Kada na zemlji bude Božja volja

KADA je Isus poučio svoje učenike da se mole na sledeći način: „Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“, on je govorio o nečemu što je lično doživeo kada je bio na nebu sa svojim Ocem (Matej 6:10; Jovan 1:18; 3:13; 8:42). U jednom periodu tokom njegovog predljudskog postojanja, sve što se dešavalo i na nebu i na zemlji bilo je u skladu s Božjom voljom. To su bila divna vremena ispunjena zadovoljstvom, kada je sve bilo savršeno (Poslovice 8:27-31).

Bog je prvo stvorio duhovna stvorenja, ’anđele njegove, koji su silni i jaki, i izvršuju reč njegovu‘. Od samog početka, oni su ’sluge njegove, koji čine volju njegovu‘ (Psalam 103:20, 21). Da li je svaki anđeo imao slobodnu volju? Jeste, i prilikom stvaranja zemlje, ta „Božja stvorenja [su] glase radosti puštala“ (Jov 38:7). Na taj način su pokazali da su oduševljeni Božjom namerom. Oni su svoju volju podložili Njegovoj.

Nakon što je stvorio zemlju, Bog ju je pripremio za ljude, i na kraju je stvorio prvog čoveka i prvu ženu (Postanje, 1. poglavlje). Da li je i to bio razlog za klicanje od radosti? Nadahnuti izveštaj kaže: „Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše“, zaista, bez mane, savršeno (Postanje 1:31).

Šta je bila Božja volja za naše praroditelje i njihovo potomstvo? Prema Postanju 1:28, i ona je bila veoma dobra: „Blagoslovi ih, i reče im Bog: Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču.“ Da bi ispunili taj divan zadatak, bilo je potrebno da i naši praroditelji i njihovi potomci nastave da žive — i to večno. Ništa nije ukazivalo na to da će biti neke tragedije, nepravde, tuge ili smrti.

To je bilo vreme kada se Božja volja vršila i na nebu i na zemlji. Oni koji bi živeli u skladu s njegovom voljom našli bi veliko zadovoljstvo u tome. Gde je nastao problem?

Božja volja je iznenada bila dovedena u pitanje. Naravno, novonastali problem nije bio nerešiv. Pa ipak, tada je započeo dugi period tuge i žalosti, usled čega je nastala velika zabuna u pogledu toga šta je Božja volja za čovečanstvo. Svi mi osećamo posledice toga. Na koji način je Božja volja dovedena u pitanje?

Božja volja u vreme pobune

Jedno od duhovnih ’Božjih stvorenja‘, to jest Božjih sinova, videlo je mogućnost da izmeni Božju volju za čoveka s ciljem da izvuče neku korist. Što je više razmišljao o tome, to mu se ta zamisao činila izvodljivijom i privlačnijom (Jakov 1:14, 15). Možda je mislio da će, ako on uspe da navede prvi ljudski par da sluša njega umesto Boga, Bog iako je suveren biti prisiljen da toleriše suparnika.  Možda je umislio da ih Bog neće uništiti kako ne bi osujetio svoju nameru. Štaviše, smatrao je da će Jehova Bog morati da izmeni svoju nameru i da mu dozvoli određenu meru autoriteta kao onome kome su ljudi sada poslušni. Taj buntovnik je kasnije odgovarajuće nazvan Satana, to jest Protivnik (Jov 1:6).

Sprovodeći svoju želju u delo, Satana je pristupio ženi. Podstičući je da ignoriše Božju volju i da postane moralno nezavisna, rekao joj je: „Nećete vi umreti; nego... ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo“ (Postanje 3:1-5). Žena je mislila da će dobiti slobodu, i poslušala ga je u nadi da će imati bolji način života. Kasnije je svog muža ubedila da joj se pridruži (Postanje 3:6).

To nije bila Božja volja za njih. Bila je to njihova volja. Posledice su bile katastrofalne. Bog im je unapred rekao da će ih neposlušnost odvesti u smrt (Postanje 3:3). Nisu bili stvoreni tako da kao nezavisni od Boga budu uspešni (Jeremija 10:23). Sem toga, postali bi nesavršeni, a nesavršenstvo i smrt bi preneli i na svoje potomke (Rimljanima 5:12). Satana ne bi mogao da spreči te posledice.

Da li je ovaj razvoj događaja zauvek promenio Božju nameru, to jest volju za čovečanstvo i za zemlju? Nije (Isaija 55:9-11). Pa ipak, ti događaji su pokrenuli neka pitanja koja je trebalo rešiti: Mogu li ljudi „postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo“, kao što je Satana tvrdio? Drugim rečima, ako bismo dobili dovoljno vremena, da li bismo bili u stanju da razlikujemo dobro od lošeg i korisno od štetnog na svim područjima života? Da li Bog zaslužuje potpunu poslušnost, to jest da li je njegov način vladanja najbolji? Da li je na mestu da se potpuno podložimo Njegovoj volji? Šta ti misliš o tome?

Postojao je samo jedan način na koji su se ta pitanja mogla rešiti pred očima svih inteligentnih stvorenja: Dozvoliti onima koji žele da budu nezavisni od Boga da pokušaju da budu uspešni. Ako bi im Bog jednostavno oduzeo život, time se pitanja ne bi rešila. Međutim, ako bi ostavio ljudima dovoljno vremena da rade po svom, pitanja bi se rešila jer bi rezultati postali očigledni. Bog je ukazao da će tako postupiti kada je rekao ženi da će imati decu. Tako bi se osnovala ljudska porodica. I mi danas postojimo zahvaljujući tome! (Postanje 3:16, 20).

Ipak, to nije značilo da će Bog dozvoliti ljudima i tom buntovnom duhovnom sinu da u potpunosti rade ono što žele. Bog se nije odrekao svog suvereniteta niti je odustao od svoje namere (Psalam 83:18). To je potvrdio kada je prorekao da dolazi konačan kraj podstrekaču pobune, kao i to da će biti poništene sve posledice koje su usled pobune nastale (Postanje 3:15). Tako je ljudskoj porodici već u početku obećano oslobođenje.

Međutim, naši praroditelji su udaljili i sebe i svoje buduće potomstvo od Božje vladavine. Da bi Bog sprečio sve loše posledice njihove odluke, morao bi da im nametne svoju volju u svemu što  rade. To bi bilo isto kao da im nije ni dozvolio da pokušaju da budu nezavisni.

Naravno, pojedinci bi mogli da izaberu Božju vladavinu. Mogli bi da nauče šta je u tom periodu Božja volja za ljude i da joj se povinuju koliko god mogu (Psalam 143:10). Pa ipak, oni ne bi bili pošteđeni problema sve dok se ne reši pitanje da li čovečanstvo može da bude potpuno nezavisno od Boga.

Posledice ličnog izbora ubrzo su postale očigledne. Kain, prvi čovek koji se rodio kao član ljudske porodice, ubio je svog brata Avelja. Učinio je to jer su „njegova dela bila zla, a dela njegovog brata pravedna“ (1. Jovanova 3:12). Jasno je da to nije bila Božja volja, jer je Bog upozorio Kaina a kasnije ga i kaznio (Postanje 4:3-12). Kain je izabrao moralnu nezavisnost koju je Satana ponudio zbog čega se kaže da je „poticao od zloga“. I drugi su na sličan način postupali.

Više od 1 500 godina kasnije, „zemlja beše pokvarena pred Bogom, zemlja beše puna nasilja“ (Postanje 6:11). Bila je potrebna odlučna akcija kako bi se ona sačuvala od propasti. Bog je preduzeo akciju kada je prouzrokovao globalni potop i sačuvao jednu porodicu pravednika — Noja, njegovu ženu, njegove sinove i njihove žene (Postanje 7:1). Svi smo mi njihovi potomci.

Bog otada pruža vođstvo svima onima koji iskreno žele da saznaju šta je njegova volja. Nadahnuo je verne muškarce da zabeleže kako je on komunicirao s ljudima koji su tražili njegovo vođstvo. To je zapisano u Bibliji (2. Timoteju 3:16). S ljubavlju je dozvolio vernim ljudima da izgrade odnos s Njim, pa čak i da mu postanu prijatelji (Isaija 41:8, DK). Davao im je snagu koja im je bila potrebna da bi se suočili s teškim iskušenjima koja milenijumima pogađaju čovečanstvo zato što je nezavisno od Njega (Psalam 46:2; Filipljanima 4:13). Kako samo treba da budemo zahvalni za sve to!

„Neka bude volja tvoja“ — u potpunosti

Ono što je Bog do sada uradio ne predstavlja potpuno ispunjenje njegove volje za čovečanstvo. Hrišćanski apostol Petar je napisao: „Prema njegovom obećanju mi očekujemo nova nebesa i novu zemlju, a u njima će prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:13). Tu se simboličnim jezikom ukazuje na novu vladavinu nad čovečanstvom i na novo društvo koje će živeti pod tom vladavinom.

Prorok Danilo jasno kaže: „U vreme tih kraljeva Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti... ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati“ (Danilo 2:44). Ovo proročanstvo ukazuje da će sadašnjem neuspešnom sistemu doći kraj i da će biti zamenjen Kraljevstvom, Božjom vladavinom. Kako je to dobra vest! Sukobi i sebičnost koji su ovaj svet ispunili nasiljem i koji ponovo prete da unište zemlju jednog dana će biti stvar prošlosti.

Kada će se to dogoditi? Isusovi učenici su postavili pitanje: „Kada će to biti, i šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ Jedan deo Isusovog odgovora glasi: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj“ (Matej 24:3, 14).

Opšte je poznato da se ovo delo propovedanja danas obavlja širom sveta. Sigurno ste to zapazili i u vašem kraju. Profesor Čarls S. Brejden napisao je u svojoj knjizi These Also Believe: „Jehovini svedoci su doslovno prekrili zemlju svojim svedočenjem... Nijedna religiozna grupa na svetu ne pokazuje toliko revnosti i istrajnosti u širenju dobre vesti o Kraljevstvu kao Jehovini svedoci.“ Svedoci objavljuju dobru vest u preko 230  zemalja na skoro 400 jezika. Ovo prorečeno delo vrši se na globalnom nivou, kao nikada ranije. To je jedan od mnogih dokaza da će Kraljevstvo uskoro zameniti ljudske vladavine.

Kraljevstvo za koje je Isus rekao da će se propovedati isto je ono za koje nas je u uzornoj molitvi poučio da se molimo: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:10). Zaista, to Kraljevstvo je sredstvo pomoću kog će Bog ostvariti svoju nameru, to jest svoju volju za čovečanstvo i zemlju.

Šta to podrazumeva? Neka Otkrivenje 21:3, 4 pruži odgovor: „Čuh snažan glas od prestola kako govori: ’Gle! Božji šator je s ljudima, i on će prebivati s njima, i oni će biti njegov narod. I sam Bog biće s njima. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše.‘“ Tada će se Božja volja zaista vršiti i na zemlji i na nebu — i to u potpunosti. a Zar ne bi i ti želeo da to doživiš?

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Ignorisanje Božje volje dovelo je do tragičnih posledica