Pitanja čitalaca

Zašto je David, verni Jehovin sluga, dozvolio svojoj ženi Mihali da ima terafima, to jest idola, kao što se ukazuje u 1. Samuilovoj 19:12, 13?

Pre svega, hajde da nakratko osmotrimo kontekst. Davidova žena je odmah reagovala kada je saznala da Saul kuje zaveru da ga ubije. U Bibliji stoji: „Ona ga spusti kroz prozor, i David otide i uteče. Tako se on spase. Mihala uze zatim terafim [koji je očigledno po svom obliku i veličini ličio na čoveka], stavi ga u postelju, metnu mu jastuk od kostreti pod glavu i pokri ga pokrivačem.“ Kada su Saulovi ljudi došli da uhvate Davida, Mihala im je rekla: „Bolestan je.“ David je zahvaljujući tome dobio na vremenu i uspeo je da pobegne (1. Samuilova 19:11-16).

Arheologija otkriva da se u drevna vremena terafimi nisu koristili samo u religiozne svrhe, već i kod rešavanja nekih pravnih pitanja. Terafimi su nekada davno služili istoj svrsi kojoj danas služe tapije i testamenti, naime da se utvrdi u čijem je vlasništvu neka imovina i ko ima pravo da je nasledi. Po svemu sudeći, posedovanje terafima moglo je u izvesnim okolnostima dati zetu pravo da nasledi imovinu svog preminulog tasta. Ovo bi moglo poslužiti kao objašnjenje zašto je ranije u jednoj prilici Rahela uzela terafime svog oca i zašto je njemu bilo toliko važno da ih ponovo dobije. Tom prilikom, Jakov, Rahelin muž, nije znao šta je ona uradila (Postanje 31:14-34).

Kada su Izraelci postali nacija, dobili su Deset zapovesti od kojih je druga izričito zabranjivala pravljenje idola (Izlazak 20:4, 5). Kasnije je prorok Samuilo ciljao na ovaj zakon kada je kralju Saulu rekao: „Neposlušnost [je] jednaka krivica kao i čaranje, i nepokornost nije manja od idolopoklonstva i od terafima“ (1. Samuilova 15:23). Iz ovoga se može zaključiti da se u Izraelu terafimi verovatno nisu koristili da bi se njima utvrdilo pravo nasledstva. Pa ipak, izgleda da je ovaj drevni oblik sujeverja u nekim domaćinstvima i dalje postojao (Sudije 17:5, 6; 2. Kraljevima 23:24). To što je Mihala imala terafima ukazuje da nije bila potpuno odana Jehovi. David ili nije znao da ona ima terafima ili je to tolerisao zato što je Mihala bila ćerka kralja Saula.

Iz sledećih reči se vidi kako je David gledao na isključivu odanost Jehovi: „Velik [je] Jehova i dostojan hvale, silan je on iznad svih bogova. Jer su svi bogovi naroda ništavni a Jehova je nebesa stvorio“ (1. Letopisa 16:25, 26).

[Slika na 29. strani]

Druga od Deset zapovesti zabranjivala je pravljenje idola poput ovde prikazanog terafima

[Izvor]

Iz knjige The Holy Land, tom II, 1859.