Blagoslovljeni su oni koji slave Boga
Blagoslovljeni su oni koji slave Boga
„Pokloniće se pred tobom, Jehova, i slaviće ime tvoje“ (PSALAM 86:9).
1. Zašto možemo da slavimo Boga na daleko bolje načine nego što to može neživo stvarstvo?
JEHOVA je dostojan da ga hvali celo njegovo stvarstvo. Za razliku od neživog stvarstva, koje ga slavi bez reči, mi ljudi možemo da razmišljamo, shvatamo, cenimo i obožavamo. Prema tome, psalmista je mislio na nas ljude kada je rekao: „Pokliknite svi radosno Bogu stanovnici zemlje! Zapevajte slavu imena njegovoga, hvalu i slavu mu dajte!“ (Psalam 66:1, 2).
2. Ko se odazvao na zapovest da se slavi Božje ime, i zašto?
2 Veći deo čovečanstva ne priznaje da postoji Bog i odbija da ga slavi. Međutim, u 235 zemalja više od šest miliona Jehovinih svedoka pokazuje da na osnovu onoga što je stvorio vidi njegova „nevidljiva svojstva“ i da ’čuje‘ nemo svedočanstvo stvarstva (Rimljanima 1:20; Psalam 19:2, 3, DK). Sem toga, proučavajući Bibliju upoznali su i zavoleli Jehovu. U Psalmu 86:9, 10 nalazi se sledeće proročanstvo: „Svi narodi koje si stvorio doći će i pokloniće se pred tobom, Jehova, i slaviće ime tvoje. Jer si ti veliki i čudesa činiš; samo si ti Bog!“
3. Kako „veliko mnoštvo“ vrši „svetu službu dan i noć“?
3 U Otkrivenju 7:9, 15 na sličan način opisuje se „veliko mnoštvo“ obožavalaca koji „vrše [Bogu] svetu službu dan i noć u njegovom hramu“. Ovde se ne želi reći da Bog od svojih slugu doslovno zahteva da ga neprestano hvale već da su oni deo jedne svetom raširene organizacije. Zato, kada je u nekim zemljama noć, u drugim zemljama, na drugom kraju sveta Božje sluge svedoče. Zbog toga se može reći da sunce uvek sija nad onima koji slave Jehovu. Uskoro će ga slaviti „sve što diše“ (Psalam 150:6). Do tada, kako svako od nas ponaosob može slaviti Boga? S kojim se izazovima možemo suočiti? Nadalje, koji blagoslovi očekuju one koji slave Boga? Da bismo dobili odgovore na ova pitanja, osmotrimo biblijski izveštaj koji govori o Izraelcima iz Gadovog plemena.
Izazov u drevnim vremenima
4. S kojim se izazovom suočilo Gadovo pleme?
4 Gadovo pleme je pre ulaska u Obećanu zemlju zatražilo da se nastani u zemlji s puno pašnjaka istočno od Jordana (Brojevi 32:1-5). Život na tom mestu podrazumevao je ozbiljne izazove. Plemena koja su živela na zapadu štitila je dolina reke Jordan i to je bila prirodna prepreka za osvajače (Isus Navin 3:13-17). Međutim, što se tiče područja istočno od Jordana, Džordž Adam Smit u dole navedenom delu kaže: „Celo to područje, koje se nalazi na velikoj arapskoj visoravni, podseća na brisan prostor, skoro bez ikakve zaštite. Zbog toga je tokom čitave istorije bilo izloženo invazijama gladnih nomada, od kojih su neki svake godine upadali na to područje zbog ispaše“ (The Historical Geography of the Holy Land).
5. Kako je Jakov ohrabrio Gadove potomke da uzvrate kada budu napadnuti?
5 Kako će Gadovo pleme izaći na kraj s tim pritiskom koji ne popušta? Vekovima ranije, njihov praotac Jakov je na samrtnoj postelji prorekao: „Na Gada će vojske oružane napadati, al će i on da napadne i da ih potisne [„on će ih napasti s leđa“, NW]“ (Postanje 49:19). Ove reči na prvi pogled mogu delovati sumorno. Međutim, u njima se u stvari krije zapovest da Gadovo pleme uzvrati napad. Jakov ih je uveravao da će, ako to urade, napadači biti poniženi i primorani da se povuku, dok će ih Gadovi potomci napasti s leđa.
Problemi s kojima se suočavaju današnji hrišćani
6, 7. U kom smislu je situacija u kojoj se nalaze današnji hrišćani slična onoj u kojoj se nalazilo Gadovo pleme?
6 Poput Gadovog plemena, i mi hrišćani smo izloženi pritiscima i problemima koje nam nameće Satanin sistem, i nemamo neku čudesnu zaštitu koja bi nas sačuvala od njih (Jov 1:10-12). Mnogi od nas moraju da se bore s pritiscima koji idu uz školovanje, zarađivanje za život i podizanje dece. Ne treba prevideti ni pritiske koji dolaze usled naših ličnih slabosti. Neki moraju da istrajavaju iako imaju „trn u telu“ u vidu neke ozbiljne nemoći ili bolesti (2. Korinćanima 12:7-10). Drugi se bore s niskim samopoštovanjem. „Zli dani“ starosti mogu sprečiti starije hrišćane da služe Jehovi sa onim poletom s kojim su služili nekad (Propovednik 12:3).
7 Apostol Pavle nas podseća i na to da „vodimo borbu... protiv zlih duhovnih sila na nebeskim mestima“ (Efešanima 6:12). Neprestano smo izloženi ’duhu sveta‘, duhu pobune i moralne iskvarenosti koju unapređuju Satana i njegovi demoni (1. Korinćanima 2:12; Efešanima 2:2, 3). Kao i bogobojaznog Lota, i nas muče nemoralni razgovori i nemoralno ponašanje ljudi oko nas (2. Petrova 2:7). Nadalje, izloženi smo i direktnim Sataninim napadima. On vodi rat sa ostatkom pomazanika „koji drže Božje zapovesti i imaju delo svedočenja za Isusa“ (Otkrivenje 12:17). I Isusove „druge ovce“ izložene su Sataninim napadima u vidu zabrana i progonstava (Jovan 10:16).
Ustuknuti ili uzvratiti?
8. Kako treba da reagujemo na Satanine napade, i zašto?
8 Kako treba da reagujemo na Satanine napade? Poput drevnog Gadovog plemena, moramo biti duhovno jaki i u skladu s Božjim vođstvom uzvratiti. Nažalost, neki su počeli da posustaju usled životnih pritisaka i da zapostavljaju svoje duhovne odgovornosti (Matej 13:20-22). Jedan Svedok je govoreći o tome zašto u njegovoj skupštini malo braće dolazi na sastanke, rekao sledeće: „Braća su zaista umorna. Nalaze se pod velikim stresom.“ Iskreno govoreći, ljudi danas imaju mnogo razloga da budu umorni. Zato je lako na obožavanje Boga gledati kao na dodatni pritisak, kao na još jednu obavezu koja opterećuje. Međutim, da li je takvo gledište zdravo i ispravno?
9. Kako možemo biti okrepljeni ako uzmemo Hristov jaram?
9 Zapazi šta je Isus rekao ljudima svog vremena koji su isto tako bili iznureni usled životnih pritisaka: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti.“ Da li je Isus hteo da kaže da će neko biti okrepljen ako manje služi Bogu? Baš suprotno od toga, Isus je rekao: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše.“ Jaram je drvena ili metalna poluga koja omogućava čoveku ili životinji da nosi težak teret. Zašto bi onda iko želeo da uzme taj jaram? Zar već nismo dovoljno „opterećeni“? Jesmo, ali prema grčkom tekstu, ovo bi moglo glasiti i: „Dođite sa mnom pod moj jaram.“ Zamisli to: Isus se nudi da nam pomogne da nosimo svoj teret! To ne moramo sami (Matej 9:36; 11:28, 29, fusnota u NW; 2. Korinćanima 4:7).
10. Šta postižemo kada se trudimo da slavimo Boga?
10 Kada postanemo Hristovi učenici i uzmemo njegov jaram, mi se tada borimo protiv Satane. U Jakovu 4:7 zapisano je sledeće obećanje: „Suprotstavite se Đavolu, i pobeći će od vas.“ Ovim se ne želi reći da je to lako. Služenje Bogu iziskuje mnogo truda (Luka 13:24). Ali u Psalmu 126:5 Biblija nam kaže: „Koji su u suzama sejali, neka pevajući žanju.“ Zaista, mi ne obožavamo nekog nezahvalnog Boga. On „nagrađuje one koji ga usrdno traže“ i izliva blagoslove na one koji ga slave (Jevrejima 11:6).
Slavimo Boga kao objavitelji Kraljevstva
11. Kako nam služba pomaže da se branimo od Sataninih napada?
11 Isus je zapovedio: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija.“ Delo propovedanja je osnovni način na koji možemo da prinosimo Bogu „žrtvu hvale“ (Matej 28:19; Jevrejima 13:15). Nadalje, preko je potrebno da su naše ’noge obuvene u opremu dobre vesti mira‘, jer je to važan deo naše ’potpune ratne opreme‘ koja nas štiti od Sataninih napada (Efešanima 6:11-15). Hvaljenje Boga u službi predstavlja izvrstan način da jačamo svoju veru (2. Korinćanima 4:13). To nam pomaže da ne razmišljamo o negativnim stvarima (Filipljanima 4:8). Služba nam pruža priliku da uživamo u izgrađujućem društvu suobožavalaca.
12, 13. Kako redovno učešće u službi može koristiti porodici? Objasni.
12 Delo propovedanja može biti i vrlo zdrava porodična aktivnost. Naravno, mladima je neophodna i uravnotežena rekreacija. Međutim, vreme provedeno s porodicom u službi ne mora da bude iscrpljujuće. Roditelji se mogu potruditi da deca uživaju u službi tako što će im pomoći da budu delotvorna u njoj. Zar mladi ne uživaju u onome što im ide od ruke? Kada su roditelji uravnoteženi i kada ne zahtevaju da deca daju više od svojih mogućnosti, tada im mogu pomoći da se raduju službi (Postanje 33:13, 14).
13 Nadalje, članovi porodice koji zajedno hvale Boga postaju sve bliskiji. Osmotri primer jedne naše sestre. Njen muž, koji nije Jehovin svedok, napustio je nju i njihovo petoro dece. Morala je da se zaposli kako bi brinula o materijalnim potrebama porodice. Da li je zbog velikog pritiska pod kojim se našla zapostavila duhovne potrebe svoje dece? Ona se priseća: „Marljivo sam proučavala Bibliju i na njoj temeljene publikacije, i pokušavala sam da naučeno sprovedem u delo. Redovno sam vodila decu na sastanke i u službu od vrata do vrata. Da li se sav taj trud isplatio? Jeste, jer je svih petoro dece kršteno.“ Ako se trudiš da učestvuješ u službi koliko god možeš to će ti pomoći da podigneš decu „u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“ (Efešanima 6:4).
14. (a) Kako mladi mogu slaviti Boga u školi? (b) Šta može pomoći mladima da se ne ’stide dobre vesti‘?
14 Mladi, ako živite u zemlji gde je zakonom dozvoljeno da govorite o svojoj veri, da li slavite Boga svedočeći u školi ili dopuštate da vas sprečava strah od ljudi? (Poslovice 29:25). Jedna 13-godišnja sestra iz Portorika napisala je: „Znam da je ovo istina i zato mi nikada nije bilo neprijatno da propovedam u školi. Na času se uvek javljam da bih rekla šta sam naučila iz Biblije. Ako imam slobodnog vremena, odem u biblioteku i čitam knjigu Mladi pitaju.“ a Da li je Jehova blagoslovio njen trud? Ona kaže: „Ponekad mi školski drugovi postavljaju pitanja i čak zatraže knjigu.“ Ako se ustežeš da svedočiš, možda treba da ispitaš „šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja“, a to ćeš postići marljivim ličnim studijem (Rimljanima 12:2). Kada si uveren da je ono što učiš istina, nikad se nećeš ’stideti dobre vesti‘ (Rimljanima 1:16).
’Otvorena vrata‘ za službu
15, 16. Na koja su „velika vrata koja vode u aktivnost“ ušli neki hrišćani, i koje su blagoslove imali?
15 Apostol Pavle je napisao da su mu se otvorila „velika vrata koja vode u aktivnost“ (1. Korinćanima 16:9). Da li ti okolnosti u kojima se nalaziš dopuštaju da uđeš na ta vrata? Na primer, učešće u opštoj ili pomoćnoj pionirskoj službi znači da delu propovedanja mesečno treba posvetiti 70 ili 50 sati. Naravno, suhrišćani cene pionire zbog njihove verne službe. Ali pioniri ne treba da se osećaju superiornije u odnosu na braću i sestre zbog toga što u službi provode više vremena. Umesto toga, oni gaje stav na koji je Isus podstakao kada je rekao: „Mi smo beskorisni robovi. Uradili smo ono što smo bili dužni da uradimo“ (Luka 17:10).
16 Da bi neko bio pionir, potrebna mu je samodisciplina, dobra lična organizacija i spremnost da se žrtvuje. Međutim, blagoslovi su vredni toga. „Pravi je blagoslov to što možeš ispravno da upravljaš rečju istine“, kaže mlada pionirka po imenu Tamika. „Kad si pionir mnogo koristiš Bibliju. Dok svedočim od vrata do vrata razmišljam koji bi stih najviše odgovarao stanaru s kojim razgovaram“ (2. Timoteju 2:15). Pionirka po imenu Mika kaže: „Još jedan divan blagoslov je kad vidiš kako istina utiče na život ljudi.“ Mladić po imenu Metju kaže nešto slično o radosti koju osećaš kad „vidiš da je neko prihvatio istinu. Tu radost ništa ne može da zameni“.
17. Kako se jedna hrišćanka izborila s nedostatkom oduševljenja prema pionirskoj službi?
17 Da li razmišljaš o mogućnosti da uđeš na vrata pionirske službe? Možda bi to voleo ali se osećaš nekako neadekvatno. „Nisam baš bila oduševljena pionirskom službom“, priznaje mlada sestra po imenu Kenjata. „Mislila sam da ja to ne mogu. Nisam znala kako da započnem razgovor niti kako da rezonujem na temelju Pisma.“ Međutim, starešine su dodelile jednoj iskusnoj pionirki da sarađuje s njom. „Bilo je mnogo lepo ići s njom u službu“, priseća se Kenjata. „Zbog toga sam poželela da i ja budem pionir.“ Uz malo ohrabrenja i obuke, možda ćeš i ti poželeti da budeš pionir.
18. Koje blagoslove mogu imati braća koja odluče da budu misionari?
18 Pionirenje ti može otvoriti vrata i za druge prednosti. Na primer, neki bračni parovi mogu ispuniti uslove za školu za misionare i zatim mogu biti poslati da propovedaju u drugim zemljama. Misionari se moraju navići na novu zemlju, možda nov jezik, kulturu i hranu. Međutim, blagoslovi mogu potpuno zaseniti takve neugodnosti. Mildred, sestra koja već dugi niz godina služi kao misionar u Meksiku, kaže: „Nikad nisam zažalila zbog toga što sam odlučila da postanem misionar. To sam želela još od detinjstva.“ Koje blagoslove ima? „Kući je bilo teško započeti biblijski studij. Ovde sam imala čak četiri studenta koji su u isto vreme krenuli u službu!“
19, 20. Kako su betelska služba, međunarodna služba i Škola za osposobljavanje slugu mnogima donele blagoslove?
19 Braća koja služe u podružnicama Jehovinih svedoka takođe imaju mnogo blagoslova. Sven, mladi brat koji služi u Nemačkoj, kaže o svom radu u Betelu: „Osećam da radim nešto što ima trajnu vrednost. Svoje veštine bih mogao da koristim i u svetu. Ali to bi bilo kao da ulažem novac u banku koja je pred bankrotom.“ Istina, služiti kao volonter podrazumeva žrtve. Ali Sven kaže: „Kada dođeš kući, znaš da si sve što si radio tog dana radio za Jehovu. To ti pruža zaista lep osećaj.“
20 Neka braća se raduju blagoslovima koje donosi služba u drugim zemljama kao što je rad na gradnji podružnica. Jedan bračni par koji je služio na osam stranih dodela napisao je: „Ovdašnja braća su predivna. Kada bude došlo vreme za rastanak, srce će nam ’pući‘ već osmi put. Kakva smo samo fantastična iskustva imali!“ Tu je zatim i Škola za osposobljavanje slugu. Ona pruža duhovnu pouku neoženjenoj braći. Jedan brat koji je završio tu školu napisao je: „Prosto ne mogu da nađem prave reči kojima bih vam zahvalio za tako izuzetnu školu. Koja bi druga organizacija uložila toliko truda da pruži pouku?“
21. S kojim se izazovom suočavaju svi hrišćani dok služe Bogu?
21 Zaista, otvorena su mnoga vrata koja vode u aktivnost. Ruku na srce, mnogi od nas ne mogu da služe u Betelu ili u nekoj drugoj zemlji. I sam Isus je rekao da će hrišćani zbog različitih okolnosti donositi različite količine ’ploda‘ (Matej 13:23). Stoga izazov koji je postavljen pred nas hrišćane jeste da najbolje iskoristimo situaciju u kojoj se nalazimo — da u Jehovinoj službi učestvujemo što potpunije, koliko nam to dozvoljavaju okolnosti. Kada to radimo slavimo Jehovu i možemo biti sigurni da je on zadovoljan. Uzmi za primer Etel, jednu stariju sestru koja živi u staračkom domu. Ona redovno svedoči svojim komšijama u domu kao i putem telefona. Uprkos svojim ograničenjima ona celom dušom učestvuje u službi (Matej 22:37).
22. (a) Kako još možemo slaviti Boga? (b) Koje nam veličanstveno vreme predstoji?
22 Međutim, upamti da je propovedanje samo jedan način na koji slavimo Jehovu. Njegovo srce radujemo i svojim primernim ponašanjem i izgledom kada smo na radnom mestu, u školi i kod kuće (Poslovice 27:11). U Poslovicama 28:20 stoji sledeće: „Veran čovek obiluje blagoslovom.“ Zato u službi Bogu treba ’obilno da sejemo‘, znajući da ćemo tada i žeti obilne blagoslove (2. Korinćanima 9:6). Ako to radimo, imaćemo prednost da živimo u veličanstvenom vremenu kada će „sve što diše“ slaviti Jehovu što on i te kako zaslužuje! (Psalam 150:6).
[Fusnota]
a Knjigu Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja izdali Jehovini svedoci.
Da li se sećaš?
• Kako Božji narod služi Jehovi „dan i noć“?
• S kojim se izazovom suočilo Gadovo pleme, i kakvu pouku iz toga izvlače današnji hrišćani?
• Kako nam služba pruža zaštitu od Sataninih napada?
• Na koja su ’otvorena vrata‘ neki ušli, i koje su blagoslove doživeli?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 15. strani]
Kao što se Gadovo pleme borilo protiv bandi pljačkaša, tako se i hrišćani moraju boriti protiv Sataninih napada
[Slika na 17. strani]
U službi imamo izgrađujuće društvo
[Slike na 18. strani]
Pionirenje nam može otvoriti vrata za druge prednosti službe, kao što su:
1. Međunarodna služba
2. Betelska služba
3. Misionarska služba