Oduprimo se duhu promenljivog sveta
Oduprimo se duhu promenljivog sveta
„Nismo primili duh sveta, nego duh koji je od Boga“ (1. KORINĆANIMA 2:12).
1. U kom je smislu Eva bila zavedena?
„ZMIJA me zavede“ (Postanje 3:13). Sa ovih nekoliko reči, prva žena Eva je pokušala da objasni zašto se pobunila protiv Jehove Boga. To što je rekla bilo je istina, ali nije bilo opravdanje za njeno neispravno postupanje. Apostol Pavle je kasnije bio nadahnut da zapiše: „[Eva je] bila potpuno prevarena“ (1. Timoteju 2:14). Ona je bila prevarena i navedena da poveruje da će joj jedan čin neposlušnosti — to što će pojesti zabranjeni plod — doneti dobro i da će zbog toga postati kao Bog. Bila je prevarena i što se tiče identiteta onoga ko ju je zaveo. Uopšte nije bila svesna da je zmija bila samo alatka u rukama Satane Đavola (Postanje 3:1-6).
2. (a) Kako Satana danas zavodi ljude? (b) Šta je „duh sveta“, i koja ćemo pitanja sada osmotriti?
2 Satana zavodi ljude još od vremena Adama i Eve. On u stvari „zavodi celu nastanjenu zemlju“ (Otkrivenje 12:9). I dalje se služi istim taktikama. Premda više ne koristi neku doslovnu zmiju, on i dalje skriva svoj identitet. Koristeći elemente industrije zabave, medije i druga sredstva, Satana zavodi ljude i navodi ih da veruju da im nije potrebno Božje vođstvo puno ljubavi, niti da je to vođstvo za njihovo dobro. To što se Đavo bez prestanka trudi da zavodi ljude, dovelo je do toga da se posvuda razvije duh pobune protiv biblijskih zakona i načela. Biblija takav duh naziva „duh sveta“ (1. Korinćanima 2:12). Taj duh snažno utiče na verovanja, stavove i ponašanje ljudi koji ne poznaju Boga. Kako se ispoljava taj duh i kako se možemo odupreti njegovom iskvarujućem uticaju? Hajde da vidimo.
Pad moralnih vrednosti
3. Zašto je u današnjem vremenu „duh sveta“ sve izraženiji?
3 Danas je „duh sveta“ sve izraženiji (2. Timoteju 3:1-5). Sigurno si zapazio pad moralnih vrednosti. Pismo objašnjava zašto je to tako. Nakon što je 1914. godine uspostavljeno Božje Kraljevstvo, na nebu je izbio rat. Satana i njegovi demoni bili su poraženi i zbačeni u blizinu zemlje. Satana se razgnevio i otada se svim silama trudi da zavede čitav svet (Otkrivenje 12:1-9, 12, 17). On se posebno trudi da, ’ako je moguće, zavede i izabrane‘ (Matej 24:24). S obzirom da smo Božji narod, mi smo Satanina glavna meta. On pokušava da uništi našu duhovnost i da nas tako liši Jehovine naklonosti i izgleda na večni život.
4. Kako Jehovine sluge gledaju na Bibliju, a kako svet gleda na nju?
4 Satana pokušava da izazove nepoverenje prema Bibliji, toj dragocenoj knjizi koja nam pruža spoznanje o našem Stvoritelju punom ljubavi. Jehovine sluge vole i cene Bibliju. Znamo da ona nije ljudska već Božja nadahnuta Reč (1. Solunjanima 2:13; 2. Timoteju 3:16). Međutim, Satanin svet želi da mislimo drugačije. Na primer, u predgovoru jedne knjige u kojoj se kritikuje Biblija stoji: „U vezi s Biblijom ne postoji ništa ’sveto‘ i ona nije ’reč Božja‘. Nju nisu napisali Bogom nadahnuti sveci, već sveštenici koji su želeli vlast.“ Oni koji su navedeni da veruju u ovakve tvrdnje lako mogu postati žrtva pogrešne predstave da se Bog može obožavati na bilo koji način — ili da se uopšte ne mora ni obožavati (Poslovice 14:12).
5. (a) Šta je jedan pisac rekao o religijama koje su povezane s Biblijom? (b) Kako se neke ustaljene svetske ideje mogu uporediti sa onim što stoji u Bibliji? (Uključi i okvir na sledećoj strani.)
5 Direktni i indirektni napadi na Bibliju, kao i religiozno licemerstvo onih koji tvrde da su njeni pobornici, dovode do sve većeg otpora prema religiji, kao i prema religijama koje su povezane s Biblijom. Religija je meta napada u medijima i akademskim krugovima. Jedan pisac iznosi sledeće zapažanje: „Savremeno društvo prožima negativan stav prema judaizmu i hrišćanstvu. U najboljem slučaju, smatraju ih staromodnim ali zanimljivim religijama; u najgorem, smatraju ih arhaičnim koje ometaju intelektualno sazrevanje i koče naučni napredak. Prezir koji ljudi osećaju prema ovim religijama poslednjih godina prerastao je u podsmevanje i otvoreno neprijateljstvo.“ Neprijateljstvo uglavnom potiče od onih koji poriču postojanje Boga i koji su postali „praznoglavi u svojim razmišljanjima“ (Rimljanima 1:20-22).
6. Kako svet gleda na seksualne postupke koje Bog osuđuje?
6 Stoga, uopšte ne čudi što ljudi sve više odstupaju od Božjih merila ponašanja. Na primer, Biblija kaže da su homoseksualni odnosi nešto „sramno“ (Rimljanima 1:26, 27). Ona takođe kaže da bludnici i preljubnici neće naslediti Božje Kraljevstvo (1. Korinćanima 6:9). Međutim, u mnogim zemljama takvo ponašanje ne samo da se smatra prihvatljivim već se u knjigama, časopisima, pesmama, filmovima i TV-emisijama prikazuje kao nešto privlačno. One koji dignu glas protiv takvog ponašanja smatraju netolerantnima, kritički nastrojenima i potpuno van tokova savremenog prosvetljenog razmišljanja. Umesto da na Božja merila gleda kao na odraz brige pune ljubavi, svet ih smatra preprekama ličnoj slobodi i ispunjenosti (Poslovice 17:15; Juda 4).
7. Koja pitanja treba da postavimo sebi?
7 Budući da smo okruženi svetom koji se sve više protivi Bogu, bilo bi mudro da pazimo na svoje stavove i merila. Treba da se ponekad uz molitvu pošteno preispitamo kako bismo bili sigurni da nismo s vremenom u izvesnoj meri zastranili od Jehovinog načina razmišljanja i njegovih merila. Na primer, mogli bismo da se pitamo: ’Da li mi je sada privlačno ono što sam pre nekoliko godina izbegavao? Da li sam postao tolerantniji prema postupcima koje Bog osuđuje? Da li sam sklon tome da na duhovne stvari više ne gledam tako ozbiljno kao nekad? Da li svojim životom pokazujem da su mi interesi Kraljevstva na prvom mestu?‘ (Matej 6:33). Ovakvo preispitivanje pomoći će nam da se odupremo duhu sveta.
’Nikada nemojmo da zastranimo‘
8. Kako neko može da se udalji od Jehove?
8 Apostol Pavle je napisao suhrišćanima: „Neophodno [je] da onome što smo čuli obratimo više nego običnu pažnju, da nikada ne zastranimo“ (Jevrejima 2:1). Brod koji skrene s kursa nikada neće stići do svog odredišta. Ukoliko kapetan ne obraća pažnju na vetar i struje, njegov brod lako može da promaši sigurnu luku i da se nasuče na stene. Slično tome, ukoliko ne obraćamo pažnju na dragocene istine iz Božje Reči, lako se možemo udaljiti od Jehove i doživeti duhovni brodolom. Moglo bi nam se desiti ovako nešto čak i ako nismo potpuno odbacili istinu. U stvari, malo je onih koji iznenada i namerno odbace Jehovu. Češće je posredi to što se malo-pomalo počnu upuštati u nešto zbog čega im je teže da obraćaju pažnju na Božju Reč, a zatim gotovo neprimetno zastrane u greh. Poput zaspalog kapetana, takve osobe se probude tek kad bude kasno.
9. Na koje je sve načine Jehova blagoslovio Solomona?
9 Uzmi za primer Solomonov život. Jehova ga je postavio da bude kralj u Izraelu. Dozvolio mu je da sagradi hram i nadahnuo ga da zapiše neke delove Biblije. U dva navrata je razgovarao s njim i dao mu bogatstvo, slavu i mir za sve vreme njegovog vladanja. Iznad svega, blagoslovio ga je velikom mudrošću. U Bibliji stoji: „Bog dade Solomonu mudrost i vrlo jak um i široko znanje, mnogo kao pesak na obali morskoj! Mudrost Solomonova beše veća od mudrosti svih sinova Istoka i od sve mudrosti egipatske“ (1. Kraljevima 4:21, 29, 30; 11:9). Neko bi sigurno pomislio: Ko će ostati veran Bogu ako neće Solomon? Pa ipak, Solomon je zastranio u otpadništvo. Kako je došlo do toga?
10. Koju je smernicu Solomon ignorisao, i kakav je bio ishod toga?
10 Solomon je vrlo dobro poznavao i razumeo Božji Zakon. Nesumnjivo je da su ga posebno zanimale smernice koje su se odnosile na one koji će biti kraljevi u Izraelu. Među tim smernicama nalazila se i sledeća: „[Kralj] da nema mnogo žena, da se ne bi otpadilo srce njegovo“ (Ponovljeni zakoni 17:14, 17). Uprkos toj jasnoj smernici, Solomon je imao sedam stotina žena i tri stotine konkubina. Mnoge od njih su obožavale bogove drugih naroda. Ne znamo zašto je Solomon imao tako mnogo žena, ni kakvo je opravdanje našao za to. Ono što znamo jeste da nije poslušao jasnu Božju zapovest. Ishod svega toga bilo je upravo ono na šta je Jehova upozorio. U Bibliji čitamo sledeće: ’[Solomonove] žene zanesoše srce njegovo za tuđim bogovima‘ (1. Kraljevima 11:3, 4). Polako, ali sigurno, njegova Bogom dana mudrost je iščezla. Zastranio je. S vremenom, Solomonova želja da ugodi svojim paganskim ženama nadvladala je želju da ugodi Bogu i da mu bude poslušan. Kakva tragedija, naročito kada se uzme u obzir to da je sam Solomon ranije napisao sledeće reči: „Budi, sine, mudar, srce mi obraduj, pa ću lako odgovoriti onom koji me ruži“ (Poslovice 27:11).
Duh sveta je moćan
11. Kako ono što dospeva u naš um deluje na naše razmišljanje?
11 Iz Solomonovog primera učimo da je opasno misliti da svet neće nimalo uticati na naše razmišljanje samo zato što poznajemo istinu. Baš kao što doslovna hrana utiče na naše telo, tako i mentalna hrana utiče na naš um. Ono čime hranimo svoj um oblikuje naše razmišljanje i stavove. Znajući za to, mnoge velike firme svake godine troše na milijarde dolara da bi reklamirale svoje proizvode. Uspešne reklame putem vešto smišljenih reči i slika apeluju na žudnje i želje potrošača. Ljudi koji se bave marketingom takođe znaju da osoba uglavnom neće otrčati u prodavnicu i kupiti reklamirani proizvod ako reklamu vidi samo jednom ili dvaput. Međutim, ukoliko se potrošačima stalno nudi neki proizvod, onda im on postaje primamljiv. Reklame postižu svoj cilj — da nije tako, niko ne bi ulagao novac u njih. One snažno deluju na razmišljanje i stavove ljudi.
12. (a) Kako Satana utiče na razmišljanje ljudi? (b) Šta pokazuje da se i na hrišćane može uticati?
12 Poput nekoga ko se bavi marketingom, Satana plasira svoje ideje tako što se trudi da one deluju privlačno, jer zna da s vremenom može privoleti ljude da razmišljaju kao on. Služeći se industrijom zabave i drugim sredstvima, Satana navodi ljude da veruju da je dobro loše, a loše dobro (Isaija 5:20). Čak i pravi hrišćani postaju plen Sataninih nastojanja da širi laži. Biblija upozorava: „Nadahnuti izraz izričito kaže da će u kasnijem vremenu neki otpasti od vere, time što će obraćati pažnju na zavodljive nadahnute izraze i učenja demonâ, zbog licemerstva ljudi što govore laži, čija je savest obeležena kao gvožđem za žigosanje“ (1. Timoteju 4:1, 2; Jeremija 6:15).
13. Šta spada u loša društva, i kako naše društvo utiče na nas?
13 Niko od nas nije imun na duh sveta. Vetrovi i struje koji vladaju u Sataninom svetu jesu moćni. Biblija nas mudro podstiče: „Nemojte se zavaravati. Loša društva kvare korisne navike“ (1. Korinćanima 15:33). U loša društva može spadati bilo šta što odražava duh sveta i bilo ko — čak i neko unutar skupštine — ko odražava taj duh. Ako smatramo da nam loša društva ne mogu nauditi, da li isto tako zaključujemo da nam dobra društva ne mogu koristiti? To bi zaista bilo pogrešno! Biblija jasno kaže: „Ko s mudrima ide, taj postaje mudar, ali zlo prolazi ko se s bezumnima druži“ (Poslovice 13:20).
14. Na koje se načine možemo boriti protiv duha sveta?
14 Da bismo se borili protiv duha sveta, moramo se družiti s mudrim ljudima — sa onima koji služe Jehovi. Moramo puniti svoj um mislima koje će nam izgraditi veru. Apostol Pavle je napisao: „Što je god istinito, što god zaslužuje ozbiljnu pažnju, što je god pravedno, što je god čestito, što je god dopadljivo, o čemu se god dobro govori, koja god krepost ima i što je god vredno hvale, o tome razmišljajte“ (Filipljanima 4:8). Budući da imamo slobodnu volju, mi možemo izabrati o čemu ćemo razmišljati. Trudimo se da uvek razmišljamo o onome što će nas približiti Jehovi.
Božji duh je moćniji
15. Kako su se hrišćani u drevnom Korintu razlikovali od ostalih stanovnika tog grada?
15 Za razliku od onih koje je zaveo duh sveta, prave hrišćane vodi Božji sveti duh. Pavle je skupštini u Korintu napisao sledeće: „Mi nismo primili duh sveta, nego duh koji je od Boga, da bismo znali ono što nam je Bog ljubazno dao“ (1. Korinćanima 2:12). Drevni Korint je bio grad u kojem je preovladavao duh sveta. Većina ljudi koji su živeli u tom gradu bili su toliko razvratni da je izraz „živeti korintski“ počeo da znači „praktikovati nemoral“. Satana je zaslepio um tih ljudi. Zbog toga su o pravom Bogu znali jako malo, ili nisu znali ništa (2. Korinćanima 4:4). I pored toga, Jehova je pomoću svog svetog duha nekim Korinćanima otvorio oči i omogućio im da spoznaju istinu. Njegov duh ih je podsticao i vodio, i zato su izvršili velike promene u svom životu da bi imali njegovo odobravanje i blagoslov (1. Korinćanima 6:9-11). Premda je duh sveta bio moćan, Jehovin duh je bio moćniji.
16. Kako možemo dobiti i zadržati Božji duh?
16 I danas je isto tako. Jehovin sveti duh je najmoćnija sila u svemiru i on ga obilno i bez ustezanja daje svima koji ga s verom mole za taj duh (Luka 11:13). Međutim, da bismo dobili Božji duh, moramo raditi još nešto osim što se odupiremo duhu sveta. Moramo redovno da proučavamo Božju Reč i da je primenjujemo u svom životu, kako bismo svoj duh — svoj misaoni stav — uskladili s njegovim razmišljanjem. Ako to radimo, Jehova će nam dati snagu da možemo odoleti bilo kojoj taktici koju bi Satana koristio s ciljem da uništi našu duhovnost.
17. Kako nam ono što je Lot doživeo može pružiti utehu?
17 Iako hrišćani nisu deo sveta, oni žive u svetu (Jovan 17:11, 16). Niko od nas ne može potpuno da izbegne duh sveta zato što možda radimo ili čak živimo sa onima koji ne vole Boga ni njegove puteve. Da li se osećamo poput Lota koga je „strašno mučilo“ razuzdano ponašanje ljudi iz Sodoma s kojima je živeo? (2. Petrova 2:7, 8). Ako je tako, u tome možemo naći utehu. Jehova je sačuvao i izbavio Lota, i to isto može učiniti i s nama. Naš Otac pun ljubavi vidi i svestan je okolnosti u kojima se nalazimo, i može nam pružiti pomoć i snagu koja nam je potrebna da bismo sačuvali duhovnost (Psalam 33:18, 19). Ako se oslonimo na njega, ako mu verujemo i prizivamo ga, pomoći će nam da se odupremo duhu sveta, koliko god da je teška situacija u kojoj se nalazimo (Isaija 41:10).
18. Zašto treba da cenimo svoj odnos s Jehovom?
18 Za razliku od sveta koji je otuđen od Boga i koga je Satana zaveo, mi kao Božji narod blagoslovljeni smo spoznanjem istine. Zbog toga imamo radost i mir koji ovaj svet nema (Isaija 57:20, 21; Galatima 5:22). Imamo veličanstvenu nadu da ćemo večno živeti u Raju, gde više neće vladati duh ovog sveta koji je na izdisaju. Zato cenimo svoj dragoceni odnos s Bogom i budimo oprezni kako bismo savladali svaku sklonost da zastranimo u duhovnom pogledu. Još više se približimo Jehovi i on će nam pomoći da se odupremo duhu ovog sveta (Jakov 4:7, 8).
Možeš li objasniti?
• Na koje načine Satana zavodi i vara ljude?
• Kako da postupamo da se ne bismo udaljili od Jehove?
• Šta pokazuje da je duh sveta moćan?
• Kako možemo dobiti i zadržati Božji duh?
[Pitanja za razmatranje]
[Tabela na 11. strani]
SVETOVNA MUDROST NASUPROT BOŽJOJ MUDROSTI
Istina je relativna — svaki čovek ima neku svoju istinu.
„[Božja] reč je istina“ (Jovan 17:17).
Vodi se osećanjima koja će ti reći šta je ispravno, a šta pogrešno.
„Srce je iznad svega prevrtljivo i opako“ (Jeremija 17:9).
Radi po svome.
„Ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23).
Bogatstvo je ključ za sreću.
„Ljubav prema novcu [je] koren svih štetnih stvari“ (1. Timoteju 6:10).
[Slika na 10. strani]
Solomon je zastranio od pravog obožavanja i okrenuo se lažnim bogovima
[Slika na 12. strani]
Poput nekoga ko se bavi marketingom, Satana plasira duh sveta. Da li mu se odupireš?