Bogu je zaista stalo do nas

SASVIM je normalno da se obraćamo Bogu za pomoć kad smo u nevolji. Na kraju krajeva, on je ’velik i velika je moć njegova, i neizmeran je razum njegov‘ (Psalam 147:5). On je u najboljem položaju da nam pomogne da se suočimo s problemima. Štaviše, Biblija nas poziva da ’izlivamo pred njim srce svoje‘ (Psalam 62:9). Zašto, onda, toliko mnogo ljudi ima utisak da Bog ne odgovara na njihove molitve? Da li to znači da njemu nije stalo do nas?

Umesto da brzo okriviš Boga zato što ti se čini da je nezainteresovan, seti se vremena kada si bio dete. Da li si optuživao svoje roditelje da te ne vole samo zato što oni nisu uvek ispunjavali svaku tvoju želju? Mnoga deca to čine. Međutim, kada si odrastao, shvatio si da se ljubav pokazuje na mnoge načine i da ispunjavanje svake detetove želje i nije izraz ljubavi.

Slično tome, iako Jehova na naše molitve ne odgovara uvek onako kako bismo mi to želeli, to ne znači da nas on ignoriše. Nema sumnje, Bog na mnoge načine pokazuje da brine o svima nama.

„Po njemu imamo život“

Pre svega, zahvaljujući Bogu „imamo život i mičemo se i postojimo“ (Dela apostolska 17:28). Time što nam je dao život, Bog je sigurno pokazao svoju brigu punu ljubavi prema nama!

Nadalje, Jehova nam pruža sve ono što nam je potrebno za život. Čitamo: „Ti daješ da raste trava stoci i bilje čoveku, da zemlja hranu izvodi“ (Psalam 104:14). U stvari, Stvoritelj nam ne pruža samo ono što nam je najneophodnije nego i više od toga. On velikodušno daje „kišu s neba i plodna razdoblja, do sitosti puneći [naša] srca jelom i veseljem“ (Dela apostolska 14:17).

Pa ipak, neki se možda pitaju: ’Ako nas Bog toliko voli, zašto dopušta da patimo?‘ Da li znaš odgovor na to pitanje?

Da li je Bog kriv?

Veliki deo patnje koja pogađa čovečanstvo stvaraju sami ljudi. Na primer, dobro su poznate opasnosti od određenih rizičnih postupaka. Pa ipak, ljudi se upuštaju u seksualni nemoral, zloupotrebljavaju alkohol i drogu, koriste duvan, bave se ekstremnim sportovima, prebrzo voze i tako dalje. Ako zbog takvih rizičnih postupaka dožive patnju, koga treba kriviti za to? Boga, ili osobu koja nemudro postupa? Božja nadahnuta Reč kaže: „Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7).

Osim toga, ljudi često jedni drugima nanose bol. Kada narod stupi u rat, sigurno ne treba kriviti Boga zbog patnje koja ide uz to. Kada neki kriminalac napadne sugrađanina, da li Boga treba kriviti ako dođe do povrede ili smrti? Naravno da ne! Kada neki diktator tlači, muči i ubija svoje podanike, da li treba da krivimo Boga za to? To bi bilo nerazumno (Propovednik 8:9).

Šta je onda s milionima ljudi koji žive u krajnjem siromaštvu i koji su izgladneli? Da li Boga treba kriviti za to? Ne. Na našoj planeti ima više nego dovoljno hrane za svakoga (Psalam 10:2, 3; 145:16). Nepravedna raspodela  obilja koje nam je Bog pružio dovela je do toga da posvuda ima gladi i siromaštva. Ljudska sebičnost sprečava rešavanje tog problema.

Osnovni uzrok

Koga onda treba kriviti kada se neko razboli ili umre usled starosti? Da li bi se iznenadio kada bi saznao da ni za to ne treba kriviti Boga? Bog nije stvorio čoveka s namerom da ostari i umre.

Kada je prvi ljudski par, Adama i Evu, smestio u Edenski vrt, Jehova im je pružio izgled na večni život u raju na zemlji. Međutim, on je očigledno želeo da zemlja bude nastanjena ljudima koji će ceniti ono što su dobili. Zato je postavio jedan uslov koji su morali da ispune da bi imali budućnost. Adam i Eva bi mogli i dalje da žive u raju da su ostali podložni svom Stvoritelju punom ljubavi (Postanje 2:17; 3:2, 3, 17-23).

Nažalost, Adam i Eva su se pobunili. Eva je odlučila da sluša Satanu Đavola. On ju je slagao, rekavši joj u suštini da joj Bog uskraćuje nešto dobro. Tako je ona pošla putem nezavisnosti i pokušala je da bude ’kao bogovi [„Bog“, NW], poznajući dobro i zlo‘. Adam joj se pridružio u pobuni (Postanje 3:5, 6).

Kada su tako zgrešili, Adam i Eva su pokazali da nisu dostojni večnog života. Doživeli su užasne posledice greha. Njihova snaga i vitalnost su iščezli, i na kraju su umrli (Postanje 5:5). Međutim, njihova pobuna je imala mnogo ozbiljnije posledice. Mi još uvek trpimo zbog Adamovog i Evinog greha. Apostol Pavle je napisao: „Preko jednog čoveka [Adama] u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12). Zaista, zbog Adamove i Evine pobune, greh i smrt su poput smrtonosne zaraze zahvatili čitav ljudski rod.

Najveći dokaz da je Bogu stalo do nas

Da li to znači da je čovek, Božje stvorenje, ostao bez ikakve nade?  Ne znači, i baš to ukazuje na najveći dokaz da je Bogu stalo do nas. Bog je učinio veliku žrtvu da bi otkupio čovečanstvo od greha i smrti. Otkupnina koja je plaćena bio je savršen život koji je Isus spremno dao za nas (Rimljanima 3:24). Zato je apostol Jovan napisao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Kao rezultat ovog izvanrednog čina ljubavi, mi ljudi ponovo imamo izgled da živimo večno. Pavle je pisao Rimljanima: „Jednim činom opravdanja dolazi do toga da se ljudi svih vrsta proglase pravednima za život“ (Rimljanima 5:18).

Možemo biti sigurni da u vreme koje je Bog odredio neće više biti ni patnje ni smrti na planeti Zemlji. Umesto toga, vladaće uslovi koji su opisani u knjizi Otkrivenja: „Gle! Božji šator je s ljudima, i on će prebivati s njima, i oni će biti njegov narod. I sam Bog biće s njima. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše“ (Otkrivenje 21:3, 4). Možda kažeš: ’Ja to neću doživeti.‘ Ali činjenica je da postoji mogućnost da to doživiš. Čak i ako umreš, Bog te može podići iz mrtvih (Jovan 5:28, 29). To je Božja namera za nas i ona će se i ostvariti. Koliko je samo daleko od istine tvrdnja da Bogu nije stalo do ljudi!

„Približite se Bogu“

Utešno je znati da Bog ima jedno trajno rešenje za ljudsku patnju. Međutim, kako do tada? Šta ako nam smrt odnese voljenu osobu ili ako nam se dete razboli? Još nije vreme da Bog otkloni bolest i smrt. Biblija ukazuje da moramo još malo da čekamo na to. Međutim, Bog nas nije ostavio bez pomoći. Učenik Jakov je napisao: „Približite se Bogu, i on će se približiti vama“ (Jakov 4:8). Zaista, naš Stvoritelj nas poziva da izgradimo lični odnos s njim, a oni koji to učine osetiće njegovu podršku čak i u najtežim situacijama.

Kako možemo da se približimo Bogu? Kralj David je pre oko tri hiljade godina postavio slično pitanje: „Jehova, ko može... nastavati na svetoj gori tvojoj?“ (Psalam 15:1). Zatim je i odgovorio: „Onaj koji bez mane hodi i koji pravdu tvori i istinu iz srca svog govori. Koji jezikom svojim ne opada, i ne čini drugu svome zla“ (Psalam 15:2, 3). Drugim rečima, Jehova prihvata osobe koje idu putem koji su Adam i Eva odbacili. On se približava onima koji vrše njegovu volju (Ponovljeni zakoni 6:24, 25; 1. Jovanova 5:3).

Kako možemo vršiti Božju volju? Moramo da saznamo šta je „dobro i ugodno u očima našeg Spasitelja, Boga“, i zatim da postupamo u skladu s tim (1. Timoteju 2:3). To uključuje sticanje tačnog spoznanja iz Božje Reči, Biblije (Jovan 17:3; 2. Timoteju 3:16, 17). Za to je potrebno više od povremenog čitanja Biblije. Treba da se ugledamo na Verijce iz prvog veka kojima je Pavle propovedao. O njima čitamo: „Primili [su] reč s najvećom gorljivošću, svaki dan pažljivo razmatrajući Pismo da vide da li je to tako“ (Dela apostolska 17:11).

I danas pažljivo proučavanje Biblije jača našu veru u Boga i pomaže nam da izgradimo blizak odnos s njim (Jevrejima 11:6). Takođe nam pomaže da jasno razumemo kako se Jehova ophodi s čovečanstvom — ne samo kako on pomaže trenutno, već naročito kako on dugoročno pomaže osobama koje imaju ispravan stav.

Razmotri izjave nekoliko hrišćana koji imaju blizak odnos s Bogom. „Mnogo volim Jehovu i imam toliko mnogo razloga da mu zahvalim“, kaže 16-godišnja  Danijela. „Dao mi je roditelje koji me vole, koji imaju iskrenu ljubav prema njemu, i koji su me poučavali u skladu s njegovom Rečju.“ Jedan hrišćanin iz Urugvaja je napisao: „Moje srce je prepuno zahvalnosti. Podstaknut sam da zahvalim Jehovi što prema meni pokazuje nezasluženu dobrotu i što mi je prijatelj.“ Bog prihvata čak i vrlo mlade osobe. Sedmogodišnja Gabrijela kaže: „Volim Boga najviše na svetu! Imam svoju Bibliju. Volim da učim o Bogu i njegovom Sinu.“

Danas se milioni ljudi širom sveta celim srcem slažu sa psalmistom koji je rekao: „Meni je dobro biti blizu Boga“ (Psalam 73:28). On im već sada pomaže da se suoče s problemima i oni imaju pouzdanu nadu da će živeti u Raju na zemlji (1. Timoteju 4:8). Zašto ne bi sebi postavio cilj da se ’približiš Bogu‘? Imamo zasiguranje: „On nije daleko ni od jednog od nas“ (Dela apostolska 17:27). Bogu je zaista stalo do tebe!

[Slike na 5. strani]

Na mnoge načine vidimo da Jehova brine o nama

[Slika na 7. strani]

Čak se i deca mogu približiti Bogu

[Slike na 7. strani]

Jehova nam danas pomaže da istrajemo. U vreme koje je on odredio, otkloniće bolest i smrt