Da li treba da budeš član neke crkve?

’NE MORAM da budem član neke crkve niti da redovno idem u crkvu da bih verovao u Boga!‘ Mnogi ljudi razmišljaju na ovakav način kada je u pitanju pripadnost crkvi ili nekoj drugoj religioznoj organizaciji. Neki čak kažu da se osećaju bliže Bogu dok su pod vedrim nebom i uživaju u prirodi nego tokom religiozne službe u crkvi. Danas vlada uobičajeno mišljenje da povezanost s nekom religioznom grupom ili organizacijom nije preduslov za verovanje u Boga.

Međutim, neki iskreno veruju drugačije. Oni tvrde da je neophodno i čak od presudne važnosti biti član crkve i posećivati crkvu ako želimo da imamo Božje odobravanje. Stoga pitanje da li zaista treba da budemo povezani s nekom religijom nije važno samo radi prikupljanja statističkih podataka niti je to samo neko teoretsko pitanje. Pošto je naš odnos s Bogom povezan s tim pitanjem, zar ne bi bilo logično da saznamo Njegovo gledište o tome? Dakle, šta o tome saznajemo iz Njegove Reči, Biblije?

Kako se u prošlosti Bog obraćao ljudima

Pre skoro 4 400 godina, katastrofalan potop zadesio je celu zemlju. Jedan takav događaj nije mogao biti tako lako zaboravljen, i stoga narodi širom sveta u okviru svoje rane istorije imaju i priču o tom događaju. Iako se te priče razlikuju u nekim detaljima, one ipak imaju mnogo toga zajedničkog, uključujući i činjenicu da je preživelo samo nekoliko ljudi i neke životinje.

Da li su Potop preživeli samo neki pojedinci koji su imali sreće da igrom slučaja izbegnu uništenje? Biblijski izveštaj pokazuje da nije bilo tako. Značajno je to što Bog nije svakog ponaosob obavestio da će doći Potop. Saopštio je to  Noju, koji je zatim upozorio svoje savremenike (Postanje 6:13-16; 2. Petrova 2:5).

Da li će osoba preživeti zavisilo je od toga da li je pripadala grupi čiji su članovi bili međusobno povezani i da li je bila spremna da prihvati uputstvo koje je Bog dao preko Noja. Čak i životinje koje su preživele Potop zato što su bile u arci, nisu bile nezavisne od te grupe. Noje je dobio detaljna uputstva kako da izvrši odgovarajuće pripreme da bi se spasao životinjski svet (Postanje 6:17–7:8).

Vekovima kasnije, potomci Nojevog sina Sima postali su robovi u Egiptu. Međutim, Bog je imao nameru da ih oslobodi i dovede u zemlju koju je obećao njihovom praocu Avrahamu. On ni ovaj put nije svoju nameru otkrio svakome ponaosob već ju je najpre otkrio onima koje je izabrao za vođe — Mojsiju i njegovom bratu Aronu (Izlazak 3:7-10; 4:27-31). Nakon što su kao grupa bili oslobođeni iz egipatskog ropstva, na gori Sinaj dat im je Božji zakon i postali su nacija Izrael (Izlazak 19:1-6).

Svaki Izraelac ponaosob mogao je biti spasen samo ako je bio povezan s grupom koju je osnovao Bog i ako je sledio uputstva naimenovanih vođa. Čak su i neki Egipćani mogli da se pridruže toj grupi koja je očigledno imala Božje odobravanje. Kada su Izraelci napustili Egipat, te osobe su pošle s njima i tako su i one mogle da dobiju Božji blagoslov (Izlazak 12:37, 38).

Nadalje, u prvom veku Isus je počeo s delom propovedanja sakupljajući ljude koji će postati njegovi učenici. Ophodio se prema njima kao prema grupi, mada je obraćao pažnju i na potrebe pojedinaca. Isus je rekao jedanaestorici apostola: „Vi ste oni koji su ostali sa mnom u mojim kušnjama; i ja s vama sklapam savez, kao što je moj Otac sklopio savez sa mnom, za kraljevstvo“ (Luka 22:28, 29). Kasnije je Božji duh došao na učenike kada su se okupili kao grupa (Dela apostolska 2:1-4).

Ovi primeri jasno pokazuju da se u prošlosti Bog uvek obraćao ljudima kao organizovanoj grupi. Bog je Noja, Mojsija, Isusa i druge kojima se direktno obraćao, u stvari koristio da bi preko njih komunicirao s grupom s kojom su bili povezani. Nema razloga da smatramo da se Bog danas drugačije obraća svojim slugama. Naravno, postavlja se pitanje: Da li je svejedno s kojom smo religioznom grupom povezani? Ovo pitanje koje je od suštinske važnosti osmotrićemo u sledećem članku.

[Slika na 4. strani]

Bog se dugo obraćao svom narodu kao organizovanoj grupi