Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li se sećaš?

Da li se sećaš?

Da li se sećaš?

Da li si uživao u čitanju nedavnih izdanja Kule stražare? Onda pogledaj da li možeš da odgovoriš na sledeća pitanja:

Kako znamo da je Isus imao braću i sestre?

Biblija to kaže u Mateju 13:55, 56 i Marku 6:3. Grčka reč za brata, koja se nalazi u ovim stihovima, znači „rođeni brat ili polubrat“ i koristi se da ukaže „na neku vrstu krvnog ili zakonskog srodstva“ (The Catholic Biblical Quarterly, januar 1992) — 15. 12, strana 3.

Po čemu je jasno da je rat promenio svoje lice, i koji su osnovni uzroci koji najčešće doprinose tome?

Ratovi koji poslednjih godina pogađaju čovečanstvo uglavnom su građanski — ratovi koji se vode između sukobljenih strana unutar jedne zemlje. Među faktore koji utiču da se takvi ratovi rasplamsavaju spadaju etnička i plemenska mržnja, religiozne razlike, nepravda i politička previranja. Još jedan od bitnih razloga jeste pohlepa — pohlepa za moći i pohlepa za novcem (1. 1, strane 3-4).

Kako znamo da Isus nije imao nameru da hrišćani samo mehanički izgovaraju uzornu molitvu?

Isus je izložio ovu uzornu molitvu u svojoj Propovedi na gori. Oko 18 meseci posle toga, ponovio je glavne tačke onoga što je već rekao u vezi s molitvom (Matej 6:9-13; Luka 11:1-4). Vredno je zapaziti činjenicu da je nije ponovio od reči do reči, što pokazuje da nije dao neku molitvu koju treba mehanički izgovarati prilikom crkvenih obreda (1. 2, strana 8).

Gde je golubica nakon Potopa našla maslinov list koji je donela u arku?

Ne znamo koliki je bio salinitet vode koja je izazvala Potop niti znamo kolika je bila njena temperatura. Međutim, zna se da maslina može da pusti nove izdanke čak i kad se poseče. Dakle, možda su neke masline preživele Potop i nakon toga pustile lišće (15. 2, strana 31).

S obzirom da je Bijafri bila nametnuta blokada tokom građanskog rata u Nigeriji, kako su Jehovini svedoci u tom području dobijali duhovnu hranu?

Jedan čovek je dobio posao u jednoj pošti u Evropi, a drugi je počeo da radi na aerodromu u Bijafri. Obojica su bili Svedoci. Oni su prihvatili opasan zadatak unošenja duhovne hrane u Bijafru i tako su pomagali braći sve do kraja rata 1970. godine (1. 3, strana 27).

Šta je bilo postignuto Vestfalskim mirom, i kako je religija bila uključena u to?

Reformacija je podelila Sveto rimsko carstvo na tri vere — katolicizam, luteranstvo i kalvinizam. Početkom 17. veka formirane su Protestantska unija i Katolička liga. Zatim je religiozno neslaganje u Bohemiji preraslo u međunarodnu borbu za prevlast. Katolički i protestantski vladari laktali su se za političku nadmoć i ekonomsku dobit. Na kraju su u nemačkoj pokrajini Vestfaliji bili održani mirovni pregovori. Skoro pet godina posle toga, tačnije 1648, potpisan je Vestfalski mir, čime je završen Tridesetogodišnji rat i obeleženo rođenje savremene Evrope kao kontinenta nezavisnih država (15. 3, strane 20-3).

Šta predstavlja žig, to jest ime „divlje zveri“ — broj 666?

Taj žig se pominje u Otkrivenju 13:16-18. Zver predstavlja ljudske vladavine i to što ima „čovekov broj“ ukazuje da one odražavaju grešno stanje u kome se nalazi čovečanstvo. To što se pojavljuje u vidu trocifrenog broja 666 pokazuje da ima veliki nedostatak u Božjim očima. Oni koji nose ovaj žig odaju veliku čast političkim sistemima ili od njih očekuju spasenje (1. 4, strane 4-7).