Šta treba da ostaviš u nasledstvo svojoj deci?

PAVLOS, jedan porodičan čovek iz južne Evrope, retko je kod kuće sa svojom ženom i decom — svoje dve ćerke od 13 i 11 godina, i sinom od 7 godina. Svih sedam dana u nedelji Pavlos puno radi, jer želi da zaradi dovoljno novca kako bi mogao da ostvari svoj san. On želi da kupi po jedan stan za obe ćerke i da otvori firmu za sina. Njegova žena Sofija takođe radi kako bi obezbedila odeću i posteljinu, kuhinjski pribor, porcelansko posuđe i escajg za buduća domaćinstva svoje dece. Kada su ih pitali zašto tako naporno rade, uglas su odgovorili: „Za našu decu!“

Poput Pavlosa i Sofije, mnogi roditelji širom sveta trude se kako bi  svojoj deci pružili dobar početak u životu. Neki ostavljaju na stranu novac koji će deca u budućnosti koristiti. Drugi se staraju da im deca steknu dobro obrazovanje i da ovladaju nekim veštinama koje će im koristiti kasnije u životu. Iako većina roditelja takvu brigu jednostavno smatra izrazom ljubavi, oni su često pod pritiskom da ispune očekivanja rođaka, prijatelja i zajednice u kojoj žive. Stoga se zabrinuti roditelji s pravom mogu zapitati: ’Šta smo dužni da uradimo za svoju decu?‘

Obezbediti decu za budućnost

Ne samo što je sasvim normalno da hrišćanski roditelji obezbede decu za budućnost, već im i samo Pismo to nalaže. Apostol Pavle je rekao hrišćanima svog vremena: „Deca ne treba da stiču za roditelje, nego roditelji za decu“ (2. Korinćanima 12:14). Pavle je još dodao i to da roditelji imaju ozbiljnu odgovornost da se brinu o deci. On je napisao: „Zaista, ako se neko ne brine za svoje, a naročito za svoje ukućane, odrekao se vere i gori je od onoga bez vere“ (1. Timoteju 5:8). Mnogi biblijski izveštaji pokazuju da je u biblijska vremena pitanje nasledstva bilo veoma važno za Božje sluge (Ruta 2:19, 20; 3:9-13; 4:1-22; Jov 42:15).

Međutim, ponekad roditelji postanu preokupirani time da deci ostave veliko nasledstvo. Zašto? Manolis, jedan otac koji se iz južne Evrope preselio u Sjedinjene Države, ističe jedan razlog: „Roditelji koji su preživeli pustošenje koje je za sobom ostavio Drugi svetski rat, uključujući i glad i siromaštvo, odlučni su da svojoj deci omoguće mnogo bolji život.“  On dodaje: „Zbog preteranog osećaja odgovornosti i želje da deci pruže najbolji mogući početak u životu, roditelji ponekad sami sebi nanose štetu.“ Zaista, neki roditelji lišavaju sebe neophodnih stvari i žive životom samoodricanja kako bi stekli materijalne posede za svoje potomstvo. Međutim, da li je mudro da roditelji tako postupaju?

„Taština i zlo veliko“

Solomon, kralj drevnog Izraela, pružio je reč upozorenja kada je u pitanju nasledstvo. On je napisao: „I omrznu mi ceo rad koji sam pod suncem radio, čiju ću korist morati da ostavim čoveku koji će me naslediti. I ko zna hoće li on biti mudar ili lud? Međutim on će biti gospodar svega truda moga i celog ploda mudrosti moje pod suncem. I to je taština... Jer neko radi mudro, razumno i sa uspehom, pa sve ostavlja onome koji se nije oko toga ništa trudio. I to je taština i zlo veliko“ (Propovednik 2:18-21).

Kao što je Solomon objasnio, oni kojima se nasledstvo ostavlja možda neće ceniti njegovu pravu vrednost jer se nimalo nisu pomučili da bi ga dobili. Zbog toga naslednici mogu nemudro postupati sa onim u šta su njihovi roditelji ulagali veliki trud da im obezbede. Oni bi čak mogli rasuti teško zarađeni imetak (Luka 15:11-16). Kakva „taština i zlo veliko“!

Nasledstvo i pohlepa

Postoji još nešto o čemu roditelji treba da razmisle. U kulturama u kojima nasledstvo i miraz igraju važnu ulogu, deca mogu postati pohlepna, zahtevajući više nego što roditelji mogu da im pruže. „Teško ocu koji ima dve ili tri ćerke!“, našalio se Lukas, jedan otac iz Grčke. On kaže: „Ćerke mogu upoređivati ono što je njihov otac u mogućnosti da im dâ sa onim što drugi roditelji ’velikodušno‘ obezbeđuju svojoj deci. One mogu reći da će imati manje izgleda za brak ako ne mogu da donesu dovoljno velik miraz.“

Manolis, pomenut ranije, kaže: „Mladić će možda produžavati period zabavljanja sve dok mu otac buduće mlade ne obeća nešto za nju, obično neku nekretninu ili veliku svotu novca. To može postati jedna vrsta ucene.“

Biblija upozorava na sve vidove pohlepe. Solomon je zapisao: „Imanje odjednom naglo dobijeno [„koje se od početka pohlepom stiče“, NW], neće na posletku blagoslov dobiti“ (Poslovice 20:21).  Apostol Pavle je naglasio: „Ljubav prema novcu koren [je] svih štetnih stvari“ (1. Timoteju 6:10; Efešanima 5:5).

„Pamet vredi kao i imanje“

Istina, nasledstvo ima određenu vrednost, ali mudrost je daleko vrednija od materijalnih poseda. Kralj Solomon je napisao: „Pamet vredi kao i imanje... Jer se pod okriljem mudrosti dobija zaklon, isto kao i pod okriljem novca; ali je preimućstvo znanja u tome što mudrost daje da živi onome koji je ima“ (Propovednik 7:11, 12; Poslovice 2:7, NW; 3:21). Novac pruža zaštitu na taj način što onaj ko ga poseduje može da obezbedi ono što mu je potrebno. Međutim novac se može i izgubiti. S druge strane, mudrost — sposobnost da se primeni spoznanje da bi se rešili problemi ili da bi se postigli neki ciljevi — predstavlja zaštitu u tom smislu što nas sprečava da se upuštamo u sulude i rizične poduhvate. Ukoliko se temelji na zdravom strahu od Boga, mudrost može pomoći osobi da dobije večni život u Božjem novom svetu koji će uskoro doći — što je zaista dragoceno nasledstvo! (2. Petrova 3:13).

Hrišćanski roditelji takvu mudrost pokazuju kada postavljaju ispravne prioritete sebi i svojoj deci (Filipljanima 1:10). Materijalne stvari koje obezbeđuju za svoju decu ne treba da budu važnije od duhovnih stvari. Isus je podstakao svoje sledbenike: „Stalno, dakle, tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo drugo dodati“ (Matej 6:33). Hrišćanski roditelji koji svojoj porodici postavljaju duhovne ciljeve mogu očekivati velike nagrade. Mudri kralj Solomon je napisao: „Raduje se otac pravednika, i ko mudrog rodi veseli se s njega. Neka se vesele otac tvoj i mater tvoja, neka se raduje roditeljka tvoja“ (Poslovice 23:24, 25).

Trajno nasledstvo

Za Izraelce starog doba, pitanje materijalnog nasledstva bilo je veoma važno (1. Kraljevima 21:2-6). Međutim, Jehova ih je opomenuo: „Ove zapovesti koje ti ja danas dajem drži u srcu svome. Objasnićeš ih sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ“ (Ponovljeni zakoni 6:6, 7). Hrišćanskim roditeljima rečeno je nešto slično: „Odgajajte [svoju decu] u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“ (Efešanima 6:4).

Roditelji koji imaju duhovni pogled na stvari shvataju da briga o ukućanima uključuje i pružanje biblijske pouke. Andreas, otac troje dece, komentariše: „Ako deca nauče da primenjuju biblijska načela u životu, biće bolje opremljena za budućnost.“ Osim toga, takvo nasleđe pomaže im da izgrade kao i da razvijaju lični odnos sa Stvoriteljem (1. Timoteju 6:19).

Da li si razmišljao o tome da se u duhovnom pogledu pobrineš za budućnost svoje dece? Na primer, šta roditelji mogu da urade ako njihovo dete želi da stupi u punovremenu službu? Iako punovremeni sluga ne treba niti da traži niti da očekuje da ga neko izdržava, roditelji puni ljubavi mogu odlučiti da ’dele s njim u skladu s njegovim potrebama‘ (Rimljanima 12:13; 1. Samuilova 2:18, 19; Filipljanima 4:14-18). Jehovi će se sigurno dopasti njihova želja da pomognu.

Dakle, šta roditelji duguju svojoj deci? Osim što ih zbrinjavaju u materijalnom pogledu, hrišćanski roditelji treba da se pobrinu da njihova deca dobiju i bogato duhovno nasleđe koje će im zauvek koristiti. Tako će se ispuniti reči iz Psalma 37:18: „Znade Jehova dane pravednika; deo njihov [„nasledstvo njihovo“, NW] doveka istraje.“

[Slike na stranama 26, 27]

Kakvu budućnost želiš da imaju tvoja deca?