Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Pravi ključ za sreću

Pravi ključ za sreću

Pravi ključ za sreću

JEHOVA, koji je ’srećan Bog‘ i Isus Hrist opisan kao „srećni i jedini Moćni“, najbolje znaju šta je ključ za sreću (1. Timoteju 1:11; 6:15). Zato ne treba da nas iznenadi što se ključ za sreću nalazi u Božjoj Reči, Bibliji (Otkrivenje 1:3; 22:7).

U svojoj čuvenoj Propovedi na gori, Isus je rekao šta je sve potrebno za sreću. On je rekao: „Srećni su oni“ (1) koji su svesni svojih duhovnih potreba, (2) koji tuguju, (3) koji su blage naravi, (4) koji su gladni i žedni pravednosti, (5) koji su milosrdni, (6) koji su čista srca, (7) koji su miroljubivi, (8) koji su progonjeni zbog pravednosti, (9) koje grde i progone zbog njega (Matej 5:3-11). a

Da li su Isusove izjave tačne?

Da bismo se uverili da su Isusove izjave tačne, potrebno ih je malo objasniti. Ko će poreći činjenicu da su srećnije one osobe koje su blage naravi, milosrdne i miroljubive, i to iz čista srca, od osoba koje su gnevne, ratoborne i nemilosrdne?

Međutim, možda se pitamo kako se za ljude koji su gladni i žedni pravednosti ili koji tuguju može reći da su srećni. Pa, takve osobe realno gledaju na uslove koji vladaju u svetu. One „uzdišu i kukaju zbog svih gadosti koje se čine“ u naše vreme (Jezekilj 9:4). Naravno, to ih ne čini srećnima. Međutim, kada saznaju da Bog namerava da ostvari pravedne uslove na zemlji i da donese pravdu potlačenima, njihovoj radosti nema kraja (Isaija 11:4).

Ljubav prema pravednosti takođe navodi osobu da tuguje zbog toga što često propušta da postupi ispravno. Te osobe su dakle svesne svojih duhovnih potreba. Spremne su da traže vođstvo od Boga jer shvataju da jedino on može pomoći ljudima da pobede svoje slabosti (Poslovice 16:3, 9; 20:24).

Ljudi koji tuguju, koji su gladni i žedni pravednosti i koji su svesni svojih duhovnih potreba razumeju koliko je važno imati dobar odnos sa Stvoriteljem. Dobar odnos s drugim ljudima doprinosi sreći, ali dobar odnos s Bogom čini to još više. Zaista, oni koji istinski vole ono što je ispravno i koji su spremni da prihvate Božje vođstvo, mogu se stvarno nazvati srećnima.

Međutim, možda vam je teško da verujete da neko koga progone i grde može biti srećan. Pa ipak, budući da je to Isus rekao, onda je to sigurno istina. Kako treba razumeti njegove reči?

Progonjeni a srećni — kako je to moguće?

Zapazite da Isus nije rekao da je to što nekoga grde i progone samo po sebi razlog za sreću. Isus je naveo jedan uslov: „Srećni su oni koji su progonjeni zbog pravednosti... Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone“ (Matej 5:10, 11). Dakle, osoba je srećna jedino ako je grde zbog toga što je Hristov sledbenik i što svoj život usklađuje s pravednim načelima koja je on naučavao.

Tu činjenicu ilustruje ono što se desilo ranim hrišćanima. Članovi Sinedriona, jevrejskog vrhovnog suda, „dozvaše apostole, istukoše ih i narediše im da više ne govore u Isusovo ime, pa ih pustiše da idu“. Kako su apostoli reagovali? „Oni pak odoše iz Sinedriona, radujući se što se udostojiše da budu osramoćeni za njegovo ime. I svaki dan u hramu i od kuće do kuće nisu prestajali da poučavaju i objavljuju dobru vest o Hristu, Isusu“ (Dela apostolska 5:40-42; 13:50-52).

Apostol Petar je razjasnio vezu između ruganja i sreće. On je napisao: „Ako vam se rugaju zbog Hristovog imena, srećni ste, jer duh slave, da, duh Božji, počiva na vama“ (1. Petrova 4:14). Da, ako kao hrišćani patimo zato što radimo ono što je ispravno, iako ta patnja sama po sebi nije prijatna, naša sreća proizlazi iz saznanja da zbog toga dobijamo Božji sveti duh. Kako je Božji duh povezan sa srećom?

Dela tela ili plod duha?

Božji sveti duh imaju samo oni koji su mu poslušni kao vladaru (Dela apostolska 5:32). Jehova ne daje svoj duh onima koji vrše „dela tela“. Ta dela su „blud, nečistoća, raspušteno ponašanje, idolopoklonstvo, bavljenje spiritizmom, neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, podele, sekte, zavisti, pijanke, terevenke i tome slično“ (Galatima 5:19-21). Istina, u današnjem svetu „dela tela“ su nešto sasvim uobičajeno. Međutim, oni koji tako žive nemaju pravu i trajnu sreću. Naprotiv, oni zbog takvog ponašanja gube dobre odnose s rođacima, prijateljima i poznanicima. Štaviše, Božja Reč kaže da oni koji „čine tako nešto neće naslediti Božje kraljevstvo“.

S druge strane, Bog daje svoj duh onima koji neguju „plod duha“. Osobine koje sačinjavaju taj plod jesu „ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samokontrola“ (Galatima 5:22, 23). Kada ispoljavamo te osobine, doprinosimo miroljubivim odnosima kako s drugim ljudima tako i s Bogom, što dovodi do prave sreće. (Vidi okvir.) Što je još važnije, time što pokazujemo ljubav, ljubaznost, dobrotu i druge božanske osobine ugađamo Jehovi i možemo se radovati nadi da ćemo večno živeti u njegovom novom svetu pravednosti.

Sreća je nešto na šta sami utičemo

U vreme kada su Volfgang i Brigite, jedan bračni par koji živi u Nemačkoj, počeli ozbiljno da proučavaju Bibliju, posedovali su mnogo materijalnih stvari koje su po ljudskim merilima potrebne za sreću. Bili su mladi i zdravi. Nosili su skupu odeću, imali lepo uređen dom i dobar posao. Veći deo vremena trošili su da bi stekli još više materijalnih stvari, ali to im nije donosilo pravu sreću. Međutim, s vremenom su Volfgang i Brigite doneli jednu važnu odluku. Odlučili su da više vremena i snage posvećuju duhovnim stvarima i tražili su načine da se približe Jehovi. To je ubrzo dovelo do toga da su promenili svoj stav i pojednostavili život kako bi služili kao pioniri, to jest punovremeni propovednici Kraljevstva. Danas oni služe kao dobrovoljci u podružnici Jehovinih svedoka u Nemačkoj. Osim toga, uče jedan azijski jezik kako bi pomagali strancima da upoznaju istinu koja se nalazi u Božjoj Reči Bibliji.

Da li su pronašli pravu sreću? Volfgang kaže: „Otkako smo se zaokupili duhovnim stvarima, srećniji smo i imamo više radosti. Služenje Jehovi celim srcem takođe je učvrstilo naš brak. I pre smo imali srećan brak, ali imali smo obaveze i interesovanja koja su nas usmeravala u različitim pravcima. Sada smo ujedinjeni dok težimo ka istom cilju.“

Šta je ključ za sreću?

Najkraće rečeno: Izbegavati „dela tela“ i negovati „plod [Božjeg] duha“. Da bismo bili srećni, moramo imati želju da razvijamo blizak odnos s Bogom. Osoba koja se trudi u tom pravcu odgovara Isusovom opisu srećne osobe.

Stoga, nemojte odmah zaključiti da je sreća van vašeg domašaja. Istina, možda vam zdravlje nije baš najbolje ili možda imate probleme u braku. Možda više niste u godinama kada možete doživeti radost roditeljstva, ili možda niste u mogućnosti da ostvarite uspešnu karijeru. Možda vaš novčanik nije tako pun kao što je nekada bio. Pa ipak, ohrabrite se jer nema razloga da očajavate! Božje Kraljevstvo će uskoro rešiti i ove i stotine drugih problema. Štaviše, uskoro će Jehova Bog ispuniti obećanje koje je dao preko psalmiste: „Kraljevstvo je tvoje kraljevstvo svih vekova... Otvaraš ruku svoju, i obilno sitiš sve što život ima“ (Psalam 145:13, 16). Kao što milioni Jehovinih slugu iz čitavog sveta mogu da posvedoče, kada ovo Jehovino sigurno obećanje držimo u mislima, to već danas u velikoj meri može doprineti našoj sreći (Otkrivenje 21:3).

[Fusnota]

a Svaka od ovih Isusovih izjava počinje grčkom rečju makarii. U nekim prevodima tu se koristi reč „blaženi“, ali u Prevodu Novi svet tačnije je prevedena kao „srećni“.

[Okvir/Slika na 6. strani]

Faktori koji doprinose sreći

Ljubav. Pokazujte ljubav i drugi će vas voleti.

Radost. Radost će vam dati snagu da se suočite s problemima.

Mir. Mir će vam pomoći da budete u dobrom odnosu s drugim ljudima.

Dugotrpljivost. Dugotrpljivost vam pomaže da ostanete srećni čak i kada trpite nevolju.

Ljubaznost. Ako ste ljubazni, drugi će želeti da se sprijatelje s vama.

Dobrota. Pokazujte dobrotu i drugi će vam rado pomoći kada to vama bude potrebno.

Vera. Ako imate veru, bićete sigurni da je Božje vođstvo puno ljubavi.

Blagost. Ako ste blagi, imaćete mir u srcu, umu i telu.

Samokontrola. Ako ispoljavate samokontrolu, manje ćete grešiti.

[Slike na 7. strani]

Da biste bili srećni, morate zadovoljavati svoje duhovne potrebe