Dragulji Jehovinog stvarstva

’Silniji si od gora‘

POSMATRANJE osvita dana s vrha planine Fudži nezaboravan je doživljaj. Plameni zraci sunca prekrivaju horizont, obasjavajući beli sneg i sive vulkanske stene. Dok se rađa novi dan, jasno oivičena senka planine prekriva brda i doline kilometrima unaokolo.

Veličanstvene planine poput planine Fudži — čije se ime nekada pisalo pomoću simbolâ sa značenjem „nema joj ravne“ — uvek iznova nas zadivljuju. Kako se samo osećamo sićušno pred njihovom veličinom! Planine su toliko veličanstvene da su mnogi ljudi verovali da su najviši vrhovi, obično obavijeni maglom i oblacima, prebivalište bogova.

Jedini Bog koga planinski vrhovi zaista slave jeste njihov vešti Stvoritelj, Jehova. On je taj „koji je gore sazd’o“ (Amos 4:13). Skoro četvrtinu zemljine površine prekrivaju planine. Kada je Bog stvarao našu planetu, on je stvorio sile koje su pokrenule formiranje veličanstvenih vrhova i planinskih venaca (Psalam 95:4). Na primer, veruje se da su planinski masivi Himalaja i Anda nastali usled snažnih sila unutar zemlje koje su pokrenule izdizanje tla i pomeranjem ploča zemljine kore.

Mi ljudi ne razumemo u potpunosti kako su i zašto planine nastale. Štaviše, nismo u stanju da odgovorimo na pitanja postavljena Jovu: „Gdje si ti bio kad ja [Jehova] osnivah zemlju?... Na čem su podnožja njezina uglavljena?“ (Jov 38:4-6, DK).

Međutim, mi znamo da naš život zavisi od planina. Zovu ih prirodnim vodotornjevima, pošto voda u svim većim rekama potiče s njih, i polovina svih stanovnika zemlje snabdeva se vodom s planina (Psalam 104:13). Prema časopisu New Scientist, „od 20 biljaka koje se najviše koriste u ishrani, šest potiče s planina“. Pod savršenim ekološkim uslovima koji će vladati u Božjem obećanom novom svetu, „biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora“ (Psalam 72:16; 2. Petrova 3:13).

Kada se pomenu planine, mnogi ljudi se najpre sete Alpa u Evropi. Vrhovi tih planina, uključujući i planinu Čiveta koja je prikazana na slici, jesu predivan dokaz toga da postoji Stvoritelj (Psalam 98:8). One hvale Jehovu, onoga koji „snagom svojom gore utvrđuje“ (Psalam 65:7). a

Veličanstveni Alpi sa svojim ledenim grebenima, snegom prekrivenim padinama, dolinama, jezerima i livadama zaista ulivaju strahopoštovanje. Kralj David je ukazao na Jehovu kao na onoga ko „čini da niče po gorama trava“ (Psalam 147:8).

Planinske vrleti — poput ovih u Kujlinu u Kini — možda ne izgledaju tako veličanstveno kao Alpi, ali ipak imaju jedinstvenu lepotu. Duž reke Li, izdižu se vrhovi ovih krečnjačkih  planina, impresionirajući posetioce svojom lepotom. Dok posmatramo bistru planinsku vodu kako teče niz ova maglom obavijena brda, možemo se prisetiti psalmistinih reči: „Ti [Jehova] izvore na doline izvodiš, koji tokom svojim izmeđ gora teku“ (Psalam 104:10).

S pravom smo oduševljeni planinama jer prepoznajemo da su one delo Stvoritelja, jedan veličanstveni izraz njegove brige za dobrobit i užitak čovečanstva. Koliko god da su planine veličanstvene, njihovo veličanstvo ipak ne može da se meri s Jehovinim. On je zaista ’silniji od gora‘ (Psalam 76:5).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 9. strani]

Deset procenata svetske populacije živi u planinskim predelima. Međutim, to nije nepremostiva prepreka za one koji objavljuju dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Te hrišćanske sluge marljivo propovedaju u mnogim planinskim regijama. „Krasne li su na gorama noge onog koji dobre glase nosi, koji mir oglašuje; onoga koji dobre vesti nosi, koji spasenje oglašuje!“ (Isaija 52:7).

„Po visokim gorama su kozorozi“, pevao je psalmista (Psalam 104:18, NW). Od svih životinja koje žive u planinama, kozorozi, kao što je ovaj nubijski kozorog s velikim rogovima, spadaju među najstabilnije na nogama. Oni odvažno hodaju po strminama koje izgledaju potpuno neprohodno. Ovaj kozorog je dobro opremljen za život na nepristupačnim mestima. Za to je delimično zaslužna građa njegovih papaka. Papci se pod njegovom težinom rašire i tako ovoj životinji pružaju čvrst oslonac dok stoji ili dok se kreće po strmim stenama. Kozorog je zaista remek-delo stvaranja!

[Slika na 9. strani]

Planina Fudži, Honšu, Japan