Komplutenzijski poliglot — pomoć za prevodioce od istorijskog značaja

OKO 1455, nastao je dramatičan preokret u proizvodnji Biblija. Johan Gutenberg je na štamparskoj presi proizveo prvu Bibliju štampanu pomoću pokretnih slova. Stege koje su ograničavale broj primeraka Biblije na retke rukom pisane dokumente konačno su popustile. Napokon je Biblija mogla da se proizvodi u velikom broju i uz relativno male troškove. Nedugo zatim, ona je postala najrasprostranjenija knjiga na svetu.

Gutenbergova Biblija bila je na latinskom. Ali evropski izučavaoci su ubrzo uvideli da im treba jedan pouzdan biblijski tekst na izvornim jezicima — hebrejskom i grčkom. Rimokatolička crkva je smatrala da je latinska Vulgata jedini prihvatljivi biblijski prevod. Međutim, postojala su dva velika problema. U 16. veku, skoro niko nije razumeo latinski. Osim toga, tokom perioda od hiljadu godina, u Vulgatu se pri prepisivanju uvukao veliki broj grešaka.

Prevodiocima i izučavaocima je trebala Biblija na izvornim jezicima, kao i poboljšan latinski prevod. Kardinal Himenez de Sisneros, politički i religiozni savetnik španske kraljice Izabele I, naumio je 1502. da pomoću samo jedne publikacije udovolji ovoj potrebi. Ta istorijski značajna pomoć za prevodioce postala je poznata kao Komplutenzijski poliglot. Sisneros je nastojao da napravi poliglotsku, to jest višejezičnu Bibliju, koja bi sadržavala najtačniji tekst na hebrejskom, grčkom i latinskom jeziku, kao i neke delove na aramejskom. Štampanje je još uvek bilo u povoju, tako da se kasnije ispostavilo da je ovaj poduhvat bio i osnova za daljnji razvoj veštine štampanja.

Sisneros je otpočeo taj izuzetno zahtevan posao otkupljivanjem drevnih hebrejskih manuskripata, od kojih su se mnogi nalazili u Španiji. Takođe je sakupio razne grčke i latinske manuskripte. To je pružalo osnovu za stvaranje poliglotskog teksta. Sisneros je na novoosnovanom univerzitetu u Alkali de Enaresu u Španiji, okupio tim izučavalaca kojima je poverio rad na sastavljanju poliglota. Jedan od onih koji su bili pozvani u taj tim bio je Erazmo iz Roterdama, ali se ovaj slavni lingvista nije odazvao.

Trebalo je deset godina da izučavaoci sastave ovo obimno delo, a zatim još četiri da se ono odštampa. Postojale su mnoge tehničke poteškoće, pošto štampari u Španiji nisu imali hebrejska, grčka i aramejska slova. Zato je Sisneros angažovao jednog veštog štampara, Arnalda Giljerma Brokaria, da napravi slova tih jezika. Tako se 1514. konačno počelo sa štampanjem. Šesti tom je završen 10. jula 1517, samo četiri meseca pre nego što je kardinal umro. Paradoksalno je to što je oko šeststo primeraka kompletnog dela objavljeno u vreme kada je španska inkvizicija bila na svom vrhuncu. a

 Izgled poliglota

Svaka strana poliglota ima mnoštvo informacija. U četiri toma koja sadrže Hebrejske spise, tekst Vulgate se nalazi na sredini svake strane, hebrejski tekst u spoljašnjim stupcima, a grčki tekst, kao i interlinearni prevod na latinskom, u unutrašnjim stupcima. Na marginama su navedeni koreni mnogih hebrejskih izraza. Što se tiče Pentateuha, izdavači su pri dnu svake stranice uvrstili Targum Onkelos (aramejsku parafrazu prvih pet biblijskih knjiga) i njegov prevod na latinskom.

Peti tom sadrži Grčke spise u dva stupca. U jednom se nalazi grčki tekst, a u drugom paralelan latinski tekst iz Vulgate. Veza između ta dva teksta, u oba jezika je obeležena pomoću malih slova koja ukazuju čitaocu na odgovarajuću reč u svakom stupcu. Poliglot je prvo štampano delo koje sadrži kompletne Grčke spise, to jest „Novi zavet“, a nakon njega je ubrzo objavljeno i Erazmovo izdanje Grčkih spisa.

Izučavaoci su toliko pažljivo korigovali tekst petog toma da se u njemu može naći samo 50 štamparskih grešaka. Zbog tako savesno urađenog posla, savremeni kritičari više cene njihovo delo od čuvenog Erazmovog grčkog teksta. Stilizovana grčka slova odgovaraju jednostavnosti starih rukom pisanih manuskripata. U svojoj knjizi The Printing of Greek in the Fifteenth Century, Robert Proktor navodi: „Španija zaslužuje priznanje za prva grčka slova koja je napravila, koja nesumnjivo predstavljaju najlepšu ikada napravljenu garnituru grčkih slova.“

Šesti tom poliglota sadrži razna pomagala za proučavanje Biblije: hebrejski i aramejski rečnik, objašnjenje značenja grčkih, hebrejskih i aramejskih imena, hebrejsku gramatiku i latinski indeks pomenutog rečnika. Ne iznenađuje što je Komplutenzijski poliglot proglašen za ’remek-delo štamparstva i izučavalačkog pristupa Pismu‘.

Sisneros je nameravao da ovim delom ’probudi do tada usnulo proučavanje Pisma‘, ali nije želeo da Biblija bude dostupna široj javnosti. Smatrao je da „Božja Reč treba da bude pažljivo obavijena misterijama i na taj način daleko od domašaja običnog čoveka“. Takođe je verovao da „Pismo treba da ostane u upotrebi samo na tri drevna jezika na kojima je Bog dozvolio da se istakne natpis iznad glave njegovog raspetog Sina“. b To je bio razlog zbog čega se u Komplutenzijski poliglot nije uvrstio neki španski prevod.

Vulgata naspram izvornih jezika

Među izučavaocima koji su radili na stvaranju poliglota, došlo je do nekih neslaganja. Čuveni španski jezikoslovac Antonio de Nebriha c bio je nadležan za reviziju teksta Vulgate koji se nalazi u poliglotskoj Bibliji. Iako je Rimokatolička crkva priznavala  jedino Jeronimov prevod Vulgate, Nebriha je uvideo da taj prevod Vulgate treba uporediti sa originalnim tekstovima na hebrejskom, aramejskom i grčkom. Želeo je da ispravi očigledne greške koje su se uvukle u postojeće primerke Vulgate.

Da bi rešio neslaganje Vulgate i izvornih jezika, Nebriha je preporučio Sisnerosu: „Zapali još jednom dve ugašene svetiljke naše religije — hebrejski i grčki jezik. Oduži se onima koji su se posvetili tom zadatku.“ Takođe je predložio sledeće: „Kad god naiđemo na odstupanje u latinskim manuskriptima Novog zaveta, trebalo bi da vidimo grčke manuskripte. Kad god postoji neslaganje između različitih latinskih manuskripata ili između latinskih i grčkih manuskripata Starog zaveta, trebalo bi da proverimo šta tačno stoji u hebrejskom izvoru.“

Da li se Sisneros složio s ovim predlogom? U predgovoru poliglotske Biblije, on je nedvosmisleno izneo svoj stav: „Tekst Sinagoge [na hebrejskom] i tekst Istočne crkve [na grčkom] stavili smo sa strana Latinskog prevoda blaženog Jeronima, baš kao što su razbojnici bili obešeni s leve i s desne strane Isusa koji predstavlja Rimokatoličku crkvu.“ Dakle, Sisneros nije dozvolio Nebrihi da uskladi latinsku Vulgatu s tekstom na izvornim jezicima. To je navelo Nebrihu da napusti ceo projekat umesto da potpiše krnju reviziju.

Comma Johanneum

Iako je poliglotska Biblija iz Alkale de Enaresa zaista bila ogroman korak napred u dobijanju preciznijeg teksta na izvornim biblijskim jezicima, izučavaoci su ponekad ipak popuštali pred tradicijom. Vulgata je bila toliko poštovana da su izdavači osećali obavezu da u nekoliko navrata promene grčki tekst „Novog zaveta“ kako bi odgovarao latinskom, umesto da urade suprotno. Jedan primer je čuveni umetnuti izraz poznat kao comma Johanneum. d Nijedan rani grčki manuskript ne sadrži tu frazu, koja je očigledno uneta nekoliko vekova nakon što je Jovan napisao svoju poslanicu. Ovaj izraz se ne pojavljuje ni u najstarijim latinskim manuskriptima Vulgate. Zato ga je Erazmo izbacio iz svog prevoda „Novog zaveta“ na grčkom.

 Izdavači poliglota nisu bili radi da izbace deo stiha koji se već vekovima nalazio u tradicionalnoj Vulgati. Stoga su zadržali taj umetnuti izraz na latinskom i odlučili da ga prevedu i umetnu u grčki tekst kako bi se stupci u poliglotu slagali.

Osnova za nove biblijske prevode

Vrednost Komplutenzijskog poliglota ne meri se samo time što sadrži prvo štampano izdanje celokupnih Grčkih spisa i Septuaginte. Kao što je Erazmov „Novi zavet“ postao Prihvaćeni tekst Grčkih spisa (osnova za mnoge prevode na druge jezike), tako je poliglotski hebrejski tekst postao glavni tekst za Hebrejsko-Aramejske spise. e Kada je prevodio Bibliju na engleski, Vilijam Tindejl je koristio poliglot kao osnovni hebrejski tekst.

Tako je istraživački rad tima koji je stvorio Komplutenzijski poliglot značajno doprineo napretku biblijskog obrazovanja. To delo je objavljeno u vreme kada je rastuće zanimanje za Bibliju širom Evrope bilo podstrek da se ona prevede na jezik običnog naroda. Poliglot se pokazao kao još jedna karika u lancu inicijative koja je doprinela poboljšanju i očuvanju grčkog i hebrejskog teksta. Svi ti napori u skladu su s Božjom namerom da njegova reč bude pročišćena i da ’reč Boga našega doveka ostane‘ (Psalam 18:30, NW; Isaija 40:8; 1. Petrova 1:25).

[Fusnote]

[Slika na 29. strani]

Kardinal Himenez de Sisneros

[Izvor]

Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid

[Slika na 30. strani]

Antonio de Nebriha

[Izvor]

Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid

[Izvor slike na 28. strani]

Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid