Da li neutralan stav sprečava hrišćane da pokazuju ljubav?

BITI hrišćanin ne znači samo čitati Bibliju, moliti se i nedeljom pevati crkvene pesme. Biti hrišćanin znači činiti nešto, kako za Boga tako i za ljude. Biblija kaže: „Da ne volimo rečju i jezikom, nego delom i istinom“ (1. Jovanova 3:18). Isus se iskreno zanimao za druge, a hrišćani žele da se ugledaju na njega. Apostol Pavle je podstakao hrišćane da uvek budu „bogato zaposleni u Gospodovom delu“ (1. Korinćanima 15:58). Međutim, šta je Gospodovo delo? Da li je u to delo uključen trud da se promeni vladina politika radi dobrobiti siromašnih i potlačenih? Da li je Isus to činio?

 Iako su neki od Isusa očekivali da učestvuje u političkim zbivanjima i da zastupa nečiju stranu, on je odbio da to uradi. Odbio je Sataninu ponudu da vlada nad svim kraljevstvima sveta, nije želeo da učestvuje u raspravi o tome da li je u redu plaćati porez i sklonio se kada je jedan narodni pokret hteo da ga postavi za kralja (Matej 4:8-10; 22:17-21; Jovan 6:15). Međutim, neutralan stav koji je zauzeo nije ga sprečio da čini dobro drugima.

Isus se usredsredio na nešto što će svima doneti večnu dobrobit. Kada je nahranio pet hiljada ljudi i kada je lečio bolesne, to je donelo privremeno olakšanje malom broju ljudi, a njegova učenja su celom čovečanstvu omogućila večne blagoslove. Isus je postao poznat ne kao organizator dobrotvornih akcija, već jednostavno kao „Učitelj“ (Matej 26:18; Marko 5:35; Jovan 11:28). On je rekao: „Ja sam se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu“ (Jovan 18:37).

Propovedati nešto bolje od politike

Istina koju je Isus naučavao nije bila neka politička ideologija. Ona je bila usredsređena na Kraljevstvo čiji će Kralj biti on sam (Luka 4:43). To je nebeska vladavina koja će zameniti sve ljudske vlade i doneti trajni mir čovečanstvu (Isaija 9:6, 7; 11:9; Danilo 2:44). Ta vladavina je, dakle, jedina nada za čovečanstvo. Zar ne pokazujemo veću ljubav prema drugima time što propovedamo jednu tako sigurnu nadu za budućnost nego kada bismo ih podsticali da od ljudi očekuju sigurnu budućnost? Biblija kaže: „Ne uzdajte se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema. Izlazi li duh iz njih, vraćaju se u prah svoj, i tad propadaju sve pomisli njihove. Blago onom kome je Bog Jakovljev u pomoći, kome je nadanje u Jehovi, Bogu njegovomu“ (Psalam 146:3-5). Zato Isus nije poslao svoje učenike da govore o boljem načinu organizovanja vlade, već ih je poučio da propovedaju ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 10:6, 7; 24:14).

Dakle, to je ’Gospodovo delo‘ za koje su opunomoćeni hrišćanski propovednici. Pošto se od podanika Božjeg Kraljevstva zahteva da vole jedni druge, pod tom vladavinom će sredstva koja su čovečanstvu na raspolaganju biti ispravno raspoređena, i tako će uspešno biti rešen problem siromaštva (Psalam 72:8, 12, 13). To je dobra vest i sigurno vredi govoriti o njoj.

Danas Jehovini svedoci organizovano vrše ’Gospodovo delo‘ u 235 zemalja. U skladu sa Isusovom zapovešću, oni poštuju sve vladavine (Matej 22:21). Međutim, oni takođe uzimaju u obzir sledeće reči koje je Isus uputio svojim sledbenicima: „Niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta“ (Jovan 15:19).

Neki koji su zastupali političke ideje prestali su to da čine nakon što su pažljivo proučili Bibliju. Jedan italijanski političar koji je bio član Katoličke akcije, organizacije koju je vodila crkva, kaže: „Počeo sam da se bavim politikom jer sam smatrao da čovek treba aktivno da doprinosi političkom i socijalnom razvoju društva.“ Nakon što je napustio posao gradonačelnika da bi kao Jehovin svedok propovedao Božje  Kraljevstvo, objasnio je zašto su bezuspešni pokušaji iskrenih političara. „Ovaj svet nije ovakav kakav jeste zbog toga što plemeniti ljudi nisu pokušali da poboljšaju uslove u društvu, nego zbog toga što su iskreni napori te manjine ugušeni zloćom većine.“

To što se ne mešaju u politiku i što propovedaju jedinu nadu za čovečanstvo, ne sprečava prave hrišćane da na praktičan način pomažu drugima. Osobe kojima oni pomažu da postanu podanici Božjeg Kraljevstva uče da iskorene destruktivne stavove, da poštuju vlast, da poboljšaju svoj porodični život i da imaju uravnoteženo gledište o materijalnim stvarima. Što je još važnije, Jehovini svedoci pomažu ljudima da uživaju u bliskom odnosu s Bogom.

Propovednici Božjeg Kraljevstva korisni su članovi društva u kom žive. Međutim, oni pre svega podstiču ljude da se uzdaju u jednu vladavinu koja je stvarna i koja će doneti trajni mir svima koji vole Boga. Dakle, hrišćani su zahvaljujući svojoj neutralnosti u mogućnosti da na najbolji mogući način pruže trajnu i praktičnu pomoć.

[Okvir/Slika na 7. strani]

Od političkog aktiviste do propovednika Božjeg Kraljevstva

U Belemu u Brazilu, Atilu su još u detinjstvu sveštenici njegove župe poučavali teologiji oslobođenja. Voleo je da sluša o tome kako će čovečanstvo jednog dana biti oslobođeno od tlačenja i zato se pridružio jednoj političkoj grupi, s kojom je organizovao protestne marševe i demonstracije.

Međutim, Atila je takođe uživao u tome da poučava decu članova grupe, i pri tom je koristio knjigu Slušati Velikog Učitelja a, koju je dobio. U njoj se govori o dobrom ponašanju i poslušnosti autoritetu. To je Atilu navelo da se zapita zašto oni koji podržavaju teologiju oslobođenja ne slede Isusova visoka moralna merila i zašto neki čim se dokopaju vlasti, zaboravljaju na potlačene. Istupio je iz te zajednice. Nešto kasnije, Jehovini svedoci su pokucali na njegova vrata i razgovarali s njim o Božjem Kraljevstvu. Uskoro je počeo da proučava Bibliju i da uči o tome šta je pravo rešenje za potlačeno čovečanstvo.

Otprilike u to vreme, Atila je prisustvovao jednom katoličkom seminaru o veri i politici. „Vera i politika su kao glava i pismo jednog novčića“, objasnili su predavači. Takođe je otišao na jedan sastanak u Dvorani Kraljevstva. Kakva razlika! Na primer, tamo niko nije pušio, pio niti se nepristojno šalio. Odlučio je da se pridruži Jehovinim svedocima u delu propovedanja i ubrzo se krstio. Sada on uviđa zašto teologija oslobođenja nije rešenje za probleme siromašnih.

[Fusnota]

[Slike na 6. strani]

Neutralan stav ne sprečava hrišćanske propovednike da pomažu drugima