Gospodova večera — kako je treba obeležavati?

HRIŠĆANSKI apostol Pavle je pružio neke detalje o tome kako treba obeležavati Gospodovu večeru kada je napisao: „Od Gospoda [sam] primio ono što sam vam i predao, da je Gospod Isus one noći u kojoj je trebalo da bude predat uzeo hleb i, nakon što je zahvalio, izlomio ga je i rekao: ’Ovo predstavlja moje telo koje je za vas. Činite ovo meni na spomen.‘ Isto je učinio i s čašom nakon što je večerao, govoreći: ’Ova čaša predstavlja novi savez na osnovu moje krvi. Činite ovo, kad god je pijete, meni na spomen.‘ Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, objavljujete Gospodovu smrt, dok on ne dođe“ (1. Korinćanima 11:23-26).

Kao što je Pavle i rekao, Isus je uspostavio Gospodovu večeru „one noći u kojoj je trebalo da bude predat“, to jest pre nego što ga je Juda Iskariotski predao jevrejskim religioznim vođama koje su izvršile pritisak na Rimljane da ga pribiju na stub. Gospodova večera je održana u četvrtak uveče, 31. marta 33. godine n. e., a Isus je na mučeničkom stubu umro 1. aprila, u petak posle podne. S obzirom na to da je dan kod Jevreja započinjao uveče i trajao do zalaska sunca sledećeg dana, Isus je umro istog dana kada je uspostavio Gospodovu večeru — 14. nisana 33. n. e.

Oni koji su tada uzeli hleb i vino trebalo je to da ’čine‘ u znak sećanja na Isusa Hrista. Isus je rekao: „Činite ovo meni na spomen“ (1. Korinćanima 11:24). Gospodova večera se takođe naziva Memorijal Hristove smrti.

Zašto održavati pomen na Isusovu smrt?

Odgovor ćemo saznati ako razmotrimo s čime je povezana njegova smrt. Isus je umro kao najistaknutiji branitelj Jehovinog suvereniteta. On je tako dokazao da je Satana lagao kada je optužio ljude da služe Bogu iz sebičnih motiva (Jov 2:1-5; Poslovice 27:11). Osim toga, time što je umro kao savršen čovek, Isus je ’svoju dušu dao kao otkupninu u zamenu za mnoge‘ (Matej 20:28). Kada je Adam zgrešio protiv Boga, izgubio je savršeni život i mogućnost da večno živi. Međutim,  „Bog je toliko voleo svet [čovečanstvo] da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Zaista, „plata koju daje greh [je] smrt, a dar koji daje Bog je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimljanima 6:23).

Smrt Isusa Hrista povezana je s dva najveća izraza ljubavi — s velikom ljubavlju koju je Jehova pokazao prema čovečanstvu davši svog Sina i samopožrtvovanom ljubavlju koju je Isus pokazao tako što se dobrovoljno odrekao svog života na zemlji. Memorijal Isusove smrti ističe ta dva izraza ljubavi. Pošto je ta ljubav pokazana u našu korist, zar ne treba da budemo zahvalni? Jedan način da pokažemo zahvalnost jeste da budemo prisutni prilikom obeležavanja Gospodove večere.

Značenje hleba i vina

Kada je uspostavio Gospodovu večeru, Isus je koristio hleb i crno vino kao simbole. Uzeo je hleb i „nakon što je zahvalio, izlomio ga je i rekao: ’Ovo predstavlja moje telo koje je za vas‘“ (1. Korinćanima 11:24). Pošto je hleb bio prilično krt, napravljen od brašna i vode bez kvasca, morao je da se izlomi da bi se razdelio i jeo. U Pismu kvasac simbolizuje greh (Matej 16:11, 12; 1. Korinćanima 5:6, 7). Pošto Isus nije bio grešan, njegovo savršeno ljudsko telo bilo je odgovarajuća otkupna žrtva za čovečanstvo (1. Jovanova 2:1, 2). Kako je prikladno što se beskvasni hleb koristi kao simbol Isusovog bezgrešnog tela!

Isus je takođe uputio zahvalu za čašu čistog crnog vina i zatim je rekao: „Ova čaša predstavlja novi savez na osnovu moje krvi“ (1. Korinćanima 11:25). Crno vino u čaši simbolizuje Isusovu krv. Baš kao što je krv žrtvovanih bikova i jaraca učinila punovažnim savez Zakona koji je bio sklopljen između Boga i nacije Izrael 1513. godine pre n. e., tako je i Isusova krv, prolivena prilikom njegove smrti, učinila punovažnim novi savez.

Ko treba da uzima simbole?

Da bismo razumeli ko treba da uzima simbole na Memorijalu, treba da znamo šta je novi savez i između koga je sklopljen. U Bibliji piše: „Evo idu dani, govori Jehova, kad ću činiti s domom Izraelovim i s domom Judinim nov savez... Zakon svoj ću u njih ja metnuti, napisaću ga u srcu njihovom i biću njihov Bog i oni će moj narod biti... Jer ću im oprostiti nedela njihova i greha njihovog neću više pominjati“ (Jeremija 31:31-34).

Oni koji su u novom savezu imaju priliku da budu u jednom posebnom odnosu s Jehovom Bogom. Zahvaljujući tom savezu, određena grupa ljudi postala je njegov narod i on njihov Bog. Jehovin zakon je zapisan u njima, u njihovim srcima, i čak i oni koji ne pripadaju obrezanim Jevrejima mogu biti u novom savezu s Bogom (Rimljanima 2:29). Biblijski pisac Luka govori o Božjoj nameri da ’obrati pažnju na nacije da iz njih uzme narod za svoje ime‘ (Dela apostolska 15:14). Prema 1. Petrovoj 2:10, oni ’nekad nisu bili narod, a sad su Božji narod‘. Pismo na njih ukazuje kao na ’Izrael Božji‘, to jest duhovni Izrael (Galatima 6:16; 2. Korinćanima 1:21). Stoga je jasno da je novi  savez sklopljen između Jehove Boga i duhovnog Izraela.

Poslednje večeri koju je proveo sa svojim učenicima, sam Isus je takođe sklopio jedan savez s njima. „Ja s vama sklapam savez“, rekao im je, „kao što je moj Otac sklopio savez sa mnom, za kraljevstvo“ (Luka 22:29). To je savez za Kraljevstvo, i u njemu učestvuje 144 000 nesavršenih ljudi. Kada uskrsnu na nebo, vladaće s Hristom kao kraljevi i sveštenici (Otkrivenje 5:9, 10; 14:1-4). Dakle, oni koji su u novom savezu s Jehovom Bogom takođe su u savezu za Kraljevstvo sa Isusom Hristom. Jedino oni s pravom uzimaju simbole prilikom Gospodove večere.

Kako oni koji imaju pravo da uzimaju simbole Memorijala znaju da su u jedinstvenom odnosu s Bogom i da su Hristovi sunaslednici? Pavle objašnjava: „Sam [sveti] duh svedoči s našim duhom [našim misaonim stavom] da smo Božja deca. Dakle, ako smo deca, i naslednici smo: da, naslednici Božji, a sunaslednici Hristovi, pod uslovom da stradamo s njim da bismo zajedno s njim bili i proslavljeni“ (Rimljanima 8:16, 17).

Bog je pomazao Hristove sunaslednike posredstvom svetog duha, to jest aktivne sile. Zbog toga su oni sigurni da su naslednici Kraljevstva. Delovanjem svetog duha u pomazanim hrišćanima se rađa nebeska nada. Na sve što Biblija govori o nebeskom životu oni gledaju kao da je upućeno lično njima. Štaviše, spremni su da žrtvuju sve ono što život na zemlji može da pruži, uključujući i blizak odnos s drugim ljudima. Iako duhom pomazani hrišćani shvataju da će život u Raju na zemlji biti predivan, oni ne gaje tu nadu (Luka 23:43). Ne zbog pogrešnih religioznih gledišta, već zbog delovanja Božjeg duha, oni imaju postojanu nebesku nadu i zato s pravom uzimaju simbole na Memorijalu.

Pretpostavimo da osoba nije potpuno sigurna da je učesnik novog saveza i saveza za Kraljevstvo. Šta ako joj takođe nedostaje svedočanstvo Božjeg duha da je sunaslednik s Hristom? Tada bi bilo pogrešno da uzima simbole. Štaviše, Bogu se ne bi svidelo ako bi neko ko nema takav poziv tvrdio da je pozvan da bude nebeski kralj i sveštenik (Rimljanima 9:16; Otkrivenje 22:5).

Koliko često treba obeležavati ovaj događaj?

Da li Isusova smrt treba da se obeležava svake sedmice ili možda čak svakog dana? Isus Hrist je uspostavio Gospodovu večeru i bio nepravedno ubijen na dan Pashe, koju su Izraelci obeležavali u znak sećanja na njihovo izbavljenje iz egipatskog ropstva. Pasha se održavala samo jednom godišnje, 14. nisana (Izlazak 12:6, 14; Levitska 23:5). Zato bi i smrt ’Hrista, naše pashe‘ trebalo obeležavati samo jednom godišnje, ne sedmično niti svakodnevno (1. Korinćanima 5:7). Način na koji hrišćani obeležavaju Gospodovu večeru isti je kao i onda kada ju je Isus uspostavio.

Dakle, šta je Pavle imao na umu kada je rekao: „Kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, objavljujete Gospodovu smrt, dok on ne dođe“? (1. Korinćanima 11:26). On je ukazao na to da pomazani hrišćani objavljuju svoju veru u Isusovu otkupnu žrtvu kad god uzimaju simbole.

 Trebalo je da pomazani hrišćani obeležavaju Hristovu smrt „dok on ne dođe“. Ta svečanost bi se održavala sve dok Isus ne dođe da svoje pomazane sledbenike primi na nebo, putem uskrsenja u duhovni život, tokom svoje „prisutnosti“ (1. Solunjanima 4:14-17). To je u skladu s rečima koje je Hrist uputio jedanaestorici vernih apostola: „Ako odem i pripremim vam mesto, ponovo ću doći i primiću vas k sebi, da i vi budete tamo gde sam ja“ (Jovan 14:3).

Od kakvog je značaja za tebe?

Da li je neophodno da uzimamo simbole na Memorijalu da bismo imali korist od Isusove žrtve i da bismo dobili večni život? Ne, nije. Ništa u Bibliji ne ukazuje na to da će bogobojazni ljudi poput Noja, Avrahama, Sare, Isaka, Rebeke, Josifa, Mojsija i Davida, kada uskrsnu na zemlji, ikada uzimati ove simbole. Pa ipak, i oni i svi drugi koji žele večno da žive na zemlji moraće da pokažu veru u Boga i u Hrista i njegovu otkupnu žrtvu koju je Jehova obezbedio (Jovan 3:36; 14:1). Da bi dobio večni život, i ti moraš da pokažeš takvu veru. Ako ove godine budeš prisustvovao obeležavanju Hristove smrti, podsetićeš se na tu veliku žrtvu i bićeš još zahvalniji za nju.

Apostol Jovan je naglasio koliko je Isusova žrtva važna kada je rekao: „Ovo vam pišem [pomazanicima] da ne počinite greh. Ali ako neko i počini greh, imamo pomoćnika kod Oca: Isusa Hrista, pravednika. On je žrtva pomirenja za naše grehe, i ne samo za naše nego i za grehe celog sveta“ (1. Jovanova 2:1, 2). Pomazanici mogu da kažu da je Isusova žrtva pomirenja položena za njihove grehe. Ali njegova žrtva takođe pokriva grehe celog sveta i tako svim poslušnim ljudima omogućava da imaju večni život!

Hoćeš li biti prisutan 4. aprila 2004. godine kako bi obeležio Isusovu smrt? Jehovini svedoci će to učiniti širom sveta na mestima gde se okupljaju. Ako budeš prisustvovao, moći ćeš da izvučeš korist iz jednog veoma važnog govora temeljenog na Bibliji. Podsetićeš se na to koliko su Jehova Bog i Isus Hrist učinili za nas. Imaćeš duhovne koristi od druženja sa osobama koje duboko poštuju Boga i Hrista i cene njegovu otkupnu žrtvu. Taj događaj može i te kako osnažiti tvoju želju da iskusiš Božju nezasluženu dobrotu, u šta je uključena mogućnost večnog života. Ne dozvoli da te bilo šta spreči da dođeš. Budi prisutan na ovoj svečanosti koja ispunjava srce zahvalnošću i slavi našeg nebeskog Oca, Jehovu Boga i ugađa mu.

[Slika na 5. strani]

Isusova smrt povezana je s dva najveća izraza ljubavi

[Slika na 6. strani]

Beskvasni hleb i vino odgovarajući su simboli Isusovog bezgrešnog tela i njegove prolivene krvi