, i oni osvojiše grad palmi. Sinovi Izraelovi služiše osamnaest godina Eglonu, kralju Moavskome“ (Sudije 3:12-14).

Teritorija Moava nalazila se istočno od reke Jordan i Mrtvog mora. Ali Moavci su prešli reku i zauzeli područje Jerihona, ’grada palmi‘, namećući tako Izraelcima ropstvo (Ponovljeni zakoni 34:3). Izrael je skoro dvadeset godina morao da plaća tegoban i ponižavajuć danak moavskom kralju Eglonu, ’mnogo debelom čoveku‘ (Sudije 3:17). Međutim, prilikom davanja danka pružala se mogućnost da taj tiranin bude smaknut.

Izveštaj navodi: „Sinovi Izraelovi zavapiše ka Jehovi i Jehova im podiže izbavitelja Aoda, sina Gire, sina Venijaminova, čoveka koji bejaše levak. Sinovi Izraelovi poslaše po njemu dar Eglonu, kralju Moavskome“ (Sudije 3:15). Sigurno se Jehova postarao da Aod bude izabran da odnese danak. Da li je Aod ikada ranije to radio, nije navedeno. Pa ipak, to kako se pažljivo pripremio za taj susret i strategija koju je upotrebio pokazuju da je možda bio upoznat s planom Eglonove palate i da je znao šta ga tamo čeka. Pored svega toga, veoma je važno i to što je bio levak.

Invalid ili ratnik?

Na hebrejskom izraz „levak“ doslovno znači ’sakat, sa oduzetom to jest paralizovanom desnom rukom‘. Da li to znači da je Aod bio invalid, možda s deformisanom desnom rukom? Uzmi u obzir šta Biblija kaže o „sedam stotina odabranih ljudi“ iz Venijaminovog plemena koji su bili levaci. „Svaki je od njih mogao gađati kamenom iz praće u dlaku i ne promašiti“, navodi se u Sudijama 20:16. Verovatno su bili odabrani zbog borbenih veština koje su posedovali. Neki istraživači Biblije smatraju da se izraz „levak“ odnosi na onoga koji se služi levom rukom isto kao i desnom.

Venijaminovo pleme je zapravo bilo čuveno po levacima. Izveštaj iz 1. Letopisa 12:1, 2 govori o ljudima iz Venijaminovog plemena kao o ’junacima koji su pomagali u ratu. Oni su bili strelci koji su gađali kamenjem  iz desne i iz leve ruke i puštali strele iz svog luka‘. Jedno delo navodi da se ova veština mogla razviti „vezivanjem desne ruke u ranom detinjstvu i vežbanjem da se leva ruka koristi kao i desna“. Izraelski neprijatelji su obično bili obučavani za borbu s dešnjacima. Zato neprijatelj ne bi imao mnogo koristi od obuke ako bi se neočekivano sukobio s levorukim vojnikom.

„Tajna“ za kralja

Aod je najpre ’načinio sebi mač‘ — dvosekli mač koji je bio dovoljno kratak da ga je mogao sakriti ispod odeće. Verovatno je očekivao da bude pretresen. Mač se obično nosio na levom boku, odakle su dešnjaci hitro mogli da ga izvuku. Pošto je bio levak, Aod je sakrio oružje „uz desno bedro pod haljine svoje“, gde je bila manja verovatnoća da će ga kraljeva straža pretresti. Tako je neometano ’odneo dar Eglonu, kralju Moavskome‘ (Sudije 3:16, 17).

Šta se tačno desilo prilikom prve posete Eglonovom dvoru, nije navedeno. Biblija jednostavno kaže: „Kad [Aod] predade dar, otpusti ljude koji ga bejahu nosili“ (Sudije 3:18). Aod je predao dar, otišao sa onima koji su nosili danak na bezbednu udaljenost od Eglonove palate, a zatim se vratio pošto ih je poslao kući. Zašto je to uradio? Da li ih je poveo radi zaštite, protokola ili samo da bi nosili danak? Da li je radi njihove bezbednosti želeo da oni odu pre nego što sprovede plan? Šta god da je bio razlog, Aod se hrabro sam vratio u Eglonovu palatu.

Aod se „sam vrati od kamenih majdana kod Galgala i reče: Imam, kralju, jednu tajnu da ti kažem.“ U Pismu se ne objašnjava kako je Aod uspeo ponovo da izađe pred Eglona. Zar stražari nisu ni u šta posumnjali? Da li su pomislili da jedan jedini Izraelac ne predstavlja nikakvu pretnju po njihovog vladara? Da li je to što je Aod došao sam stvorilo utisak da je izdao svoj narod? Šta god da je bio slučaj, Aod je zatražio i dozvoljeno mu je da nasamo razgovara s kraljem (Sudije 3:19).

Nadahnuti izveštaj nastavlja: „Aod pristupi k [Eglonu], koji seđaše sam u svojoj letnjoj sobi, i reče: Imam reč Božju za te.“ Aod nije mislio na usmenu poruku od Boga. Mislio je na mač koji je nosio. Očekujući možda da čuje poruku od svog boga Hamosa, kralj „usta sa svog sedišta“. Munjevitom brzinom, Aod je potegao oružje i zario ga u Eglonov stomak. Mač očigledno nije imao štitnik za ruku. Zato „balčak uđe za mačem, i salo se sklopi za mačem... [’i poče izlaziti izmet‘, NW]“, bilo zbog rane, bilo zbog nekontrolisanog pražnjenja Eglonovih creva (Sudije 3:20-22).

Neometan beg

Aod nije gubio vreme na to da uzme mač, već je „[zatvorio za sobom vrata gornje sobe i zaključao ih, pa je izašao kroz otvor za vazduh, NW]. Kad on otide, dođoše sluge, i pogledaše, a vrata od sobe bejahu zaključana. Oni rekoše: Sigurno pokriva noge u letnjoj sobi“ (Sudije 3:23, 24).

Šta je predstavljao „otvor za vazduh“ kroz koji je Aod otišao? „Tačno značenje [te hebrejske reči] nije poznato“, navodi jedno delo, ali se „pretpostavlja da je ’kolonada‘ ili ’predvorje‘.“ Da li je Aod zaključao vrata iznutra i zatim otišao drugim putem ili je zaključao vrata spolja ključem koji je uzeo s mrtvog kralja? Da li je  zatim mirno prošao pored stražara kao da se ništa nije dogodilo? Pismo ne kaže ništa o tome. Međutim, kako god da je Aod otišao, Eglonove sluge nisu ništa posumnjale kada su naišle na zaključana vrata. Pomislile su da kralj vrši nuždu.

Dok su sluge tako čekale, Aod je pobegao. Zatim je sazvao narod i rekao: „Hajdete za mnom, jer vam Jehova predade u ruke neprijatelje vaše Moavce.“ Aodovi ljudi su zauzeli strateški važne jordanske gazove i na taj način sprečili Moavce, koji su sada ostali bez vođe, da pobegnu u domovinu. Tako Izraelci „potukoše oko deset hiljada Moavaca, sve jake i hrabre, i nijedan ne uteče. Tog dana potpade Moav pod ruku Izraelovu. I zemlja bi u miru osamdeset godina“ (Sudije 3:25-30).

Pouke za nas

Iz toga što se desilo u Aodovo vreme učimo da činjenje onoga što je loše u Jehovinim očima nosi sa sobom ozbiljne posledice. Nasuprot tome, Jehova pomaže onima koji se pokaju i vrate k njemu.

Aodovi planovi nisu uspeli zbog njegove veštine, niti zbog toga što je neprijatelj bio nesposoban. Ispunjenje Božjih namera ne zavisi od ljudi. Glavni razlog Aodovog uspeha leži u Božjoj podršci jer je postupao u skladu s Njegovom čvrstom odlukom da oslobodi svoj narod. Bog je podigao Aoda, a ’kad je [svom narodu] Jehova podizao sudije, Jehova je bio sa sudijom‘ (Sudije 2:18; 3:15).