Domorodački narodi Meksika čuju dobru vest

DANA 10. novembra 2002, grupa ljudi koji pripadaju domorodačkom narodu Mikse u Meksiku, okupila se u San Migelu u Kecaltepeku. To je jedan grad u Oaksaki, prelepoj državi na jugu zemlje. Ta grupa je prisustvovala oblasnom kongresu Jehovinih svedoka. Vrhunac prepodnevnog programa bila je biblijska drama.

Kada su se oglasile prve reči biblijske drame, publika je bila veoma iznenađena. Prolomio se aplauz, a mnogi su i zaplakali. Drama je bila izvedena na jeziku mikse! Kada se završila, mnogi su izrazili duboku zahvalnost za ovaj neočekivani blagoslov. „Prvi put u životu razumela sam dramu. Dirnula me je u srce“, rekla je jedna osoba. „Sada mogu i da umrem kad mi je Jehova omogućio da čujem dramu na svom maternjem jeziku“, objasnila je druga.

Ono što se tog prepodneva desilo predstavlja deo velikog truda koji ulažu Jehovini svedoci u Meksiku kako bi dostigli domorodačke narode s dobrom vešću o Kraljevstvu (Matej 24:14; 28:19, 20).

Jehova je uslišio molitve

U Meksiku ima više od 6 000 000 pripadnika različitih domorodačkih naroda — što je dovoljno da bi mogli sačinjavati jedan narod u kome je zastupljeno više kultura i u kom se govore 62 jezika. Petnaest jezika govori više od 100 000 ljudi. Više od 1 000 000 pripadnika domorodačkih naroda ne govori španski, koji je službeni jezik u Meksiku. A i onima koji znaju španski lakše je da uče o biblijskim istinama na svom jeziku (Dela apostolska 2:6; 22:2). Neki su proučavali Bibliju i godinama verno posećivali hrišćanske sastanke, iako nisu baš sve razumeli. Zato su se već neko vreme molili da poruku istine čuju na svom jeziku.

Da bi se udovoljilo tim potrebama, podružnica Jehovinih svedoka u Meksiku 1999. godine počela je da pravi pripreme kako bi se skupštinski sastanci održavali na domorodačkim jezicima. Formirani su i prevodilački timovi. Već 2000. godine, na oblasnom kongresu je održana drama na majanskom jeziku, a kasnije i na nekoliko drugih jezika.

Sledeći poduhvat bilo je prevođenje pomoćnih sredstava koja Jehovini svedoci koriste za proučavanje Biblije. Prvo je brošura Raduj se zauvek životu na Zemlji! prevedena na mazatečki, majanski, totonački, huave, celtal i cocil. Kasnije su prevedene još neke publikacije. Počela je redovno da izlazi Naša služba za Kraljevstvo na majanskom. Izdate su i neke publikacije na audio-kasetama. Brošura Nauči da čitaš i pišeš prilagođena je lokalnim potrebama kako bi ljudi iz domorodačkih naroda naučili da čitaju i pišu na  svom jeziku. Biblijska literatura se sada prevodi na 15 domorodačkih jezika, a u pripremi je još publikacija.

’Trude se koliko god je potrebno‘

Prevođenje nije bilo nimalo jednostavno. Na primer, na domorodačkim jezicima Meksika postoji vrlo malo svetovne literature. U mnogim slučajevima, teško je bilo pronaći i rečnik. Osim toga, kod nekih jezika postoje mnogi dijalekti. Na primer, samo zapotečki jezik ima najmanje pet dijalekata. Ti dijalekti se toliko razlikuju da se Zapoteci iz različitih krajeva međusobno ne razumeju.

Štaviše, kada ne postoje utvrđeni standardi za neki jezik, prevodioci moraju sami da utvrde standarde. To zahteva mnogo istraživanja i konsultacija. Nije čudo što su se mnogi u početku osećali poput Elide iz tima za huave jezik! Ona se priseća: „Kada su me pozvali u podružnicu Jehovinih svedoka u Meksiku da radim kao prevodilac, osećala sam i radost i strah.“

Prevodioci takođe treba da nauče da koriste kompjuter, da se drže rokova i da ovladaju veštinom prevođenja. Zaista, sve je to za njih predstavljalo pravi izazov. Šta prevodioci misle o tome? Glorija, član tima za majanski jezik, kaže: „Nemamo reči kojima bismo opisali našu radost što možemo da učestvujemo u prevođenju biblijskih publikacija na majanski, naš maternji jezik.“ Nadglednik prevodilačkog odeljenja kaže o prevodiocima: „Njihova želja da imaju biblijske publikacije na svom jeziku toliko je snažna da se trude koliko god je potrebno kako bi savladali poteškoće na koje nailaze.“ Da li je to vredno truda?

„Hvala ti Jehova!“

Očigledno je da Jehova blagosilja ovo delo. Sada je mnogo više onih koji posećuju sastanke i kongrese. Na primer, godine 2001, 223 Svedoka koji govore jezik mikse okupili su se kako bi obeležili Memorijal Hristove smrti. Međutim, bilo je ukupno 1 674 osobe — sedam i po puta više od broja Svedoka!

Ljudi koji prihvataju istinu imaju mogućnost da je od samog početka dobro razumeju. Mirna se seća kako je bilo pre nego što su sastanci počeli da se održavaju na majanskom. „Krstila sam se nakon što sam tri meseca proučavala Bibliju“, kaže ona. „Znala sam da treba da se krstim, ali moram da priznam da mi tada biblijske istine još uvek nisu bile dovoljno jasne. Mislim da je razlog taj što je moj maternji jezik majanski i ne razumem dobro španski. Trebalo mi je vremena da zaista razumem istinu.“ Danas su ona i njen suprug srećni što su deo majanskog prevodilačkog tima.

U skupštinama se svi mnogo raduju kada dobiju publikacije na svom jeziku. Kada je objavljena brošura Raduj se zauvek životu na zemlji! na jeziku cocil, jedna žena koja je tek počela da posećuje hrišćanske sastanke  zagrlila je brošuru i uzviknula: „Hvala ti Jehova!“ Izveštaji pokazuju da mnogi studenti Biblije brže napreduju do krštenja, neaktivni objavitelji ponovo postaju aktivni i mnoga hrišćanska braća spremnije prihvataju odgovornosti u skupštini. Ljudi na terenu su spremniji da prihvate biblijsku literaturu i studij na svom jeziku.

Jednom prilikom, jedna Svedokinja je otišla na biblijski studij kod jedne žene, ali ona nije bila kod kuće. Kada je njen suprug otvorio vrata, ona je predložila da mu pročita nešto iz brošure. „Ne želim ništa“, odgovorio je. Sestra mu je na totonačkom rekla da je brošura na njihovom jeziku. Na to je čovek privukao klupu i seo. Dok mu je Svedokinja čitala, on je stalno govorio: „To je istina. Da, to je istina.“ On sada posećuje hrišćanske sastanke.

U Jukatanu se muž jedne Svedokinje protivio istini i ponekad ju je tukao kada se vraćala sa sastanaka. Kada su sastanci počeli da se održavaju na majanskom, ona je odlučila da ga pozove. Došao je, i zaista mu se dopalo. Sada on redovno posećuje sastanke, proučava Bibliju i, naravno, više ne tuče svoju ženu.

Jedan čovek koji govori totonački rekao je dvema Svedokinjama da se nikada nije molio jer im je katolički sveštenik rekao da Bog sluša samo molitve na španskom. Štaviše, morao je da plati svešteniku da se moli u korist Totonaka.  Svedokinje su mu objasnile da Bog sluša molitve na svim jezicima, i dale su mu brošuru na totonačkom, koju je on vrlo rado prihvatio (2. Letopisa 6:32, 33; Psalam 65:3).

„Kualtsin tahtoua“

Podstaknuti ovim događajima, mnogi objavitelji Kraljevstva ulažu trud da nauče neki domorodački jezik ili da poboljšaju znanje koje već imaju. To radi i pokrajinski nadglednik koji posećuje pet skupština na nahuatl jeziku na severu Pueble. On priča: „Deca koja su pre imala običaj da zaspe na sastanku sada su i te kako budna i pažljivo slušaju dok govorim na nahuatl jeziku. Posle sastanka mi je prišao jedan četvorogodišnji dečak i rekao: ’Kualtsin tahtoua‘ (govoriš dobro). Tada sam zaista osetio da je to što radim vredno truda.“

Zaista, polje rada na jezicima domorodačkih naroda ’beli se za žetvu‘, i svi oni koji rade na njemu veoma su ohrabreni time (Jovan 4:35). Roberto, koji je radio na organizovanju prevodilačkih timova, sažima to sledećim rečima: „Videti suze radosnice u očima braće i sestara dok slušaju istinu na svom maternjem jeziku i razumeju je jeste nezaboravno iskustvo. Kad god razmišljam o tome, zastane mi dah.“ Nema sumnje, pomaganje iskrenim ljudima da zauzmu stav za Kraljevstvo raduje i Jehovino srce (Poslovice 27:11).

[Okvir na stranama 10, 11]

Da vam predstavimo neke prevodioce

● „Roditelji su me poučavali istini otkako znam za sebe. Nažalost, kada sam imala 11 godina, moj otac je napustio hrišćansku skupštinu. Dve godine kasnije, majka nas je ostavila. Kao najstarije od petoro dece, morala sam da preuzmem njene odgovornosti, iako sam još uvek išla u školu.

„I pored toga što su nam duhovna braća i sestre s ljubavlju pružali podršku, život je bio težak. Ponekad sam se pitala: ’Zašto mi se ovo dešava? Tako sam mlada!‘ Samo uz Jehovinu pomoć uspela sam da izađem na kraj sa svim tim. Nakon završetka srednje škole, postala sam punovremeni propovednik, i to mi je mnogo pomoglo. Kada je osnovan prevodilački tim za jezik nahuatl, pozvana sam da budem deo tog tima.

„Moj otac je sada ponovo član skupštine, a moja mlađa braća i sestre takođe služe Jehovi. Zaista je vredelo ostati veran Jehovi. On je mnogo blagoslovio moju porodicu“ (Alisija).

● „Jedna moja drugarica iz razreda, koja je bila Svedok, iznela je referat o poreklu života. Nisam bio na tom času, pa sam je zamolio da mi objasni tu temu pošto sam se plašio da na ispitu neću znati. Oduvek sam se pitao zašto ljudi umiru. Prihvatio sam knjigu Stvaranje a kao i biblijski studij koji mi je ponudila. Duboko me je dirnulo saznanje o Stvoriteljevoj nameri i njegovoj ljubavi.

„Kada sam završio školu, imao sam priliku da se zaposlim kao nastavnik koji predaje na španskom i cocil jeziku. Međutim, to bi od mene zahtevalo da se preselim veoma daleko, da se dodatno školujem vikendima kao i da izostajem sa hrišćanskih sastanaka. Zato sam umesto toga počeo da radim kao zidar. Mom ocu, koji nije bio Svedok, uopšte se nije svidela moja odluka. Kasnije, dok sam služio kao pionir, osnovan je tim za prevođenje biblijske literature na cocil. Poželeo sam da budem deo tog tima.

„Vidim da braća i sestre, zbog toga što imaju publikacije na svom jeziku, osećaju da su vredna i da se ceni njihovo dostojanstvo. Pravo je zadovoljstvo videti to. Svoju dodelu smatram velikom prednošću“ (Umberto).

● „Majka nas je ostavila kada sam imala šest godina. Kada sam bila tinejdžerka, moj otac je počeo da proučava s Jehovinim svedocima. Jedna sestra je i meni ponudila biblijski studij, rekavši da on obuhvata i neke savete koji su korisni za mlade. Smatrala sam da mi kao tinejdžerki koja nema majku baš to treba. Krstila sam se s 15 godina.

„Mog oca su 1999. ubili neki zli ljudi koji su želeli njegovu zemlju. Bila sam očajna. Pala sam u tešku depresiju i izgubila sam volju za život. Ipak, stalno sam se molila Jehovi za snagu. Putujući nadglednik i njegova supruga mnogo su me ohrabrili. Ubrzo sam postala opšti pionir.

„Jednom sam zapazila neke osobe koje su šest sati pešačile kako bi čule 20-minutni govor na totonačkom, iako je ostali deo programa bio na španskom, jeziku koji nisu razumeli. Zato sam bila veoma oduševljena kada sam pozvana da učestvujem u prevođenju biblijskih publikacija na totonački.

„Rekla sam ocu da je moj san da služim u podružnici Jehovinih svedoka. On mi je odgovorio da postoje male šanse da jedna devojka mojih godina bude pozvana u Betel. Kako će se samo obradovati kada uskrsne i sazna da se baš to desilo, i da sam prevodila biblijsku literaturu na naš jezik!“ (Edit).

[Fusnota]

[Slika na 9. strani]

Članovi prevodilačkog tima za jezik cocil razgovaraju o jednoj reči koju je teško prevesti