Avraham i Sara — i ti možeš imati veru poput njihove!

NAZVAN je ’ocem svih koji imaju veru‘ (Rimljanima 4:11). Ta vera je krasila i njegovu dragu suprugu (Jevrejima 11:11). Reč je o bogobojaznom patrijarhu Avrahamu i njegovoj ženi Sari. Zašto se za njih može reći da su ostavili izvrstan primer vere? Koji su bili neki od ispita s kojima su se suočili? Šta možemo da naučimo iz njihovog životnog iskustva?

Avraham je pokazao veru kada mu je Bog zapovedio da napusti svoj dom. Jehova je rekao: „Idi iz zemlje svoje i iz roda svoga i iz doma oca svoga u zemlju koju ću ti ja pokazati“ (Postanje 12:1). Verni patrijarh je poslušao, što zaključujemo na osnovu sledećih reči: „Verom je Avraham, kad je bio pozvan, poslušao otišavši na mesto određeno da ga dobije u nasledstvo; otišao je, iako nije znao kuda ide“ (Jevrejima 11:8). Pogledaj šta je sve bilo uključeno u to.

Avraham je živeo u Uru, mestu koje se nalazilo na jugu današnjeg Iraka. Ur je bio napredan grad u Mesopotamiji koji je trgovao sa zemljama Persijskog zaliva, a verovatno i sa zemljama smeštenim u dolini reke Ind. Ser Leonard Vuli, koji je predvodio arheološka iskopavanja na području gde se nekada nalazio Ur, ukazuje da je u Avrahamovo vreme većina kuća bila sagrađena od cigala, da su bile omalterisane i okrečene u belo. Na primer, imućniji ljudi u tom gradu živeli su u kućama na sprat s popločanim dvorištem. Prizemlje je bilo rezervisano za sluge i goste. Oko prvog sprata kuće nalazio se drveni balkon s kog se moglo ući u prostorije koje su bile namenjene članovima porodice. S obzirom na to da su imale 10 do 20 prostorija, te kuće su bile „prilično prostrane i pružale su dovoljno prostora za pristojan, udoban i, za standard istočnjačkog sveta, luksuzan život“, kaže Vuli. To su „u prvom redu bile kuće civilizovanih ljudi i udovoljavale su potrebama visokorazvijenog gradskog života“. Ako su Avraham i Sara napustili takav dom da bi živeli u šatorima, onda su se zaista mnogo žrtvovali da bi bili poslušni Jehovi.

Avraham je s porodicom prvo otišao u Haran, grad koji se nalazio na severu Mesopotamije, a zatim se preselio u Hanan. To znači da su prevalili oko 1 600 kilometara, što je bio prilično dug put za jedan bračni par koji je već zašao  u godine! Kada su krenuli iz Harana, Avraham je imao 75 godina, a Sara 65 (Postanje 12:4).

Kako se Sara mogla osećati kada joj je Avraham saopštio da će otići iz Ura? Možda joj nije baš bilo svejedno pri pomisli da će napustiti udoban i siguran dom, i preseliti se u neku nepoznatu, a možda i neprijateljsku zemlju i prihvatiti niži životni standard. I pored svega toga, Sara je bila podložna i na Avrahama je gledala kao na svog ’gospodara‘ (1. Petrova 3:5, 6). Neki izučavaoci smatraju da je to bio odraz Sarinog „uobičajenog poštovanja koje je pokazivala i delima“, pokazatelj toga kako je „u suštini razmišljala i šta je osećala“. Sara je iznad svega imala poverenje u Jehovu. Njena podložnost i vera predstavljaju izvrstan primer za hrišćanske supruge.

Istina, od nas se ne traži da napustimo svoj dom da bismo pokazali svoju poslušnost Bogu, mada su neke punovremene sluge učinile baš to — otišli su iz svoje domovine da bi propovedali dobru vest u nekoj drugoj zemlji. Bez obzira na to gde služimo Bogu, on će brinuti o našim potrebama dokle god duhovne interese stavljamo na prvo mesto u životu (Matej 6:25-33).

Ni Sara ni Avraham nisu zažalili zbog odluke koju su doneli. Apostol Pavle kaže: „Da su se zaista stalno sećali mesta iz kog su izašli, imali bi priliku da se vrate.“ Ali nisu se vratili. Verovali su Jehovinim obećanjima bez imalo sumnje u to da on „nagrađuje one koji ga usrdno traže“. I mi moramo verovati Jehovinim obećanjima ako želimo da mu i nadalje budemo odani celom dušom (Jevrejima 11:6, 15, 16).

Duhovno i materijalno bogatstvo

Kada je Avraham došao u Hanan, Bog mu je rekao: „Tvome porodu [’semenu‘, DK]  daću ovu zemlju.“ Avraham je zbog toga načinio oltar Jehovi i prizvao „ime Jehovino“ (Postanje 12:7, 8). Jehova je blagoslovio Avrahama, tako da se on obogatio i njegovo domaćinstvo se uvećalo. Budući da je jednom prilikom sabrao 318 veštih ljudi, robova koji su bili rođeni u njegovoj kući, procenjuje se da je „u njegovom domaćinstvu sasvim sigurno živelo više od hiljadu ljudi“. Iz nekog razloga ljudi su smatrali da je on „knez Božji“ (Postanje 13:2; 14:14; 23:6).

Avraham je predvodio u obožavanju i poučavao je članove svog domaćinstva da se ’drže puteva Jehovinih i da čine što je pravedno i dobro‘ (Postanje 18:19). Današnje poglavare hrišćanskih porodica može ohrabriti Avrahamov primer jer je on uspešno poučavao svoje domaćinstvo da se oslanja na Jehovu i postupa pravedno. Zato nije čudo što su se Agara, Sarina robinja iz Egipta, zatim Avrahamov najstariji sluga i Avrahamov sin Isak oslanjali na Jehovu Boga (Postanje 16:5, 13; 24:10-14; 25:21).

Avraham je bio mirotvorac

Događaji iz Avrahamovog života pokazuju da je on bio čovek koji je odražavao Božje osobine. Umesto da dozvoli da i dalje traje svađa između njegovih pastira i pastira njegovog bratanca Lota, Avraham je predložio da se razdvoje i dozvolio je mlađem Lotu da izabere zemlju koju je želeo. Avraham je bio mirotvorac (Postanje 13:5-13).

Ako ikada dođemo u situaciju da treba da odlučimo da li ćemo insistirati na svojim pravima ili ćemo napraviti ustupak kako bismo očuvali mir, setimo se da Jehova nije dozvolio da Avraham bude lišen nečega zbog toga što je pokazao obzirnost prema Lotu. Baš suprotno, Bog je nakon tog događaja obećao da će Avrahamu i njegovom potomstvu dati svu zemlju koja je bila u Avrahamovom vidokrugu (Postanje 13:14-17). Isus je rekao: „Srećni su miroljubivi [doslovno, mirotvorci], jer će se zvati ’Božji sinovi‘“ (Matej 5:9).

Ko će biti Avrahamov naslednik?

Uprkos obećanjima o potomstvu, Sara nije imala dece. Avraham se zbog toga obratio Bogu. Da li će njegov sluga Elijezer naslediti sve što je Avraham imao? Neće, jer je Jehova rekao: „Neće on biti tvoj naslednik, nego onaj koji će izići od tebe, taj će ti biti naslednik“ (Postanje 15:1-4).

Međutim, njih dvoje i dalje nisu imali dece, i Sara, koja je imala već 75 godina, prestala je da se nada. Zato je rekla Avrahamu: „Jehova me je nerotkinju napravio; nego idi ti k mojoj robinji ne bih li od nje dece dobila.“ Avraham se potom oženio i Agarom i ona je zatrudnela. Čim je Agara shvatila da je trudna, počela je da prezire Saru. Sara se ogorčeno žalila Avrahamu i ponižavala je Agaru, zbog čega je ova pobegla (Postanje 16:1-6).

Avraham i Sara su uradili ono što su smatrali da je ispravno, i njihov postupak je bio u skladu sa običajima koji su vladali u to vreme. Međutim, Jehovina namera nije bila da Avraham na taj način dobije potomstvo. U sredini u kojoj živimo možda se smatra da su izvesni postupci pod određenim okolnostima sasvim na mestu, ali to ne znači obavezno da i Jehova misli tako. Njegovo gledište o situaciji u kojoj se nalazimo može biti potpuno drugačije. Zato treba da tražimo vođstvo od Boga, da ga molimo da nam pokaže kako želi da postupimo (Psalam 25:4, 5; 143:8, 10).

’Jehovi ništa nije nedostižno‘

Agara je rodila Avrahamu sina kome su dali ime Ismael. Međutim, on nije bio to obećano Seme. Tog obećanog naslednika trebalo je da rodi Sara, iako je već bila stara (Postanje 17:15, 16).

 Kada mu je Bog sasvim jasno stavio do znanja da će tog sina roditi Sara, „Avraham pade na lice, nasmeja se i reče u srcu svome: Da li će se čoveku od sto godina roditi sin? a Sara, kojoj je devedeset godina, da li će ona roditi?“ (Postanje 17:17). Sara je čula anđela kako saopštava tu poruku i ’nasmejala se u sebi‘. Međutim, ’Jehovi ništa nije nedostižno‘. Imamo razloga da verujemo da on može da uradi sve što poželi (Postanje 18:12-14).

„Verom je i sama Sara dobila moć da začne seme, iako je već prošla starosnu granicu, jer je smatrala vernim onoga koji je obećao“ (Jevrejima 11:11). Sara je kasnije rodila Isaka, čije ime znači „smeh“.

Bezuslovna vera u Božja obećanja

Jehova je ukazao da je Isak taj dugo očekivani naslednik (Postanje 21:12). Zato se Avraham sigurno zaprepastio kada mu je Jehova rekao da treba da ga žrtvuje. Pa ipak, Avraham je imao dobre razloge da bezuslovno veruje Jehovi. Zar on ne bi mogao da podigne Isaka iz mrtvih? (Jevrejima 11:17-19). Zar Bog nije pokazao koliko je moćan kada je čudom obnovio Avrahamovu i Sarinu reproduktivnu moć da bi se Isak uopšte i rodio? Uveren da Bog može da ispuni svoja obećanja, Avraham je bio spreman da ga posluša. Ipak, bio je sprečen da zaista ubije svog sina (Postanje 22:1-14). Uloga koju je Avraham ovde odigrao pomaže nam da razumemo koliko je Jehovi Bogu bilo teško da ’dâ svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život‘ (Jovan 3:16; Matej 20:28).

Avrahamu je zbog vere u Boga bilo sasvim jasno da naslednik Božjih obećanja nije trebalo da se oženi devojkom iz Hanana gde se praktikovalo lažno obožavanje. Kako bi jedan bogobojazni roditelj mogao da sa odobravanjem gleda na to da njegovo dete stupi u brak s nekim ko ne služi Jehovi? Avraham je zato potražio odgovarajuću ženu za Isaka u Mesopotamiji koja je bila udaljena 800 kilometara. Bog je blagoslovio to nastojanje tako što je pokazao da je on sam izabrao Rebeku da postane Isakova žena i Mesijina pretkinja. Zaista, Jehova je „blagoslovio Avrahama u svemu“ (Postanje 24:1-67; Matej 1:1, 2).

Blagoslovi za sve narode

Avraham i Sara su pružili dobar primer što se tiče istrajavanja u kušnjama i iskazivanja vere u Božja obećanja. Ispunjenje tih obećanja utiče na večnu budućnost čitavog čovečanstva, jer Jehova je zagarantovao Avrahamu: „U tvom će se porodu [’semenu‘, DK] blagosloviti  svi narodi zemlje, jer si glas moj poslušao“ (Postanje 22:18).

Naravno, Avraham i Sara su bili nesavršeni baš kao što smo i mi. Međutim, kada su razumeli šta je Božja volja, brzo su joj se povinovali, bez obzira na žrtve. Avraham je zato zapamćen kao „Jehovin prijatelj“, a Sara kao ’sveta žena koja se uzdala u Boga‘ (Jakov 2:23; 1. Petrova 3:5). Ako se trudimo da oponašamo Avrahamovu i Sarinu veru, i mi možemo imati neprocenjivu prednost da budemo bliski s Bogom. I nama mogu koristiti dragocena obećanja koja je Jehova dao Avrahamu (Postanje 17:7).

[Slika na 26. strani]

Pošto su Avraham i Sara imali veru, Jehova ih je blagoslovio time što su dobili sina u svojim poznim godinama

[Slika na 28. strani]

Avrahamov primer nam pomaže da razumemo kako se Jehova osećao kada je dozvolio da umre njegov jedinorođeni Sin