Razvijati Hristovo gledište o tome šta nekoga čini velikim

„Ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga“ (MATEJ 20:26).

1. Šta po merilima sveta nekoga čini velikim?

 BLIZU drevnog egipatskog grada Tebe (današnjeg Karnaka), smeštenog oko 500 kilometara južno od Kaira, nalazi se 18 metara visoka statua faraona Amenhotepa III. Kad čovek gleda taj ogromni kip ne može a da se ne oseća majušno. Ovaj spomenik, čija je svrha očigledno bila da izazove strahopoštovanje prema vladaru, pokazuje da po merilima sveta biti velik znači učiniti sebe što je moguće većim i važnijim, i prouzrokovati da se drugi osećaju beznačajno.

2. Koji je primer Isus ostavio svojim sledbenicima, i šta treba da se zapitamo?

² Zapazi razliku između takvog gledišta o tome šta znači biti velik i gledišta na koje je podsticao Isus Hrist. Iako je svojim učenicima bio „Gospod i Učitelj“, poučavao ih je tome da nekoga velikim čini služenje drugima. Isus je poslednjeg dana svog života na zemlji praktično pokazao ono čemu je poučavao  tako što je svojim učenicima oprao noge. Kakav ponizan postupak! (Jovan 13:4, 5, 14). Šta ti se više sviđa — da ti služiš nekome ili da neko služi tebi? Da li Hristov primer budi u tebi želju da budeš ponizan kao što je on bio? Hajde da onda razmotrimo kakva razlika postoji između Hristovog gledišta o tome šta nekoga čini velikim i gledišta koje je uobičajeno u svetu.

Izbegavati svetsko gledište o tome šta nekoga čini velikim

3. Koji biblijski primeri pokazuju da one koji žude za slavom od ljudi očekuje žalostan ishod?

³ U Bibliji ima mnogo primera koji pokazuju da svetsko gledište o tome šta nekoga čini velikim vodi u propast. Seti se moćnog Amana, koji je zauzimao uvaženo mesto na persijskom kraljevskom dvoru u vreme Jestire i Mardoheja. Njegova želja za slavom dovela ga je do poniženja i smrti (Jestira 3:5; 6:10-12; 7:9, 10). Seti se oholog Navuhodonosora koji je poludeo kada je bio na vrhuncu moći. Njegov pogrešan stav vidi se iz sledećih reči: „Nije li ovo Vavilon Veliki, koji sam ja sazidao kao kraljevsku prestonicu, silom moći svoje a za slavu veličanstva svoga?“ (Danilo 4:30). Tu je zatim i ponosni Irod Agripa I koji je prigrabio za sebe nezasluženu slavu umesto da proslavi Boga. ’Izjeli su ga crvi i izdahnuo je‘ (Dela apostolska 12:21-23). To što nisu imali Jehovino gledište o tome šta znači biti velik sve ove ljude je dovelo do ponižavajuće propasti.

4. Ko se krije iza ponosnog duha sveta?

⁴ Sasvim je na mestu ako želimo da svoj život koristimo na način koji će nam doneti ugled i poštovanje. Međutim, Đavo koristi tu našu želju tako što unapređuje ponosni duh, koji je odraz njegovih ambicija (Matej 4:8, 9). Nikada nemoj zaboraviti da je on „bog ovog sistema stvari“ i da je odlučan da ovde na zemlji širi svoj način razmišljanja (2. Korinćanima 4:4; Efešanima 2:2; Otkrivenje 12:9). S obzirom na to da znaju od koga potiče takvo razmišljanje, hrišćani izbegavaju da dele svetsko gledište o tome šta znači biti velik.

5. Da li dostignuća, priznanje i bogatstvo garantuju trajno zadovoljstvo? Objasni.

⁵ Jedna ideja koju Đavo unapređuje jeste to da sticanje velikog imena u svetu, priznanje od ljudi i džepovi puni para automatski vode do srećnog života. Da li je to istina? Da li dostignuća, priznanje i bogatstvo garantuju život pun zadovoljstva? Biblija nas upozorava da ne budemo obmanuti takvim razmišljanjem. Mudri kralj Solomon je napisao: „Video sam da je svaki rad i svaka vrsnoća u radu samo zavist čoveka prema bližnjemu svome. I to je opet taština i lovljenje vetra“ (Propovednik 4:4). Mnogi ljudi koji su posvetili svoj život tome da postignu nešto u svetu mogu posvedočiti da je ovaj biblijski savet istinit. Jedan takav primer je čovek koji je radio na projektovanju, izgradnji i testiranju svemirske letelice kojom je čovek otišao na mesec. On se priseća: „Ulagao sam mnogo truda i postao sam pravi stručnjak u onome što sam radio.  Ali i to je bilo uzaludno i beskorisno jer mi nije donelo trajnu sreću i unutrašnji mir.“ a Svetski koncept o nečijoj veličini ne garantuje trajno zadovoljstvo, bilo da je u pitanju polje biznisa, sporta ili zabave.

Služenje motivisano ljubavlju čini nekoga velikim

6. Šta pokazuje da su Jakov i Jovan imali pogrešno gledište o istaknutosti?

⁶ Jedan događaj iz Isusovog života otkriva šta u stvari nekoga čini velikim. Isus i njegovi učenici su 33. n. e. išli u Jerusalim na Pashu. Na putu se pokazalo da su dva Isusova rođaka, Jakov i Jovan, imali pogrešno gledište o istaknutosti. Preko svoje majke su zatražili od Isusa: ’Reci da nas dvojica sednemo, jedan s tvoje desne strane, a drugi s leve, u tvom kraljevstvu‘ (Matej 20:21). Kod Jevreja se smatralo velikom čašću kada je neko sedeo s nečije leve ili desne strane (1. Kraljevima 2:19). Jakov i Jovan su želeli da prigrabe najistaknutija mesta. Hteli su da za sebe obezbede te važne položaje. Isus je tačno znao o čemu razmišljaju i iskoristio je priliku da ispravi pogrešno gledište koje su imali.

7. Kako je Isus objasnio šta po hrišćanskim merilima nekoga čini velikim?

⁷ Isus je znao da se u ovom ponosnom svetu velikima smatraju ljudi koji imaju vlast nad drugima i zapovedaju im i koji za tili čas mogu udovoljiti svakom svom prohtevu. Međutim, među Isusovim sledbenicima merilo za to šta nekoga čini velikim jeste ponizna služba. Isus je rekao: „Ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga, i ko hoće da bude među vama prvi, neka vam bude rob“ (Matej 20:26, 27).

8. Šta znači biti sluga, i šta treba da se zapitamo?

⁸ Grčka reč koja je prevedena sa „sluga“ u Bibliji označava nekoga ko se svojski i svesrdno trudi da služi drugima. Isus je preneo svojim učenicima jednu važnu pouku: Ono što nekoga čini velikim nije sposobnost da se drugima naređuje već spremnost da se drugima služi iz ljubavi. Zapitaj se: ’Kako bih reagovao da sam bio na mestu Jakova i Jovana? Da li bih razumeo da je nečija prava veličina u tome što  služi drugima iz ljubavi?‘ (1. Korinćanima 13:3).

9. Koji je primer Isus ostavio u ophođenju s drugima?

⁹ Isus je pokazao svojim učenicima da se njegovo i svetsko merilo o ovome bitno razlikuju. Nikada nije pokušavao da izgleda nadmoćnije u odnosu na ljude kojima je služio niti je prouzrokovao da se drugi osećaju manje vredni. Ljudi svih vrsta — muškarci, žene i deca, bogati, siromašni i uticajni ljudi kao i oni koji su bili poznati kao grešnici — bili su opušteni u njegovom društvu (Marko 10:13-16; Luka 7:37-50). Ljudi su obično nestrpljivi sa osobama koje imaju slabosti. Isus je bio drugačiji. Iako su njegovi učenici ponekad bili nepromišljeni i svadljivi, on ih je pažljivo poučavao, pokazavši da je zaista bio ponizan i blag (Zaharija 9:9; Matej 11:29; Luka 22:24-27).

10. Kako je Isus tokom čitavog života na zemlji nesebično služio drugima?

¹⁰ Nesebičan primer koji je ostavio ovaj najistaknutiji Božji Sin pokazuje šta u stvari nekoga čini velikim. Isus nije došao na zemlju da bi mu drugi služili već da bi on služio drugima, lečeći ’razne bolesti‘ i oslobađajući ljude demonskog uticaja. Čak i kada je bio umoran i kada mu je bio potreban odmor, potrebe drugih je uvek stavljao ispred svojih i trudio se da ih uteši (Marko 1:32-34; 6:30-34; Jovan 11:11, 17, 33). Ljubav ga je pokretala da pomaže ljudima u duhovnom smislu i da prevaljuje na stotine kilometara prašnjavim putevima da bi propovedao dobru vest o Kraljevstvu (Marko 1:38, 39). Nema sumnje da je Isus ozbiljno shvatao služenje drugima.

Oponašati Hristovu poniznost

11. Koje osobine treba da imaju braća koja su imenovana da služe kao nadglednici u skupštini?

¹¹ Pred kraj 19. veka, kada su se birala braća koja će kao putujući predstavnici služiti potrebama Božjeg naroda, naglašena je potreba da kao hrišćanski nadglednici neguju ispravan duh. Prema Sionskoj kuli stražari od 1. septembra 1894, tražilo se da braća budu „krotki ljudi — da se ne bi naduli... ponizni, koji neće zastupati sebe već Hrista — da ne uzdižu sopstveno spoznanje već njegovu Reč u svoj njenoj jednostavnosti i sili“. Jasno je da pravi hrišćani nikada ne treba da teže za prednostima kako bi zadovoljili sopstvene ambicije, kako bi stekli ugled i moć, ili kontrolisali druge. Ponizan nadglednik zna da odgovornosti koje ima predstavljaju „vrstan posao“, a ne neki visoki položaj koji će mu doneti slavu (1. Timoteju 3:1, 2). Sve starešine i sluge pomoćnici treba da daju sve od sebe da ponizno služe drugima i da predvode u svetoj službi, da pružaju dobar primer koji će drugi oponašati (1. Korinćanima 9:19; Galatima 5:13; 2. Timoteju 4:5).

12. Koja pitanja sebi mogu postaviti braća koja teže za prednostima u skupštini?

 ¹² Svaki brat koji teži za prednostima treba da se pita: ’Da li tražim prilike da služim drugima ili želim da drugi služe meni? Da li sam spreman da radim nešto što je korisno, ali što drugi neće odmah zapaziti?‘ Na primer, jedan mladi brat je možda spreman da drži govore u hrišćanskoj skupštini, ali možda okleva da pomogne starijima. Lepo mu je u društvu odgovorne braće u skupštini, ali nerado ide u službu. Bilo bi dobro da se taj mladi brat zapita: ’Da li se uglavnom koncentrišem na one vidove službe Bogu koji donose ugled i priznanje? Da li želim da zadivim druge?‘ Ukoliko težimo da steknemo ličnu slavu svakako ne oponašamo Hristov primer (Jovan 5:41).

13. (a) Kako primer poniznosti nadglednika može delovati na druge? (b) Zašto se može reći da za hrišćane poniznost nije stvar izbora?

¹³ Kada se svojski trudimo da oponašamo Hristovu poniznost, to nas pokreće da služimo drugima. Osmotri primer jednog brata koji je kao zonski nadglednik posetio jednu podružnicu Jehovinih svedoka da bi pregledao rad te podružnice. Uprkos prenatrpanom rasporedu i velikim odgovornostima, ovaj nadglednik je zastao da pomogne jednom mladom bratu koji se mučio da podesi mašinu koja se koristila u štampariji. „Nisam mogao da verujem!“, priseća se taj brat. „Rekao mi je da je i on radio na takvoj mašini dok je kao mladić služio u Betelu i da se seća koliko ju je bilo teško podesiti. Zajedno smo neko vreme radili oko te mašine iako je imao da uradi mnogo drugih važnih stvari. To je na mene stvarno ostavilo duboki utisak.“ Taj brat, koji je sada nadglednik u jednoj podružnici Jehovinih svedoka, još uvek se seća tog čina poniznosti. Nikada nemojmo smatrati sebe i suviše bitnima da ne bismo uradili neku jednostavnu stvar niti previše važnima da ne bismo obavili neki manje vredan posao. Umesto toga, treba da se opašemo ’poniznošću‘. To nije stvar izbora. To je deo ’nove ličnosti‘ koju hrišćanin mora da obuče (Filipljanima 2:3; Kološanima 3:10, 12; Rimljanima 12:16).

Kako steći Hristovo gledište o tome šta nekoga čini velikim

14. Kako nam meditiranje o našem odnosu s Bogom i bližnjima može pomoći da imamo ispravno gledište o tome šta nekoga čini velikim?

¹⁴ Kako možemo steći ispravno gledište o tome šta nekoga čini velikim? Jedan način jeste da meditiramo o svom odnosu s Jehovom Bogom. Njegova veličanstvenost, moć i mudrost uzdižu ga daleko iznad sićušnih ljudi (Isaija 40:22). Sem toga, meditiranje o našem odnosu s bližnjima takođe nam pomaže da budemo ponizni. Na primer, u nekim stvarima smo bolji od drugih, ali oni su možda bolji od nas u nečemu što je mnogo važnije u životu, ili naša hrišćanska braća možda imaju neke osobine koje nama nedostaju. U stvari, mnoge osobe koje su dragocene u Božjim očima ne izdvajaju se nešto posebno od drugih baš zbog svoje krotke i ponizne naravi (Poslovice 3:34; Jakov 4:6).

15. Kako besprekornost Božjeg naroda pokazuje da niko nema razloga da se oseća nadmoćnije od drugih?

¹⁵ Iskustva Jehovinih svedoka koji su bili progonjeni zbog svoje vere dobro ilustruju tu činjenicu. Često se pokazalo da su besprekornost pred Bogom tokom žestokih ispita sačuvali baš oni koje bi ovaj svet smatrao običnima. Meditiranje o  ovakvim primerima može nam pomoći da ostanemo ponizni i da naučimo da ’ne mislimo o sebi više nego što treba da mislimo‘ (Rimljanima 12:3). b

16. Kako se svi u skupštini mogu truditi da budu veliki oponašajući primer koji je ostavio Isus?

¹⁶ Svi hrišćani, kako mladi tako i stari, treba da se trude da razvijaju Hristovo gledište o tome šta nekoga čini velikim. U skupštini ima mnogo toga što treba uraditi. Nikada se nemoj osećati uvređeno kada te neko zamoli da uradiš nešto što se inače smatra nižim poslom (1. Samuilova 25:41; 2. Kraljevima 3:11). Roditelji, da li podstičete svoju decu i tinejdžere da radosno obave svaki zadatak koji im se da, bilo u Dvorani Kraljevstva bilo na kongresu? Da li vas vide kako radite nešto što se inače manje ceni? Jedan brat koji sada služi u svetskoj centrali Jehovinih svedoka živo se seća primera svojih roditelja. On kaže: „Način na koji su prilazili čišćenju Dvorane Kraljevstva ili mesta na kom smo imali kongres govorio mi je da im je to nešto važno. Često su se javljali da urade nešto što je bilo za dobro skupštine ili bratstva, bez obzira što to inače nije toliko cenjeno. To gledište mi pomaže da dragovoljno prihvatim svaki posao ovde u Betelu.“

17. Na koje načine ponizne žene mogu biti blagoslov za skupštinu?

¹⁷ Kada je u pitanju stavljanje tuđih interesa ispred svojih, izvrstan primer za to je Jestira, koja je u petom veku pre n. e. postala kraljica Persijskog carstva. Iako je živela na dvoru, bila je spremna da rizikuje svoj život u korist Božjeg naroda postupajući u skladu s Božjom voljom (Jestira 1:5, 6; 4:14-16). Bez obzira na materijalnu situaciju u kojoj se nalaze, hrišćanke danas mogu ispoljavati Jestirin duh tako što će hrabriti depresivne, posećivati bolesne, propovedati i sarađivati sa starešinama. Te ponizne sestre su veliki blagoslov za skupštinu!

Blagoslovi koje imamo ukoliko smo nalik Hristu

18. Koje koristi imamo ako se trudimo da budemo poput Hrista?

¹⁸ Mnogo toga dobrog možeš dobiti kada se trudiš da zadržiš Hristovo gledište o tome šta znači biti velik. Kada nesebično služiš drugima to donosi radost i njima i tebi (Dela apostolska 20:35). Braća će te više voleti kada vide da spremno i naporno radiš u njihovu korist (Dela apostolska 20:37). Što je još važnije, to što radiš da bi suhrišćanima bilo dobro Jehova prihvata kao ugodnu žrtvu koja mu donosi hvalu (Filipljanima 2:17).

19. Na šta treba da budemo odlučni kada je u pitanju Hristovo gledište o tome šta nekoga čini velikim?

¹⁹ Svako od nas treba da preispita sopstveno srce i da se zapita: ’Da li ću samo pričati o razvijanju Hristovog gledišta o tome šta nekoga čini velikim ili ću se svojski truditi da to primenim u praksi?‘ Dobro znamo šta Jehova misli o oholima (Poslovice 16:5; 1. Petrova 5:5). Delima pokažimo da smo oduševljeni tim Hristovim gledištem, i neka ta dela budu očigledna u hrišćanskoj skupštini, porodici i svakodnevnom ophođenju s drugim ljudima — sve čineći na Božju slavu i hvalu (1. Korinćanima 10:31).

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Zašto na to šta nekoga čini velikim ne treba da gledamo kao svet?

• Šta po Isusovom mišljenju nekoga čini velikim?

• Kako nadglednici mogu oponašati Hristovu poniznost?

• Šta nam može pomoći da budemo veliki poput Hrista?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 17. strani]

Ko je velik poput Hrista?

Onaj ko želi da mu se služi ili onaj ko želi da služi drugima?

Onaj ko hoće da bude zapažen ili onaj ko je spreman da radi nešto što je manje cenjeno?

Onaj ko uzdiže sebe ili onaj ko uzdiže druge?

[Slika na 14. strani]

Ogromna statua faraona Amenhotepa III

[Slika na 15. strani]

Da li znaš šta je dovelo do Amanove propasti?

[Slike na 16. strani]

Da li tražiš prilike da služiš drugima?