„Otploviše na Kipar“

OVIM rečima u knjizi Dela apostolskih započinje priča o doživljajima hrišćanskih misionara Pavla, Varnave i Jovana Marka kada su otprilike 47. n. e. otišli na Kipar (Dela apostolska 13:4). Kipar je tada, kao i danas, imao vrlo važan strateški položaj u istočnom Sredozemlju.

Rimljani su želeli da prigrabe ovo ostrvo što im je i pošlo za rukom 58. pre n. e. Kipar je i pre tog događaja imao veoma bogatu istoriju. Osvajali su ga Feničani, Grci, Asirci, Persijanci i Egipćani. U Srednjem veku su došli Krstaši, Franci i Mleci, a za njima Turci. Godine 1914, ostrvo je zaposela Britanija i vladala je njime sve dok ono 1960. godine nije steklo nezavisnost.

Danas je glavni izvor prihoda turizam, ali u Pavlovo vreme Kipar je obilovao prirodnim bogatstvima koja su Rimljani iskorišćavali da bi punili riznice Rima. Još na samom početku istorije ovog ostrva pronađen je bakar i procenjuje se da je do kraja rimske vladavine iskopano oko 250 000 tona te rude. Međutim, topionice bakra su progutale veći deo gustih šuma. Mnoge šume koje su postojale na ovom ostrvu nestale su još pre Pavlovog dolaska.

 Kipar u rukama Rimljana

Prema delu Encyclopædia Britannica, Julije Cezar je dao Kipar Egiptu, a kasnije je to isto učinio i Marko Antonije. Međutim, Kipar je u vreme vladavine Avgusta bio vraćen Rimu i njime je — kao što je Luka, pisac Dela apostolskih, tačno zabeležio — vladao prokonzul koji je polagao račune direktno Rimu. Kada je Pavle tamo propovedao, prokonzul je bio Sergije Pavle (Dela apostolska 13:7).

Pax Romana, međunarodni mir koji je nametnuo Rim, doveo je do otvaranja novih rudnika na Kipru i do razvitka industrije, a samim tim i procvata trgovine. Dodatni prihodi su ostvarivani zahvaljujući prisustvu rimskih legija i hodočasnika koji su dolazili da obožavaju Afroditu, zaštitnicu ovog ostrva. To je dovelo do gradnje novih puteva, luka i raskošnih javnih zgrada. Grčki je ostao zvanični jezik i — pored cezara — ljudi su uglavnom obožavali Afroditu, Apolona i Zevsa. Narod je uživao u blagostanju i vodio je vrlo bogat društveni i kulturni život.

Pavle se susretao sa svim tim dok je uzduž i popreko putovao Kiprom i poučavao ljude o Hristu. Međutim, hrišćanstvo je stiglo na Kipar pre Pavla. Izveštaj iz Dela apostolskih govori nam da su nakon Stefanovog ubistva neki rani hrišćani pobegli na Kipar (Dela apostolska 11:19). Varnava, Pavlov saradnik, bio je rodom s Kipra i s obzirom na to da je vrlo dobro poznavao ostrvo sigurno je Pavlu bio odličan vodič na tom propovedničkom putovanju (Dela apostolska 4:36; 13:2).

Pavlovim tragom

Nije lako rekonstruisati Pavlova putovanja Kiprom. Međutim, arheolozi su gotovo sasvim sigurni da su Rimljani izgradili odlične puteve na tom ostrvu. Zbog konfiguracije terena, čak se i današnji savremeni autoputevi uglavnom protežu istim pravcima kojima su verovatno išli i ti prvi misionari.

Pavle, Varnava i Jovan Marko doplovili su iz Seleukije u luku Salaminu. Zašto u Salaminu kada je prestonica i glavna luka bio Paf? Možda zato što se Salamina nalazila na istočnoj obali, svega 200 kilometara od Seleukije koja se nalazila na kopnu. Iako s dolaskom Rimljana Salamina nije više bila prestonica već Paf, ostala je kulturni, obrazovni i trgovinski centar ostrva. U tom gradu je živelo dosta Jevreja i misionari su počeli da „objavljuju Božju reč u jevrejskim sinagogama“ (Dela apostolska 13:5).

Sve što je danas ostalo od Salamine jesu ruševine. Pa ipak, arheološka otkrića pokazuju da je ovaj grad nekada bio slavan i bogat. Pijaca, centar političkog i religioznog života, poznata je po tome što je verovatno najveća rimska  agora koja je ikada iskopana u Sredozemlju. Među ruševinama koje potiču iz perioda Cezara Avgusta nalaze se podovi s veoma komplikovanim mozaicima, gimnazije, izvanredan sistem kupatila, stadion i amfiteatar, raskošne grobnice i ogromni teatar koji je mogao da primi 15 000 posetilaca! U blizini se nalaze i ruševine veličanstvenog hrama koji je bio posvećen Zevsu.

Međutim, Zevs nije mogao da spasi grad od zemljotresâ. Jedan veliki zemljotres je 15. pre n. e. sravnio sa zemljom veći deo Salamine, mada ju je Avgust posle toga ponovo izgradio. Godine 77. n. e. zemljotres ju je ponovo uništio, ali je kasnije ponovo bila obnovljena. U četvrtom veku, nekoliko zemljotresa jedan za drugim ponovo su opustošili Salaminu i ona nikada više nije dostigla svoju pređašnju slavu. Njena luka je do Srednjeg veka već bila puna mulja i na kraju napuštena.

Ne postoji izveštaj koji bi nam otkrio kako su stanovnici Salamine reagovali na Pavlovo propovedanje. Međutim, Pavle je propovedao i u drugim gradovima. Odlazeći iz Salamine, misionari su mogli da pođu jednim od tri glavna puta: jedan je vodio ka severnoj obali preko Kirenijskih planina; drugi je išao ka zapadu preko ravnice zvane Mesarija i preko središnjeg dela ostrva; i treći je išao uz južnu obalu.

Kaže se da je Pavle krenuo trećim putem. On je vodio kroz plodne, obradive predele s karakterističnim crvenim zemljištem. Oko 50 kilometara ka jugozapadu, put se približava Larnaki pre nego što skrene na sever ka unutrašnjosti ostrva.

„Prođoše celo ostrvo“

Put je zatim vodio do drevnog grada Ledre, na čijem je mestu kasnije sagrađena Nikozija, današnja prestonica. Izbrisan je svaki trag postojanja tog drevnog grada. Međutim, centar Nikozije opasan je zidinama koje su Mleci podigli u 16. veku, i unutar njih nalazi se jedna prometna, uska ulica koja se zove Ledra. Ne znamo da li je Pavle bio u Ledri. Biblija nam jednostavno kaže da su ’prošli celo ostrvo‘ (Dela apostolska 13:6). U delu The Wycliffe Historical Geography of Bible Lands stoji da „ove reči verovatno ukazuju na to da je  [Pavle] obišao gotovo sve jevrejske zajednice koje su postojale na Kipru“.

Pavle je sigurno želeo da na Kipru razgovara sa što je moguće više ljudi. To znači da je iz Ledre možda krenuo na jug prema Amatusu i Kurionu — dva velika napredna grada u kojima je živelo mnogo ljudi.

Kurion je bio smešten visoko iznad mora na liticama koje su se gotovo pod pravim uglom spuštale ka plažama u njihovom podnožju. Ovaj predivni grčko-rimski grad pogodio je isti zemljotres koji je 77. n. e. uništio Salaminu. Na tom mestu postoje ruševine hrama posvećenog Apolonu, koje potiču iz 100. n. e. Stadion je mogao da primi 6 000 posetilaca. U Kurionu se živelo luksuzno o čemu svedoče prelepi mozaici koji su ukrašavali podove čak i privatnih kuća.

Na Paf

Put iz Kuriona vodi uzbrdo kroz prelepe predele idući ka zapadu kroz područje bogato vinovom lozom, i onda potpuno neočekivano počinje da se spušta, probijajući se kroz litice ka šljunkovitim plažama. Prema grčkoj mitologiji, upravo je na ovom mestu more rodilo Afroditu.

Afrodita je bila najpopularnije grčko božanstvo na Kipru i gorljivo je obožavana sve do drugog veka n. e. Centar obožavanja Afrodite nalazio se u Pafu. Tu je svakog proleća održavana velika svečanost u njenu čast. To je bila prilika kada su dolazili hodočasnici iz Male Azije, Egipta, Grčke pa čak i iz daleke Persije. Kada je Kiprom zavladala dinastija Ptolemeja, Kiprani su došli u dodir sa obožavanjem faraonâ.

Paf je bio rimska prestonica Kipra i sedište prokonzula, i taj grad je imao ovlašćenje da kuje bakarne novčiće. I on je bio uništen u zemljotresu iz 15. pre n. e. i kao u slučaju Salamine, Avgust je obezbedio sredstva za obnovu grada. Iskopavanjima se ustanovilo da su bogati ljudi u Pafu iz prvog veka živeli luksuzno — otkrivene su široke ulice, bogato ukrašene privatne kuće, muzičke škole, gimnazije i jedan amfiteatar.

Takav je bio Paf u kom su bili Pavle, Varnava i Jovan Marko, i tu je prokonzul Sergije Pavle — ’razborit čovek‘ — ’usrdno zatražio da čuje Božju reč‘ uprkos žestokom protivljenju vračara po imenu Elima. Prokonzul je bio „zadivljen Jehovinim učenjem“ (Dela apostolska 13:6-12).

Nakon što su sa uspehom propovedali na Kipru, misionari su nastavili sa svojim delom u Maloj Aziji. To prvo Pavlovo misionarsko putovanje bio je jedan značajan period u širenju pravog hrišćanstva. U knjizi St. Paul’s Journeys in the Greek Orient to putovanje nazvano je „pravim početkom hrišćanske misije i... Pavlove misionarske karijere“. U toj knjizi još stoji: „Budući da se nalazi na raskršću pomorskih puteva koji vode u Siriju, Malu Aziju i Grčku, Kipar je izgleda bio nezaobilazna prva stanica tog misionarskog poduhvata.“ Ali to je bio tek početak. Dvadeset vekova kasnije, hrišćansko misionarsko delo još uvek živi i zaista se može reći da je dobra vest o Jehovinom Kraljevstvu doslovno stigla „do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8).

[Mape na 20. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

KIPAR

NIKOZIJA (Ledra)

Paf

Kurion

Amatus

Larnaka

Salamina

KIRENIJSKE PLANINE

MESARIJA

TRODOSKI MASIV

[Slika na 21. strani]

Pavle je bio ispunjen svetim duhom i na Pafu je oslepeo vračara Elimu