Jehova otkriva svoju slavu poniznima
Jehova otkriva svoju slavu poniznima
„Plod skromnosti [’poniznosti‘, NW] i straha od Jehove, bogatstvo su, slava su i život“ (POSLOVICE 22:4).
1, 2. (a) Kako knjiga Dela apostolskih pokazuje da je Stefan bio ’čovek pun vere i svetog duha‘? (b) Šta dokazuje da je Stefan bio ponizan?
STEFAN je bio ’čovek pun vere i svetog duha‘. Osim toga, bio je „pun milosti i sile“. Bio je jedan od prvih Isusovih učenika i činio je čudesne znakove i predznake među ljudima. Jednom prilikom su neki ljudi počeli da se prepiru s njim, „ali nisu mogli da se suprotstave mudrosti i duhu kojim je govorio“ (Dela apostolska 6:5, 8-10). Stefan je očigledno revno proučavao Božju Reč i iznosio je snažne argumente pred jevrejskim religioznim vođama svog vremena. Njegovo detaljno svedočanstvo koje je zabeleženo u 7. poglavlju Dela apostolskih pokazuje da je žarko želeo da sazna kako će Bog ostvariti svoje namere.
2 Za razliku od tih religioznih vođa, koji su zbog svog položaja i znanja smatrali da su bolji od običnog naroda, Stefan je bio ponizan (Matej 23:2-7; Jovan 7:49). Iako je vrlo dobro poznavao Pismo, spremno je prihvatio zadatak da ’deli hranu po stolovima‘ kako bi apostoli mogli da se posvete „molitvi i službi reči“. Stefan je bio na dobrom glasu među braćom i zato je izabran za jednog od sedmorice koji su imali dobro svedočanstvo i koji su stoga mogli da svakodnevno dele hranu. Ponizno je prihvatio taj zadatak (Dela apostolska 6:1-6).
3. Na koji je izvanredan način Stefanu bila ukazana Božja nezaslužena dobrota?
3 Stefanova poniznost, zajedno s duhovnošću i besprekornošću, nisu prošli nezapaženo kod Jehove. Kad je Stefan svedočio neprijateljski raspoloženim jevrejskim vođama u Sinedrionu, njegovi protivnici su ’videli da mu je lice kao lice anđela‘ (Dela apostolska 6:15). Njegovo lice je bilo kao kod Božjeg glasnika, a mir koji je imao poticao je od Boga slave, Jehove. Nakon što je hrabro svedočio pred članovima Sinedriona, Stefanu je na izvanredan način ukazana Božja nezaslužena dobrota. „On, pun svetoga duha, upre pogled u nebo i vide Božju slavu i Isusa kako stoji s desne strane Bogu“ (Dela apostolska 7:55). Njemu je ovom veličanstvenom vizijom potvrđeno da je Isus Božji Sin i Mesija. Ta vizija je ojačala Stefana i uverila ga da ima Jehovinu naklonost.
4. Kome Jehova otkriva svoju slavu?
4 Vizija koju je Stefan imao pokazuje da Jehova otkriva svoju slavu i namere bogobojaznim osobama koje su ponizne i koje cene svoj odnos s njim. U Bibliji stoji: „Plod skromnosti [’poniznosti‘, NW] i straha od Jehove, bogatstvo su, slava su i život“ (Poslovice 22:4). Zato je preko potrebno da razumemo šta je prava poniznost, kako možemo razvijati ovu važnu osobinu i kako nam koristi kada je ispoljavamo na svakom području života.
Poniznost — Božja osobina
5, 6. (a) Šta je poniznost? (b) Kako Jehova ispoljava poniznost? (v) Kako na nas treba da utiče to što je Jehova ponizan?
5 Nekoga će možda iznenaditi što je Jehova Bog, najmoćnija i najslavnija osoba u svemiru, najveći primer poniznosti. Kralj David je rekao Jehovi: „Ti mi daješ štit spasenja svoga, desnica me tvoja podržava i velikim milost [„poniznost“, NW] tvoja čini“ (Psalam 18:36). Kada je za Jehovu rekao da je ponizan, David je upotrebio hebrejsku reč koja u osnovi znači „pognut“. Osim reči „poniznost“, iz te hebrejske reči mogu se izvesti i reči kao što su „skromnost“, „krotost“ i „pristupačnost“. To znači da se Jehova ponizio kada se spustio na nivo nesavršenog Davida da bi komunicirao s njim i da bi ga koristio kao svog predstavnika u ulozi kralja. Uvod u 18. Psalam pokazuje da je Jehova štitio i podržavao Davida, izbavljajući ga „iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove“. S druge strane, David je znao da je svu uzvišenost i slavu koju je stekao kao kralj stekao zahvaljujući tome što je Jehova ponizno delovao u njegovu korist. To što je David bio svestan toga pomoglo mu je da ostane ponizan.
6 Kako stoje stvari s nama? Jehova je odlučio da nas pouči istini i možda nam je posredstvom svoje organizacije dao neke posebne prednosti službe ili možda na neki drugi način preko nas vrši svoju volju. Kakav stav treba da imamo o svemu tome? Zar ne bi trebalo da budemo ponizni? Zar ne bi trebalo da budemo zahvalni Jehovi zato što je ponizan i da izbegavamo da se uzvisujemo, što bi svakako vodilo do loših posledica? (Poslovice 16:18; 29:23).
7, 8. (a) Kako je Jehova pokazao poniznost u ophođenju s Manasijom? (b) Koji su nam primer ostavili Jehova i Manasija koji treba da sledimo kada je u pitanju ispoljavanje poniznosti?
7 Jehova pokazuje veliku poniznost ne samo tako što se spušta na nivo nesavršenih ljudi već i tako što je spreman da ukaže milosrđe ubogima i što čak podiže, to jest uzvisuje, one koji su ponizni (Psalam 113:4-7). Osmotri primer judejskog kralja Manasije. On je zloupotrebio svoj ugledan položaj kralja i unapređivao je lažno obožavanje ’čineći vrlo mnogo toga što je zlo pred Gospodom gneveći ga‘ (2. Dnevnika 33:6, DK). Jehova je na kraju kaznio Manasiju tako što je dozvolio da ga asirski kralj svrgne s prestola. Manasija je u zatočeništvu ’zavapio ka Jehovi, Bogu svome, i duboko se ponizio‘, tako da ga je Jehova ponovo vratio na presto u Jerusalimu i Manasija „pozna da je Jehova Bog“ (2. Letopisa 33:11-13). Jehova je na kraju bio zadovoljan Manasijinom poniznošću i sam je pokazao poniznost time što mu je oprostio i ponovo ga postavio za kralja.
8 Jehovina spremnost da oprosti i Manasijin pokajnički stav pružaju nam važne pouke o poniznosti. Uvek treba da imamo na umu da način na koji se ophodimo sa onima koji su nas uvredili i stav koji ispoljavamo kada pogrešimo može da odredi kako će se Jehova ophoditi s nama. Ako spremno opraštamo drugima i ponizno priznajemo svoje greške, tada se možemo nadati da će i Jehova biti milosrdan prema nama (Matej 5:23, 24; 6:12).
Božja slava otkrivena poniznima
9. Da li je poniznost znak slabosti? Objasni.
9 Međutim, na poniznost, i s njom povezane osobine, ne treba gledati kao na znak slabosti ili kao na sklonost da se prelazi preko onoga što je loše. Sveto pismo pokazuje da je Jehova ponizan, ali i da ispoljava pravedan gnev i strahopoštovanja vrednu moć kada okolnosti to zahtevaju. Zbog toga što je ponizan, Jehova s naklonošću, ili s posebnom obzirnošću, gleda na one koji su ponizni, dok se kloni onih koji su ponosni (Psalam 138:6). Kako je Jehova pokazao poseban obzir prema svojim poniznim slugama?
10. Šta Jehova otkriva poniznima, kao što se vidi iz 1. Korinćanima 2:6-10?
10 U vreme koje odredi i preko kanala koji izabere, Jehova otkriva poniznima detalje u vezi sa ispunjenjem svoje namere. Te slavne stvari skrivene su od onih koji se ponosno oslanjaju na ljudsku mudrost i razmišljanje, i tvrdoglavo ih se drže (1. Korinćanima 2:6-10). Ali ponizni, kojima je dato tačno spoznanje Jehovine namere, podstaknuti su da ga veličaju zato što još više cene njegovu veličanstvenu slavu.
11. Kako su u prvom veku neki pokazali nedostatak poniznosti, i kako se ispostavilo da je to bilo na njihovu štetu?
11 U prvom veku su mnogi, uključujući i one koji su samo tvrdili da su hrišćani, pokazali nedostatak poniznosti i spotaklo ih je ono što im je apostol Pavle otkrio o Božjim namerama. Pavle je postao „apostol nacijama“ ali ne zbog svoje nacionalnosti, obrazovanja, godina starosti ili dobrih dela (Rimljanima 11:13). Telesni ljudi uglavnom smatraju da upravo ovi faktori pokazuju koga će Jehova upotrebiti (1. Korinćanima 1:26-29; 3:1; Kološanima 2:18). Međutim, Jehova je izabrao Pavla i to je uradio u skladu sa svojom lojalnom ljubavlju i pravednom namerom (1. Korinćanima 15:8-10). Oni za koje je Pavle rekao da su ’nadapostoli‘, kao i drugi protivnici, odbijali su da prihvate Pavla i da slušaju njegovo rezonovanje na temelju Pisma. Zbog nedostatka poniznosti nisu stekli spoznanje i razumevanje slavnog načina na koji Jehova sprovodi u delo svoju nameru. Nikada nemojmo potceniti one koje Jehova izabira da vrše njegovu volju i nemojmo unapred stvarati lošu sliku o njima (2. Korinćanima 11:4-6).
12. Kako nam Mojsijev primer pokazuje da Jehova ima naklonost prema onima koji su ponizni?
12 S druge strane, u Bibliji ima mnogo primera poniznih ljudi koji su imali priliku da vide delić Božje slave. Mojsije, „najkrotkiji“ od svih ljudi, video je Božju slavu i imao je prisan odnos s njim (Brojevi 12:3, NW). Postoji mnogo razloga zbog kojih je Stvoritelj imao visoko mišljenje o ovom poniznom čoveku, koji je 40 godina proveo kao neugledni pastir i to verovatno uglavnom na Arabijskom poluostrvu (Izlazak 6:12, 30). Mojsije je uz Jehovinu podršku postao zastupnik i predvodnik nacije Izrael. Njegova komunikacija s Bogom bila je dvosmerna. U jednoj viziji je video „priliku Jehovinu“ (Brojevi 12:7, 8; Izlazak 24:10, 11). Oni koji su prihvatali ovog poniznog Božjeg slugu i predstavnika takođe su bili blagoslovljeni. Poput njih, i mi ćemo biti blagoslovljeni ako verujemo i ako budemo poslušni proroku većem od Mojsija, Isusu, kao i ’vernom i razboritom robu‘ koga je on imenovao (Matej 24:45, 46; Dela apostolska 3:22).
13. Kako je u prvom veku Jehovina slava bila otkrivena poniznim pastirima?
13 Koga je ’obasjala Jehovina slava‘ u vidu anđeoske objave dobre vesti o rođenju ’Spasitelja, koji je Hrist Gospod‘? Ne umišljene religiozne vođe niti uvažene ljude na položajima, već ponizne pastire „koji su boravili napolju i noću čuvali straže kod svojih stada“ (Luka 2:8-11). Oni nisu bili nešto naročito uvaženi zbog nekog svog umeća ili posla kojim su se bavili. Pa ipak, Jehova je upravo na njih obratio pažnju i izabrao je da prvo njih obavesti o rođenju Mesije. Dakle, Jehova otkriva svoju slavu poniznim ljudima koji imaju strahopoštovanje pred njim.
14. Koje blagoslove Bog izliva na ponizne?
14 Šta učimo iz ovih primera? Oni nam pokazuju da Jehova ima naklonost prema poniznima, da im daje spoznanje i pomaže im da razumeju njegove namere. Kada bira osobe koje će obznaniti drugima Njegove slavne namere, to nisu obavezno oni koji ispunjavaju neka ljudska očekivanja. Spoznanje koje smo stekli treba da nas podstakne da i dalje tražimo vođstvo od Jehove, njegove proročanske Reči i organizacije. Možemo biti sigurni da će nas Jehova i dalje obaveštavati o tome kako će sprovoditi svoju slavnu nameru. Prorok Amos je rekao: „Jehova, Večiti, ništa i ne čini a da tajnu svoju slugama svojim, prorocima, ne otkrije“ (Amos 3:7).
Razvijaj poniznost i imaćeš Božju naklonost
15. Zašto moramo raditi na tome da ostanemo ponizni, i kako se to vidi na primeru izraelskog kralja Saula?
15 Da bismo ostali u Jehovinoj naklonosti, moramo ostati ponizni. Jednom ponizan ne znači zauvek ponizan. Može se desiti da osoba izgubi poniznost i podlegne ponosu i samouzvisivanju, što vodi do oholosti i propasti. Saulu, prvom kralju Izraela, dogodilo se upravo to. Kada je bio izabran, bio je „mali u očima svojim“ (1. Samuilova 15:17). Međutim, uzoholio se posle samo dve godine vladanja. Prezreo je to što je Jehova dao Samuilu pravo da prinosi žrtve i smislio je izgovore za to što je preuzeo stvari u svoje ruke (1. Samuilova 13:1, 8-14). To je bio samo početak niza događaja koji su jasno pokazali da mu je nedostajala poniznost. Zbog toga je izgubio Božji duh i njegovu naklonost, i na kraju je umro na sraman način (1. Samuilova 15:3-19, 26; 28:6; 31:4). Pouka je jasna: Moramo raditi na tome da ostanemo ponizni i podložni, i treba da potiskujemo sklonost da previsoko mislimo o sebi.Tako ćemo izbeći da postupamo drsko što bi vodilo do Jehovinog neodobravanja.
16. Kako nam razmišljanje o svom odnosu s Jehovom i bližnjima može pomoći da razvijamo poniznost?
16 Iako se poniznost ne navodi među osobinama koje sačinjavaju plod Božjeg duha, to je božanska osobina koju treba negovati (Galatima 5:22, 23; Kološanima 3:10, 12). Budući da je ova osobina povezana s našim načinom razmišljanja, to jest s tim šta mislimo o sebi i drugima, za razvijanje poniznosti potreban je svestan trud. Duboko razmišljanje o svom odnosu s Jehovom i bližnjima može nam pomoći da ostanemo ponizni. U Božjim očima svako nesavršeno telo je kao trava koja raste neko vreme, a onda se osuši i uvene. Ljudi su kao najobičniji skakavci (Isaija 40:6, 7, 22). Da li jedna travka ima razloga da bude ponosna samo zato što je malo duža od drugih travki? Da li neki skakavac ima razloga da se razmeće svojom veštinom samo zato što može da skoči malo dalje od drugih skakavaca? Besmisleno je i razmišljati na taj način. Zato je apostol Pavle podsetio suhrišćane: „Ko te čini različitim od drugoga? Zaista, šta imaš što nisi primio? A ako si zaista primio, zašto se hvališ kao da nisi primio?“ (1. Korinćanima 4:7). Razmišljanje o ovakvim biblijskim stihovima može nam pomoći da razvijamo i ispoljavamo poniznost.
17. Šta je pomoglo proroku Danilu da razvije poniznost, i šta nama može pomoći da postignemo to isto?
17 Jevrejskom proroku Danilu je rečeno da je ’mio‘ u Božjim očima zbog toga što se ’unizio‘, drugim rečima zato što je bio ponizan (Danilo 10:11, 12). Šta je pomoglo Danilu da razvije poniznost? On se pre svega potpuno uzdao u Jehovu i redovno mu se molio (Danilo 6:10, 11). Sem toga, proučavao je Božju Reč revno i sa ispravnim motivima, što mu je pomoglo da Božju slavnu nameru zadrži jasno u mislima. Nadalje, bio je spreman da prizna ne samo greške svog naroda, već i svoje sopstvene. I zaista je želeo da pokaže da je Bog taj koji je pravedan, a ne on sam (Danilo 9:2, 5, 7). Da li možemo učiti iz Danilovog izvanrednog primera i truditi se da razvijamo i ispoljavamo poniznost na svim područjima života?
18. Kakva slava očekuje one koji ispoljavaju poniznost?
18 „Plod skromnosti [’poniznosti‘, NW] i straha od Jehove, bogatstvo su, slava su i život“, stoji u Poslovicama 22:4. Da, Jehova ima naklonost prema onima koji su ponizni i zato im daje slavu i život. U trenutku kada je psalmista Asaf gotovo prestao da služi Bogu, On mu je pomogao da stvari sagleda iz drugog ugla, nakon čega je Asaf ponizno priznao: „Savetom ćeš me svojim voditi, a posle ćeš me u slavu primiti“ (Psalam 73:24). Kako se ovaj stih može primeniti na nas? Kakva slava očekuje one koji ispoljavaju poniznost? Osim što mogu imati dobar odnos s Jehovom, mogu se radovati što će videti ispunjenje sledećih nadahnutih reči kralja Davida: „Smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira.“ Zaista slavna budućnost! (Psalam 37:11).
Da li se sećaš?
• Zašto Stefan predstavlja primer poniznog čoveka kome je Jehova otkrio svoju slavu?
• Kako je Jehova Bog pokazao poniznost?
• Koji primeri pokazuju da Jehova otkriva svoju slavu poniznima?
• Kako nam Danilov primer pomaže da razvijamo poniznost?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 12. strani]
Snažan ali ponizan
Godine 1919, u Sidar Pointu (Ohajo, SAD), održan je kongres Istraživača Biblije, kako su Jehovini svedoci tada bili poznati. Tom prilikom se Dž. F. Raterford, koji je tada nadgledao delo, dragovoljno javio da nosi prtljag nekih delegata i da ih otprati do njihovih soba. Poslednjeg dana kongresa, 7 000 prisutnih oduševio je sledećim rečima: „Vi ste izaslanici Kralja nad kraljevima i Gospodara nad gospodarima, koji objavljuju ljudima... slavno kraljevstvo našeg Gospoda.“ Brat Raterford je bio čovek snažnih uverenja, poznat po izuzetnim govorima i beskompromisnom zastupanju onoga za šta je verovao da je istina, ali i istinski ponizan što se često videlo po njegovim molitvama prilikom jutarnjeg obožavanja u Betelu.
[Slika na 9. strani]
Stefan, vrstan poznavalac Pisma, ponizno je delio hranu
[Slika na 10. strani]
Jehovi je bila ugodna Manasijina poniznost
[Slika na 12. strani]
Zašto je Danilo bio ’mio‘?