Oslanjaj se na Božji duh dok se suočavaš s promenama u životu

„Daj sve od sebe da se pokažeš kao priznat pred Bogom“ (2. TIMOTEJU 2:15).

1. Koje promene predstavljaju izazove našoj duhovnoj dobrobiti?

 SVET oko nas se neprestano menja. Svedoci smo impresivnog naučnog i tehnološkog napretka koji je propraćen drastičnim padom moralnih vrednosti. Kao što smo videli u prethodnom članku, hrišćani se moraju odupirati bezbožnom duhu sveta. Međutim, ne menja se samo svet već i mi sami u mnogo čemu. Iz deteta stasavamo u odraslog čoveka. Možemo steći ili izgubiti bogatstvo, zdravlje ili voljene osobe. Na mnoge od tih promena ne možemo da utičemo i one mogu predstavljati nove i velike izazove našoj duhovnoj dobrobiti.

2. S kakvim se sve promenama David suočavao u svom životu?

² Malo je ljudi u životu iskusilo tako velike promene kao Jesejev sin David. On  je kao potpuno nepoznat mladić koji je bio pastir, odjednom postao slavni heroj u svom narodu. Kasnije je postao begunac kog je ljubomorni kralj gonio kao životinju. Nakon toga je postao kralj i osvajač. Na svojoj koži je osetio bolne posledice ozbiljnog greha. Unutar porodice doživeo je tragediju i razdor. Stekao je bogatstvo, ostario i doživeo tegobe starosti. Bez obzira na sve te promene, David se čitavog života uzdao u Jehovu i njegov duh. Dao je sve od sebe da se pokaže kao „priznat pred Bogom“ i On ga je blagoslovio (2. Timoteju 2:15). Iako se naše okolnosti razlikuju od Davidovih, možemo učiti iz toga kako je on izlazio na kraj s njima. Njegov primer nam može pomoći da razumemo šta nam je potrebno da bismo i dalje imali pomoć Božjeg duha dok se suočavamo s promenama u životu.

Davidova poniznost — izvrstan primer

3, 4. Kako je David od nepoznatog mladog pastira postao slavan u svom narodu?

³ Dok je bio mladić, David se nije isticao čak ni u svojoj porodici. Kada je prorok Samuilo došao u Vitlejem, Davidov otac je pred njega izveo sedmoricu od svojih osam sinova. David, koji je bio najmlađi sin, bio je ostavljen da čuva ovce. Ipak, Jehova je Davida izabrao za budućeg kralja u Izraelu. Pozvali su ga da dođe iz polja. U biblijskom izveštaju zatim stoji: „Samuilo uze rog s uljem i pomaza ga usred braće njegove. Duh Jehovin obuze Davida i osta na njemu od tog dana“ (1. Samuilova 16:12, 13). David se čitavog života oslanjao na taj duh.

⁴ Ovaj mladi pastir ubrzo će postati slavan u svom narodu. Bio je pozvan da služi kod kralja i da svira za njega. Ubio je Golijata, diva koji je bio toliko surov da čak ni prekaljeni vojnici u Izraelu nisu smeli da se suoče s njim. Pošto je postao vojni zapovednik, David se sa uspehom borio protiv Filisteja. Narod ga je voleo i čak je ispevao pesme koje su ga veličale. Jednom ranijom prilikom, savetnik kralja Saula je za mladog Davida rekao da ne ume samo „udarati u harfu“ već i da je ’jak i hrabar čovek, ratnik, da lepo govori i lepo izgleda‘ (1. Samuilova 16:18; 17:23, 24, 45-51; 18:5-7).

5. Zbog čega je David mogao da se uzoholi, i kako znamo da se to nije desilo?

⁵ Izgleda da je David imao sve — slavu, lepotu, mladost; bio je vešt govornik, muzičar, dobar vojnik i imao je Božju naklonost. Zbog bilo čega od ovoga mogao je da se uzoholi, ali nije. Zapazi šta je David rekao kralju Saulu koji je želeo da mu da svoju ćerku za ženu. Sa istinskom poniznošću, rekao je: „Ko sam ja i kakav je život moj ili dom oca moga u Izraelu da postanem zet kraljev?“ (1. Samuilova 18:18). Komentarišući ovaj stih, jedan izučavalac je zapisao: „David je hteo da kaže da on, ni na osnovu ličnih zasluga, ni na osnovu statusa u društvu, ni zbog porekla, nije imao ni najmanje pravo da dobije čast da postane kraljev zet.“

6. Zašto treba da steknemo poniznost?

⁶ David je bio ponizan zato što je bio svestan da je Jehova u svakom pogledu daleko nadmoćniji od nesavršenih ljudi. Divio se tome što Bog uopšte i obraća pažnju na ljude (Psalam 144:3). Takođe je znao da je slavu stekao samo zato što je Jehova pokazao poniznost time što mu je pružao podršku, zaštitu i brinuo o njemu (Psalam 18:35, NW). Kakvu  izvanrednu pouku možemo izvući iz ovoga! Talenti koje imamo, naša dostignuća i prednosti nikada ne treba da nas navedu da se uzoholimo. Apostol Pavle je napisao: „Zaista, šta imaš što nisi primio? A ako si zaista primio, zašto se hvališ kao da nisi primio?“ (1. Korinćanima 4:7). Ako želimo da imamo Božji sveti duh i njegovu naklonost, moramo steći i zadržati poniznost (Jakov 4:6).

„Ne osvećujte se“

7. Koja se prilika ukazala Davidu da ubije kralja Saula?

⁷ David nije postao ponosan zbog slave koju je stekao, ali je ta njegova slava izazvala ubilačku ljubomoru kod kralja Saula, od koga je odstupio Božji duh. Iako David nije učinio ništa loše, morao je da beži i da živi u divljini kako bi spasao svoj život. Jednom prilikom, tokom nemilosrdne potere za Davidom, kralj Saul je ušao u jednu pećinu ne znajući da su se David i njegovi ljudi sakrili u njoj. Davida su njegovi ljudi nagovarali da iskoristi tu na izgled od Boga datu priliku da ubije Saula. Možemo ih zamisliti kako u mraku šapuću Davidu: „Evo dana za koji ti reče Jehova: Evo ti predajem neprijatelja tvoga u ruke da učiniš s njim što ti hoćeš“ (1. Samuilova 24:3-7).

8. Zašto David nije hteo da se osveti?

⁸ David nije hteo da naudi Saulu. On je imao veru, bio je strpljiv i spremno je prepustio stvari u Jehovine ruke. Nakon što je kralj izašao iz pećine, David ga je pozvao i rekao mu: „Jehova će suditi između mene i tebe, i osvetiće me od tebe; ali se ruka moja neće podignuti na tebe“ (1. Samuilova 24:13). Iako je znao da Saul nije u pravu, David se nije osvetio, niti se obratio Saulu uvredljivim rečima, niti je drugima govorio o njemu na takav način. U još nekoliko prilika David nije hteo da preuzme stvari u svoje ruke. Naprotiv, uzdao se u Jehovu da će on ispraviti stvari (1. Samuilova 25:32-34; 26:10, 11).

9. Zašto ne treba da vraćamo milo za drago ako doživljavamo protivljenje ili progonstvo?

⁹ Poput Davida, i ti možeš dospeti u iskušavajuće situacije. Možda ti se protive ili te progone školski drugovi, kolege s posla, članovi porodice ili drugi koji ne dele tvoju veru. Nemoj da im vraćaš milo za drago. Čekaj na Jehovu i moli ga za pomoć njegovog svetog duha. Možda će te osobe biti zadivljene tvojim dobrim ponašanjem i postati vernici (1. Petrova 3:1). Bilo kako bilo, budi siguran  da Jehova vidi situaciju u kojoj se nalaziš i da će u svoje vreme uraditi nešto. Apostol Pavle je napisao: „Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu; jer je pisano: ’Osveta je moja; ja ću vratiti, kaže Jehova‘“ (Rimljanima 12:19).

„Slušajte pouku“

10. Kako je David počinio greh, i kako je pokušao da ga zataška?

¹⁰ Prošle su godine. David je postao veoma omiljen i uvažen kralj. Na osnovu njegovog života koji je bio prožet izvanrednom vernošću i iz prelepih psalama koje je napisao na hvalu Jehovi, moglo se zaključiti da je to čovek koji nikada ne bi počinio ozbiljan greh. Pa ipak, uradio je baš to. Ovaj kralj je jednog dana s krova svoje palate posmatrao jednu lepu ženu kako se kupa i zatim se raspitao o njoj. Kad je saznao da se ona zove Vitsaveja i da je njen muž Urija u ratu, David je poslao po nju i imao je odnose s njom. Kasnije je saznao da je ostala u drugom stanju. Kakav bi samo skandal nastao ako bi se pročulo za to! Prema Mojsijevom zakonu za preljubu je sledila smrtna kazna. Kralj je očigledno mislio da bi se taj greh mogao zataškati. Zato je naredio da se Urija vrati u Jerusalim, nadajući se da će on provesti noć s Vitsavejom. Ali Urija to nije učinio. Očajan, David je poslao Uriju natrag u rat s pismom za Joava, vojnog zapovednika. U tom pismu je stajalo da Uriju treba staviti u prve borbene redove kako bi poginuo. Joav je izvršio naređenje i Urija je bio ubijen. Nakon što je prošao period tokom kog je Vitsaveja u skladu sa običajima žalila za svojim mužem, David ju je uzeo za ženu (2. Samuilova 11:1-27).

11. Šta je Natan ispričao Davidu, i kako je on reagovao?

¹¹ Izgledalo je kao da je plan uspeo, premda je trebalo da David zna da je čitava stvar bila otkrivena pred Jehovom (Jevrejima 4:13). Meseci su prošli i dete se rodilo. Tada je prorok Natan, po Božjoj zapovesti, otišao kod Davida. Prorok je ispričao kralju o jednom bogatom čoveku koji je, i pored toga što je imao mnogo ovaca, uzeo od jednog siromaha jedinu ovčicu koju je taj imao i koju je mnogo voleo, i zaklao je. Ta priča je kod Davida probudila osećaj za pravdu, ali nije ni pomislio da ona ima skriveno značenje. Tom bogatom čoveku je izrekao presudu koju je trebalo izvršiti po kratkom postupku. Razjaren, rekao je Natanu: „Čovek koji je to uradio zaslužuje smrt“ (2. Samuilova 12:1-6).

12. Koju je presudu Jehova izrekao Davidu?

¹² Prorok je odgovorio: „Ti si taj čovek!“ Presuda koju je David izrekao odnosila se na njega samog. Njegov gnev je nesumnjivo brzo ustuknuo pred snažnim osećanjem srama i dubokom tugom. Preneražen, saslušao je Natana koji je izrekao Jehovinu neizbežnu presudu. Ništa ga nije moglo utešiti. Time što je uradio ono što je loše prezreo je Jehovinu reč. Zar nije učinio da Urija pogine od neprijateljskog mača? Zato se mač neće odmaći od Davidovog doma. Zar nije Urijinu  ženu uzeo u tajnosti? Zato će njega snaći slično zlo, ali ne u tajnosti već javno (2. Samuilova 12:7-12).

13. Kako je David reagovao na Jehovinu disciplinu?

¹³ U svemu ovome David je učinio i nešto dobro — priznao je krivicu. Pri tom, nije se rasrdio na proroka Natana. Nije krivio druge, niti je tražio izgovor za ono što je uradio. Suočen sa svojim gresima, David je prihvatio odgovornost i rekao je: „Sagreših Jehovi!“ (2. Samuilova 12:13). Pedeset prvi psalam pokazuje koliku je bol i dubinu pokajanja osećao zbog svoje krivice. Preklinjao je Jehovu: „Ne odbij me od lica svoga, svetog duha svoga ne uzmi od mene!“ Verovao je da Jehova zbog svoje milosti neće odbaciti ’srce koje je skrušeno i smerno [„skrhano“, NW]‘ zbog greha (Psalam 51:13, 19). David se i dalje oslanjao na Božji duh. Iako Jehova nije zaštitio Davida od gorkih posledica njegovog greha, oprostio mu je.

14. Kako treba da reagujemo na pouku od Jehove?

¹⁴ Svi smo nesavršeni i svi grešimo (Rimljanima 3:23). Ponekad poput Davida možemo počiniti ozbiljan greh. Baš kao što otac pun ljubavi disciplinuje svoju decu, tako Jehova ispravlja one koji žele da mu služe. Međutim, iako je disciplina korisna, nije je lako prihvatiti. U stvari, ponekad može izazvati „žalost“ (Jevrejima 12:6, 11). Pa ipak, ako ’slušamo pouku‘, to jest ako prihvatimo disciplinu, možemo se pomiriti s Jehovom (Poslovice 8:33, NW). Da bi nam Jehova i dalje davao svoj duh, moramo da prihvatimo ukor i uložimo trud da bismo stekli njegovo priznanje.

Nemojmo se uzdati u nesigurno bogatstvo

15. (a) Kako neki ljudi koriste svoje bogatstvo? (b) Kako je David želeo da upotrebi svoje bogatstvo?

¹⁵ Ne postoji neki pokazatelj na osnovu kog bi se moglo zaključiti da je David potekao iz ugledne ili bogate porodice. Međutim, on je tokom svoje vladavine stekao ogromno bogatstvo. Poznato je da mnogi gomilaju svoje bogatstvo, pohlepno nastoje da ga uvećaju ili ga sebično troše. Drugi koriste svoj novac da bi slavili sebe same (Matej 6:2). David je drugačije raspolagao svojim bogatstvom. Žarko je želeo da slavi Jehovu. Proroku Natanu je saopštio da želi da Jehovi sagradi hram u koji će smestiti kovčeg saveza koji je tada bio u Jerusalimu „pod šatorom“. Jehovi je bilo drago što je David imao tu nameru, ali preko Natana mu je rekao da će hram sagraditi njegov sin Solomon (2. Samuilova 7:1, 2, 12, 13).

16. Šta je sve David pripremio za gradnju hrama?

¹⁶ David je prikupio materijal za ovaj ogroman građevinski poduhvat. Solomonu je rekao: „Pripremio sam za dom Jehovin sto hiljada talanti zlata, hiljadu puta hiljadu talanti srebra, a bakra i  gvožđa toliko da se ne može ni izmeriti. Pripremio sam i drva i kamena, i ti ćeš još da dodaš.“ Od svog bogatstva dao je 3 000 talanata zlata i 7 000 talanata srebra a (1. Letopisa 22:14; 29:3, 4). Svojom velikodušnošću David nije želeo da istakne sebe, već je hteo da pokaže veru i odanost Jehovi Bogu. Uviđajući ko je Izvor njegovog bogatstva, rekao je Jehovi: „Sve od tebe dolazi, i što mi tebi prinosimo, iz tvojih ruku primamo“ (1. Letopisa 29:14). Velikodušno srce je podstaklo Davida da učini sve što je mogao da bi unapređivao čisto obožavanje.

17. Kako se savet iz 1. Timoteju 6:17-19 primenjuje i na bogate i na siromašne?

¹⁷ Poput Davida, trudimo se da svoja materijalna sredstva koristimo za ono što je dobro. Umesto da težimo ka materijalističkom načinu života, bolje je da tražimo Božje priznanje, jer to je put istinske mudrosti i sreće. Pavle je napisao: „Bogatima u sadašnjem sistemu stvari naredi da ne budu uobraženi, i da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam sve bogato daje za uživanje; da rade ono što je dobro, da budu bogati u dobrim delima, da budu darežljivi, spremni da dele, pouzdano sakupljajući sebi dobar temelj za budućnost, kako bi se čvrsto uhvatili pravog života“ (1. Timoteju 6:17-19). Bez obzira na naše materijalno stanje, oslanjajmo se na Božji duh i trudimo se da živimo tako da budemo ’bogati pred Bogom‘ (Luka 12:21). Ništa nije vrednije od toga da budemo priznati pred našim nebeskim Ocem punim ljubavi.

Pokažimo se kao priznati pred Bogom

18. U kom je smislu David ostavio hrišćanima izvrstan primer?

¹⁸ David se tokom čitavog života trudio da bude priznat pred Jehovom. U jednoj pesmi je izneo sledeću molbu: „Bože, smiluj se na me, jer se u te uzda duša moja“ (Psalam 57:2). To što se uzdao u Jehovu nije bilo uzaludno. David je ostario i bio je „sit života“ (1. Letopisa 23:1). On jeste napravio ozbiljne greške, ali je ipak upamćen kao jedan od mnogih Božjih svedoka koji su ispoljili izvanrednu veru (Jevrejima 11:32).

19. Kako možemo da se pokažemo kao priznati pred Bogom?

¹⁹ Dok se suočavaš s novim okolnostima u životu, upamti da je Jehova podržao, ojačao i ispravio Davida i on to isto može uraditi i kada si ti u pitanju. I apostol Pavle se poput Davida u životu suočio s mnogim promenama. Uprkos tome, ostao je veran zahvaljujući tome što se oslanjao na Božji duh. On je napisao: „Za sve imam snage uz pomoć onoga koji mi daje moć“ (Filipljanima 4:12, 13). Ako se oslanjamo na Jehovu, on će nam pomoći da budemo uspešni. Jehova želi da budemo uspešni. Ako ga slušamo i ako mu se približimo, daće nam snagu da vršimo njegovu volju. I ako se neprestano oslanjamo na njegov duh, moći ćemo da se ’pokažemo kao priznati pred Bogom‘, kako sada tako i u čitavu večnost (2. Timoteju 2:15).

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• Kako se možemo čuvati ponosa?

• Zašto ne treba da se svetimo?

• Kako treba da gledamo na disciplinu?

• Zašto treba da se uzdamo u Boga, a ne u bogatstvo?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na stranama 16, 17]

David se oslanjao na Božji duh i trudio se da bude priznat pred Bogom. Da li i ti činiš tako?

[Slika na 18. strani]

„Sve od tebe dolazi, i što mi tebi prinosimo, iz tvojih ruku primamo“