Liberija napredak dela uprkos ratu

GRAĐANSKI rat u Liberiji besneo je više od deset godina. Sredinom 2003, pobunjenici su stigli do glavnog grada, Monrovije. Mnogi Jehovini svedoci su i po nekoliko puta morali da beže od kuće. Svaki put, imovina im je bila pokradena.

Nažalost, tokom borbi u glavnom gradu, hiljade su izgubile život. Među njima je bilo i dvoje Svedoka, jedan brat i jedna sestra. Kako su braća izašla na kraj s tim nevoljama, i na koji način im je pružena pomoć?

Pomoć za one u nevolji

Tokom tog teškog perioda, podružnica Jehovinih svedoka u Liberiji organizovala je pomoć za one koji su u potrebi. Obezbeđeni su hrana, osnovne potrepštine za domaćinstvo i lekovi. U periodu tokom kog je luka bila pod kontrolom pobunjenika, došlo je do nestašice hrane. Podružnica je predvidela da bi se to moglo desiti i zato je napravila zalihe neophodnih stvari za dve hiljade Svedoka koji su pobegli u Dvorane Kraljevstva u glavnom gradu. Braća su racionalno trošila hranu tako da su zalihe trajale sve dok luka ponovo nije bila otvorena. Podružnice iz Belgije i Sijera Leonea avionom su poslale lekove, a podružnice iz Britanije i Francuske odeću.

Uprkos krajnje teškoj situaciji, naša braća su ostala radosna i pozitivna. Često su se mogle čuti reči slične rečima jednog brata koji je tri puta morao da beži od kuće i koji je rekao: „Ovo je ono o čemu propovedamo; živimo u poslednjim danima.“

Odaziv na dobru vest

Uprkos opštem metežu u zemlji, tamošnji Svedoci i dalje imaju odlične rezultate u službi. U januaru 2003, dostignut je do sada najveći broj od 3 879 objavitelja Kraljevstva, a u februaru se vodilo 15 227 kućnih biblijskih studija.

Ljudi se brzo odazivaju na dobru vest. To pokazuje primer iz jednog sela na jugoistoku Liberije. Jedna skupština je planirala da održi Memorijal Hristove smrti u Bvanu, velikom selu koje se nalazi na oko pet sati hoda od mesta gde se sastanci inače održavaju. Pre nego što su braća otišla u to selo da pozovu meštane na Memorijal, pozivnica je uručena načelniku sela. Kada ju je dobio, on je uzeo svoju Bibliju, išao kod seljana, čitao im stih koji je bio naveden na pozivnici i podsticao ih da dođu na Memorijal. Kada su objavitelji stigli, uvideli su da je neko drugi već uradio ono zbog čega su došli! Načelnik je došao na Memorijal sa svojom decom i svoje dve žene. Bilo je prisutno ukupno 27 osoba. Otada, načelnik više ne ide u Metodističku  crkvu, počeo je da proučava sa Svedocima i čak je ponudio zemljište na kom bi se izgradila Dvorana Kraljevstva.

Promena stava

Ponašanje naše braće takođe utiče na neke protivnike da promene stav prema istini. Razmotri primer jednog čoveka po imenu Opoku. Jedan specijalni pionir ga je sreo u službi na terenu i ponudio mu Kulu stražaru. Opokua je zainteresovao jedan članak, ali nije imao novca. Pionir mu je objasnio da je časopis besplatan, uručio mu ga je i dogovorili su se da nastave razgovor. Na naknadnoj poseti, Opoku je pitao pionira: „Da li znate ko sam ja? Većina vaših ljudi u Harperu zna. Nekada sam izbacivao vašu decu iz škole!“ Zatim je objasnio da je bio direktor jedne srednje škole u tom gradu i da je pravio velike probleme deci Jehovinih svedoka zato što nisu pozdravljala zastavu.

Međutim, tri primera hrišćanske ljubavi koju su pokazali Jehovini svedoci, navela su Opokua da ispita svoj stav. Najpre je video kako su Svedoci brinuli o jednom vernom bratu koji se ozbiljno razboleo. Čak su mu obezbedili bolničko lečenje u jednoj susednoj zemlji. Opoku je mislio da je taj bolestan brat bio neki „vođa“ Svedoka, ali je saznao da je on bio poput ostalih Svedoka. Zatim je tokom 1990-ih Opoku prebegao u Obalu Slonovače. Jednom kada je bio žedan, hteo je da kupi vodu od jednog mladića. Opoku je imao samo novčanicu velike vrednosti, ali mladić nije imao da vrati kusur, tako da nije ništa naplatio. Kada mu je dao vodu, mladić ga je upitao: „Šta mislite, da li ćemo ikada doživeti da ljudi, poput vas i mene, ne traže novac za ono što daju drugima?“ Opoku ga je pitao da li je on Jehovin svedok i mladić je potvrdio. Velikodušnost i ljubaznost ovog brata zadivili su Opokua. Na kraju, spremnost ovog specijalnog pionira da mu besplatno da časopis uverila je Opokua da ima pogrešno gledište o Svedocima i da mora da ga promeni. Duhovno je napredovao i sada je nekršteni objavitelj.

Iako se braća u Liberiji i dalje suočavaju sa izuzetno teškim situacijama, oni se uzdaju u Boga i verno objavljuju dobru vest o boljim okolnostima pod pravednom vladavinom Božjeg Kraljevstva. Jehova nikada neće zaboraviti trud koji ulažu i ljubav koju pokazuju prema njegovom imenu (Jevrejima 6:10).

[Mape na 30. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

MONROVIJA

[Slike na 31. strani]

Tokom teškog perioda, Jehovin narod pruža duhovnu i materijalnu pomoć onima kojima je potrebna