Ceni svoj dar života na ispravan način
Ceni svoj dar života na ispravan način
„Krv Hrista [će] očistiti našu savest od mrtvih dela da vršimo svetu službu živom Bogu“ (JEVREJIMA 9:14).
1. Šta govori u prilog tome da veoma cenimo život?
ŠTA bi rekao kada bi neko od tebe tražio da odrediš koliko vredi tvoj život? Mi veoma cenimo život — kako svoj, tako i život drugih ljudi. U prilog tome govori činjenica da kad smo bolesni odlazimo kod lekara ili idemo na redovne kontrole. Želimo da budemo živi i zdravi. Čak i većina starih i nemoćnih ljudi ne želi da umre. Baš naprotiv, žele da žive.
2, 3. (a) Koja se obaveza ističe u Poslovicama 23:22? (b) U kakvoj su vezi naš odnos prema Bogu i obaveza koja se spominje u Poslovicama 23:22?
2 Od tvog cenjenja prema životu zavisi kako ćeš se ophoditi s drugima. Na primer, Božja Reč daje sledeće uputstvo: „Slušaj oca svoga, roditelja svoga, i ne prezri majku kad ostari“ (Poslovice 23:22). ’Slušati‘ ne znači samo čuti ono što se govori. Ovom se poslovicom želi reći da treba i da slušamo i da budemo poslušni (Izlazak 15:26; Ponovljeni zakoni 7:12; 13:18; 15:5; Isus Navin 22:2; Psalam 81:14). Zašto Božja Reč kaže da treba da budemo poslušni roditeljima? Ne samo zato što su tvoji roditelji stariji od tebe i samim tim imaju više iskustva. Treba da im budeš poslušan zato što su ti dali život. U jednom drugom prevodu stoji: „Slušaj oca svojega koji te je rodio.“ Dakle, ako ceniš život, jasno je da ćeš imati osećaj obaveze prema onima koji su ti ga podarili.
3 Naravno, ako si pravi hrišćanin svestan si da je pravi Izvor tvog života u stvari Jehova. Zahvaljujući njemu ’imaš život, mičeš se‘, postupaš kao biće koje ima osećanja, ’postojiš‘, možeš praviti planove za budućnost i razmišljati o večnom životu (Dela apostolska 17:28; Psalam 36:10; Propovednik 3:11). Iz Poslovica 23:22 učimo da treba da ’slušamo‘ Boga, da imamo želju da saznamo kakvo je njegovo gledište o životu i da zatim postupamo u skladu s tim. On je taj koji ima pravo da nam kaže koliko je vredan život.
Pokazuj poštovanje prema životu
4. Kako je na samom početku ljudske istorije poštovanje prema životu postalo jedno važno pitanje?
4 Jehova je na samom početku ljudske istorije jasno stavio do znanja da nije prepustio ljudima da žive (ili da zloupotrebljavaju život) kako im se prohte. Obuzet gnevom koji je izazvala ljubomora, Kain je ubio svog nedužnog brata Avelja. Da li je Kain imao pravo na to? Bog je smatrao da nije. On je na sledeći način pozvao Kaina na odgovornost: „Šta učini! Glas krvi brata tvoga vapije sa zemlje do mene“ (Postanje 4:10). Zapazi da je Aveljeva krv, koja je bila prolivena na zemlju, predstavljala njegov život koji mu je bio oduzet na brutalan način, i da je ta krv vapila ka Bogu tražeći osvetu (Jevrejima 12:24).
5. (a) Koju je zabranu Bog uveo u Nojevo vreme, i na koga se odnosila? (b) U kom smislu je ova zabrana bila jedan važan korak?
5 Vreme nakon Potopa, koji je preživelo svega osam duša, predstavljalo je novi početak za čovečanstvo. Bog je jednom izjavom, koja se odnosila na sve ljude, još jasnije pokazao koliko ceni život i krv. Rekao je da ljudi mogu da jedu meso, ali je postavio i sledeću zabranu: „Sve što se miče i živi služiće vam za hranu; sve ja to vama dajem, kao i zelenu travu. Ali ne jedite mesa sa životom njegovim, to jest sa krvlju njegovom“ (Postanje 9:3, 4). Neki Jevreji smatraju da ovo znači da ljudima nije bilo dozvoljeno da jedu meso i krv životinje koja je još uvek bila živa. Međutim, pokazalo se da je Bog ovde zabranio da se krv koristi za podržavanje života. Štaviše, zapovest koju je Bog dao preko Noja bila je veliki korak ka ostvarenju njegove uzvišene namere u povezanosti s krvlju — namere koja će omogućiti ljudima da dobiju večni život.
6. Kako je Bog preko Noja istakao koliko on ceni život?
6 Bog je nadalje rekao: „Ja [ću] vaše krvi i svakog vašeg života račun tražiti; i od svakoga ću ga živog stvorenja tražiti, i tražiću račun života čovečjeg iz ruke čoveka, čoveka koji je brat njegov. Ko prolije krv čovečju, njegovu će krv proliti čovek, jer je Bog po svome obličju stvorio čoveka“ (Postanje 9:5, 6). Iz ove izjave koja je bila upućena celokupnom ljudskom rodu možeš videti da Bog na ljudsku krv gleda kao na nešto što predstavlja život. Stvoritelj daje svakom čoveku život i niko ne treba da oduzme taj život, koji je predstavljen krvlju. Ako neko, poput Kaina, počini ubistvo, Stvoritelj ima pravo da od njega ’traži račun‘, to jest da ubici oduzme život.
7. Zašto treba da nas zanima ono što je Bog rekao Noju o krvi?
7 Bog je na ovaj način zapovedio ljudima da ne zloupotrebljavaju krv. Da li si se ikada upitao zašto je Bog to uradio? Zaista, zašto uopšte Bog ima takav stav prema krvi? Odgovori na ova pitanja povezani su s jednim od najvažnijih biblijskih učenja. Iako mnoge crkve namerno ignorišu to učenje, ono predstavlja samu srž hrišćanske poruke. Koje je to učenje i kako se ono tiče tvog života, odluka i postupaka?
Za šta je krv trebalo koristiti?
8. Koje je ograničenje što se tiče krvi Jehova dao u Zakonu?
8 Jehova je Izraelu dao Kodeks zakona i tako pružio više detalja o životu i krvi. To je bio daljnji korak u ispunjenju njegove namere. Verovatno znaš da je po tom Zakonu Bogu trebalo prinositi brašno, ulje i vino (Levitska 2:1-4; 23:13; Brojevi 15:1-5). Osim toga, trebalo je prinositi i životinjske žrtve. Bog je o tim žrtvama rekao: „Život tela [je] u krvi; a ja sam je dao na oltar da se očiste duše vaše; jer krv dušu čisti, jer je u njoj život. Zato rekoh sinovima Izraelovim: Niko između vas da ne jede krvi.“ Jehova je dodao da ako bi neko, recimo lovac ili seljak, ubio životinju da bi je kasnije pojeo, trebalo je da joj ispusti krv i da zaspe krv zemljom. S obzirom na to da je zemlja podnožje Božjim nogama, time što prosipa krv na zemlju osoba priznaje da taj život pripada Davaocu života (Levitska 17:11-13; Isaija 66:1).
9. Za šta se po Zakonu krv jedino mogla koristiti, i koja je bila svrha toga?
9 Taj zakon nije bio samo neka puka zbirka religioznih rituala koji sada više nisu ni od kakvog značaja za nas. Da li si zapazio zašto nije trebalo da Izraelci jedu ili piju krv? Bog je rekao: „Zato rekoh sinovima Izraelovim: Niko između vas da ne jede krvi.“ Zašto niko nije smeo da jede krv? „Ja sam je dao na oltar da se očiste duše vaše.“ Zapažaš li da nam ovo pruža uvid u to zašto je Bog rekao Noju da ljudi ne jedu krv? Stvoritelj je odlučio da krvi prida uzvišeni značaj, da je odvoji za jednu posebnu svrhu kojom bi se mogli spasti mnogi životi. Trebalo je da igra presudnu ulogu u otklanjanju greha (očišćenju). Dakle, po Zakonu, Bog je odredio da se krv koristi isključivo za prinošenje na oltar da bi se vršilo očišćenje za živote Izraelaca, koji su tražili oproštaj od njega.
10. Zašto životinjska krv nije mogla da vodi do potpunog oproštenja, ali koji su podsetnik pružale žrtve koje su se prinosile po Zakonu?
10 Ovaj koncept nije stran hrišćanstvu. Govoreći o ovom propisu koji je zabeležen u Zakonu, hrišćanski apostol Pavle je napisao: „Po Zakonu se skoro sve čisti krvlju, i bez prolivanja krvi nema oproštenja“ (Jevrejima 9:22). Pavle je jasno pokazao da Izraelci zbog tih žrtava nisu postali savršeni, bezgrešni ljudi. Napisao je: „Te žrtve iz godine u godinu podsećaju na grehe, jer nije moguće da krv bikova i jaraca odnese grehe“ (Jevrejima 10:1-4). I pored toga, te žrtve su imale svoju svrhu. Podsećale su Izraelce na to da su grešni i da im je potrebno nešto više da bi dobili potpuno oproštenje. Međutim, ako krv koja je predstavljala život životinja nije mogla potpuno da otkloni ljudske grehe, da li bi nečija krv to mogla?
Davalac života ima rešenje
11. Kako znamo da su žrtve u vidu životinjske krvi ukazivale na nešto?
11 Zakon je u stvari ukazivao na nešto što će biti daleko delotvornije u ostvarivanju Božje volje. Pavle je upitao: „Čemu, dakle, Zakon?“ Zatim je odgovorio: „Bio je dodat da bi prestupi postali očigledni, dok ne dođe seme kome je dato obećanje; i bio je prenesen preko anđelâ rukom posrednika [Mojsija]“ (Galatima 3:19). Slično tome, Pavle je još napisao: „Zakon ima senku budućih dobrih stvari, a ne samu njihovu suštinu“ (Jevrejima 10:1).
12. Što se tiče krvi, kako možemo videti otkrivanje Božje namere?
12 Hajde da sada napravimo jedan kratak pregled. Priseti se da je u Nojevim danima Bog dozvolio ljudima da jedu meso, ali ne i da uzimaju krv. Bog je kasnije rekao da je „život tela u krvi“. Da, on je odlučio da na krv gleda kao na nešto što predstavlja život i rekao je: „Ja sam je dao na oltar da se očiste duše vaše.“ Međutim, trebalo je da dođe do veličanstvenog daljnjeg otkrivanja Božje namere. Zakon je bio senka budućih dobrih stvari. Kojih dobrih stvari?
13. Zašto je važna Isusova smrt?
13 Suština je u smrti Isusa Hrista. Kao što znaš, Isus je bio mučen i pribijen na stub. Umro je kao zločinac. Pavle je napisao: „Hrist je, dok smo još bili slabi, umro za bezbožne ljude u određeno vreme. A Bog nam preporučuje svoju ljubav time što je, dok smo još bili grešnici, Hrist umro za nas“ (Rimljanima 5:6, 8). Time što je umro za nas, Hrist je obezbedio otkupninu na osnovu koje nam mogu biti otklonjeni gresi. Ta otkupnina je sama srž hrišćanske poruke (Matej 20:28; Jovan 3:16; 1. Korinćanima 15:3; 1. Timoteju 2:6). U kakvoj je to vezi s krvlju i životom, i kako to utiče na tvoj život?
14, 15. (a) Kako u nekim prevodima stih iz Efešanima 1:7 ističe Isusovu smrt? (b) Šta bi se u Efešanima 1:7 inače moglo prevideti?
14 U nekim religijama se ističe Isusova smrt i njihovi pripadnici imaju običaj da kažu nešto poput: „Isus je umro za mene.“ Pogledaj kako je u nekim Biblijama preveden stih iz Efešanima 1:7: „U njemu i posredstvom njegove smrti imamo izbavljenje, to jest uklanjanje naših prestupa“ (The American Bible, od Frenka Šajla Balentajna, izdanje iz 1902). „Hristova smrt nas oslobađa i naši su gresi oprošteni“ (Today’s English Version, 1966). „Oslobođeni smo pomoću Hrista i žrtve njegovog života, a to oslobođenje znači oproštenje greha“ (The New Testament, od Vilijama Barklija, izdanje iz 1966). „Hristovom su smrću naši gresi oprošteni i mi smo oslobođeni“ (The Translator’s New Testament, izdanje iz 1973). Nesumnjivo zapažaš da se u ovim prevodima stavlja naglasak na Isusovu smrt. ’Ali‘, neki će reći, ’Isusova smrt je zaista važna. Šta onda nedostaje ovim prevodima?‘
15 Zaista, ako bi imao samo ove prevode, mogao bi prevideti jednu vrlo važnu misao bez koje ne bi mogao u potpunosti da razumeš biblijsku poruku. Ti prevodi ne ukazuju na činjenicu da se u originalnom tekstu u Efešanima 1:7 nalazi grčka reč koja znači „krv“. Zato je u mnogim drugim Biblijama, kao što je Prevod Novi svet, ovaj stih preveden približnije originalu i on glasi ovako: „Preko njega imamo oslobođenje otkupninom posredstvom njegove krvi, da, oproštenje naših propusta, prema bogatstvu njegove nezaslužene dobrote.“
16. Na šta treba da nam ukaže izraz ’njegova krv‘?
16 Izraz ’njegova krv‘ vrlo je značajan i treba da nam ukaže na mnogo toga. Potrebno je više od smrti, pak čak i od smrti savršenog Isusa. On je ispunio ono što je predočavao Zakon, naročito kada je u pitanju Dan očišćenja. Tog posebnog dana bile su žrtvovane odgovarajuće životinje. Prvosveštenik bi onda uzeo nešto od njihove krvi, ušao u Svetinju nad svetinjama, bilo šatora sastanka bilo hrama, i prineo tu krv kao da je došao pred samog Boga (Izlazak 25:22; Levitska 16:2-19).
17. Kako je Isus ispunio ono što je predočavao Dan očišćenja?
17 Kao što je Pavle objasnio, Isus je ispunio ono što je predočavao Dan očišćenja. Pre svega, Pavle je pomenuo da je prvosveštenik u Izraelu jednom godišnje ulazio u Svetinju nad svetinjama i prinosio krv „za sebe i za grehe naroda učinjene iz neznanja“ (Jevrejima 9:6, 7). U skladu s tim obrascem, Isus je, nakon što je bio podignut u duhu, otišao na samo nebo. Budući da je bio duh, dakle bez tela od krvi i mesa, mogao je da se pojavi pred „Božjim licem za nas“. Šta je prineo Bogu? Ne nešto fizičke prirode već nešto mnogo značajnije od toga. Pavle je nadalje rekao: „Kad je Hrist došao kao prvosveštenik... ne s krvlju jaraca i mladih bikova, nego sa svojom krvlju, jednom zauvek u sveto mesto i pribavio večno izbavljenje za nas. Jer ako krv jaraca i bikova... posvećuje do te mere da telo postaje čisto, koliko će više krv Hrista, koji je pomoću večnog duha samog sebe bez mane prineo Bogu, očistiti našu savest od mrtvih dela da vršimo svetu službu živom Bogu?“ Dakle, Isus je prineo Bogu vrednost svoje krvi (Jevrejima 9:11-14, 24, 28; 10:11-14; 1. Petrova 3:18).
18. Zašto današnjim hrišćanima treba da bude važno ono što je u Bibliji rečeno o krvi?
18 Ova istina koju je Bog otkrio pomaže nam da razumemo sve strahopoštovanja vredne aspekte onoga što Biblija kaže o krvi — zašto Bog gleda na nju tako kako gleda, kako mi treba da gledamo na nju i zašto smo dužni da poštujemo ograničenja koja je Bog postavio u pogledu upotrebe krvi. Čitajući knjige Hrišćanskih grčkih spisa mnogo puta ćeš naići na ukazivanja na Hristovu krv. (Vidi okvir.) Ona jasno pokazuju da svaki hrišćanin treba da položi veru „u njegovu [Isusovu] krv“ (Rimljanima 3:25). Gresi nam mogu biti oprošteni i možemo biti u miru s Bogom samo „pomoću krvi koju je on [Isus] prolio“ (Kološanima 1:20). To se naročito odnosi na one s kojima je Isus sklopio poseban savez da vladaju s njim na nebu (Luka 22:20, 28-30; 1. Korinćanima 11:25; Jevrejima 13:20). Međutim, to važi i za današnje „veliko mnoštvo“, koje će preživeti predstojeću ’veliku nevolju‘ i dobiti večni život u raju na zemlji. Simbolično govoreći, oni ’peru svoje duge haljine u Jagnjetovoj krvi‘ (Otkrivenje 7:9, 14).
19, 20. (a) Zašto je Bog odlučio da postavi ograničenja u pogledu upotrebe krvi, i kako treba da gledamo na to? (b) Šta bi trebalo da nas zanima?
19 Jasno je da je krv od posebnog značaja u Božjim očima. Mi treba da delimo njegovo gledište. Stvoritelj, koji ceni život, ima pravo da ljudima postavi ograničenja u pogledu upotrebe krvi. Njemu je istinski stalo do našeg života i zato je odlučio da se krv upotrebljava na jedan izuzetno važan način, jedini način koji večni život čini mogućim. S tim je povezana Isusova dragocena krv. Koliko samo zahvalni treba da budemo Jehovi Bogu što krv — Isusovu krv — koristi za naše dobro na način koji spasava živote! I koliko samo zahvalni treba da budemo Isusu što se žrtvovao i prolio svoju krv za nas! Zaista, možemo razumeti osećanja koja je izrazio apostol Jovan: „Njemu koji nas voli i koji nas sopstvenom krvlju oslobodi od naših greha — i učini nas kraljevstvom, sveštenicima svom Bogu i Ocu — da, njemu neka je slava i moć zauvek. Amin“ (Otkrivenje 1:5, 6).
20 Naš svemudri Bog i Davalac života dugo je imao na umu tu životospasavajuću ulogu. Zato se pitajmo: ’Kako to treba da utiče na naše odluke i postupke?‘ Sledeći članak će se pozabaviti ovim pitanjem.
Kako bi odgovorio?
• Šta iz izveštaja o Avelju i Noju možemo da naučimo o Božjem gledištu o krvi?
• Koje je ograničenje što se tiče upotrebe krvi Bog postavio u Zakonu, i zašto je to uradio?
• Kako je Isus ispunio ono što je bilo predočeno Danom očišćenja?
• Kako nam Isusova krv može spasti život?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 18. strani]
ČIJA KRV SPASAVA ŽIVOTE?
„Pazite na sebe i na sve stado, u kome vas je sveti duh imenovao za nadglednike, da pasete Božju skupštinu, koju je Bog kupio krvlju svog Sina“ (Dela apostolska 20:28).
„Dakle, tim više ćemo, budući da smo sada njegovom krvlju proglašeni pravednima, biti preko njega spaseni od gneva“ (Rimljanima 5:9).
„Niste imali nadu i bili ste bez Boga u svetu. Ali sada u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko došli ste blizu Hristovom krvlju“ (Efešanima 2:12, 13).
„Bog [je] smatrao dobrim da sva punina prebiva u njemu, i da posredstvom njega ponovo sa sobom pomiri sve drugo, uspostavivši mir pomoću krvi koju je on prolio na mučeničkom stubu“ (Kološanima 1:19, 20).
„Dakle, braćo... imamo potpuno pouzdanje s obzirom na put ulaska u sveto mesto posredstvom Isusove krvi“ (Jevrejima 10:19).
„Niste raspadljivim stvarima... izbavljeni od svog besplodnog načina ponašanja koji ste po predanju primili od svojih praočeva, nego dragocenom krvlju, kao što je krv jagnjeta bez mane i bez mrlje, naime Hristovom.“ (1. Petrova 1:18, 19).
„Ako hodimo u svetlu kao što je i on sam u svetlu, imamo zajednicu jedni s drugima, i krv Isusa, njegovog Sina, čisti nas od svakog greha“ (1. Jovanova 1:7).
„Dostojan si da uzmeš svitak i da otvoriš njegove pečate, jer si bio zaklan i svojom si krvlju kupio Bogu ljude iz svakog plemena i jezika i naroda i nacije“ (Otkrivenje 5:9).
„Zbačen [je] tužitelj naše braće... I oni ga pobediše zbog Jagnjetove krvi i zbog reči svog svedočenja“ (Otkrivenje 12:10, 11).
[Slika na 16. strani]
Bog je posredstvom Zakona jasno pokazao da je krv povezana sa opraštanjem greha
[Slika na 17. strani]
Mnogi životi mogu biti spaseni posredstvom Isusove krvi