’Naučila nas je da poštujemo njenu religiju‘

JEDNA Jehovina svedokinja iz Roviga u Italiji saznala je da ima tumor i da je njeno zdravstveno stanje veoma kritično. Nakon što je nekoliko puta ležala u bolnici i zamolila da ne primi transfuziju krvi, medicinsko osoblje iz lokalne službe za brigu o obolelima od raka brinulo se o njoj kod kuće.

Snažna vera i spremnost na saradnju ove 36-godišnje pacijentkinje ostavili su dubok utisak na medicinsko osoblje koje se brinulo o njoj. Neposredno pre nego što je umrla od raka, jedan od medicinskih tehničara koji se brinuo o njoj opisao je u jednom medicinskom časopisu svoje iskustvo s pacijentkinjom koju je nazvao Anđela.

„Anđela je puna života i želi da živi. Svesna je svog stanja i koliko je njena bolest ozbiljna, i kao što bi to svako od nas uradio, traži rešenje, pomoć ili lek... Mi smo, kao medicinsko osoblje, malo-pomalo postali deo njenog života. Nismo naišli na otpor. Baš suprotno od toga, Anđelina otvorenost je učinila da sve bude lako. Bilo je zadovoljstvo odlaziti kod nje jer smo uspostavili pravi međuljudski odnos, i vreme koje smo provodili zajedno koristilo je i nama i njoj... Odmah smo shvatili da će njena religija biti prepreka našem nastojanju da se borimo protiv njene bolesti.“ On je tako mislio jer je smatrao da Anđeli treba dati transfuziju krvi, koju je ona odbila (Dela apostolska 15:28, 29).

„Kao stručnjaci za pomaganje obolelima, rekli smo Anđeli da se ne slažemo s njenom odlukom, ali ona nam je pomogla da razumemo koliko ceni život. Takođe smo razumeli koliko i njoj i njenoj porodici znači njihova religija. Anđela nije prestala da se bori. Nije se predala svojoj bolesti. Ona je jaka. Želi da živi i da se bori. Izrazila je svoju odlučnost, svoju veru. Ona ima takvu odlučnost kakva nama često nedostaje i veru koja kod nas obično nije tako jaka... Anđela nas je naučila koliko je važno da poštujemo njenu religiju, čak iako se to kosi s našom profesionalnom etikom... Smatramo da je ono čemu nas je Anđela naučila veoma važno, jer se susrećemo s različitim ljudima, koji žive u različitim okolnostima i pripadaju različitim religijama, i od svih njih možemo nešto naučiti, a svima njima možemo nešto i pružiti.“

U nastavku ovog članka pominje se Kodeks profesionalne etike italijanskog medicinskog osoblja, donesen 1999, u kom se kaže: „Medicinski radnik treba da prilikom obavljanja svojih dužnosti uzima u obzir religiozne, etičke i kulturne vrednosti pojedinca, kao i njegovu rasnu pripadnost i pol.“ Ponekad je doktorima i medicinskim tehničarima teško da poštuju pacijentova religiozna uverenja, i zato treba ceniti one koji su spremni da to čine.

Odluke koje Jehovini svedoci donose u vezi sa svojim zdravljem i zdravstvenom negom dobro su promišljene. Oni ozbiljno uzimaju u obzir ono što Pismo kaže, i kao što se vidi na Anđelinom primeru, oni nisu fanatici (Filipljanima 4:5). Širom sveta, sve je veći broj medicinskih stručnjaka koji su voljni da poštuju savest svojih pacijenata koji su Svedoci.