Slavimo Boga „jednim ustima“
Slavimo Boga „jednim ustima“
’Jednim ustima slavimo Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista‘ (RIMLJANIMA 15:6).
1. Koju je pouku što se tiče različitih gledišta Pavle pružio suvernicima?
NE DONOSE svi hrišćani iste odluke niti svi vole iste stvari. Pa ipak, na putu u život svi hrišćani moraju hoditi rame uz rame. Da li je to moguće? Jeste, ako ne pravimo pitanja oko nekih nebitnih razlika. To je pouka koju je apostol Pavle pružio suvernicima u prvom veku. Kako je on objasnio ovu važnu stvar, i kako mi danas možemo primeniti njegov nadahnuti savet?
Koliko je važno hrišćansko jedinstvo
2. Kako je Pavle istakao potrebu za jedinstvom?
2 Pavle je znao koliko je hrišćansko jedinstvo važno i stoga je suhrišćanima dao jedan izvrstan savet kako bi im pomogao da podnose jedni druge u ljubavi (Efešanima 4:1-3; Kološanima 3:12-14). Pa ipak, budući da je više od 20 godina posećivao mnoge skupštine, od kojih je neke i osnovao, znao je i to da održavanje jedinstva može predstavljati izazov (1. Korinćanima 1:11-13; Galatima 2:11-14). Zato je suvernike koji su živeli u Rimu ohrabrio sledećim rečima: ’Bog koji daje istrajnost i utehu neka vam dâ da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista‘ (Rimljanima 15:5, 6). Kao njegov ujedinjen narod i mi danas treba da slavimo Jehovu Boga „jednim ustima“. Onda, kakvi smo u tom pogledu?
3, 4. (a) Kog su porekla bili hrišćani u Rimu? (b) Kako su hrišćani u Rimu mogli da služe Jehovi „jednim ustima“?
3 Mnogi hrišćani iz Rima bili su Pavlovi lični prijatelji (Rimljanima 16:3-16). Iako su poticali iz različitih sredina, Pavle je prihvatio svu svoju braću kao ’Božje voljene‘. Napisao je: „Zahvaljujem svom Bogu preko Isusa Hrista za sve vas, jer se o vašoj veri govori po celom svetu.“ Očigledno je da su ovi Rimljani bili primerni u mnogo čemu (Rimljanima 1:7, 8; 15:14). Međutim, u isto vreme, neki članovi te skupštine imali su različite stavove prema nekim stvarima. S obzirom na to da današnji hrišćani takođe potiču iz različitih sredina i kultura, proučavanje Pavlovog nadahnutog saveta o tome kako se postaviti prema razlikama u mišljenju može im pomoći da govore „jednim ustima“.
4 U Rimu je bilo i jevrejskih i nejevrejskih vernika (Rimljanima 4:1; 11:13). Izgleda da neki jevrejski hrišćani nisu mogli da prestanu da upražnjavaju neke običaje kojih su se držali dok su bili pod Mojsijevim zakonom, i pored toga što je trebalo da razumeju da ti običaji više nisu od presudne važnosti za spasenje. S druge strane, bilo je i onih koji su shvatili da ih je Hristova žrtva oslobodila od ograničenja pod kojima su bili pre nego što su postali hrišćani. Zbog toga su promenili neke navike i običaje (Galatima 4:8-11). No i pored toga, kao što je Pavle istakao, svi su oni bili ’Božji voljeni‘. Svi su mogli da hvale Boga „jednim ustima“ ukoliko bi zadržali ispravan stav jedni prema drugima. Mi danas takođe imamo različita gledišta o izvesnim stvarima i zato treba pažljivo da razmotrimo kako Pavle objašnjava ovo važno načelo (Rimljanima 15:4).
„Rado primajte jedni druge“
5, 6. Zašto su u skupštini u Rimu postojala različita gledišta?
5 U poslanici Rimljanima Pavle govori o jednoj situaciji u kojoj je došlo do neslaganja u mišljenjima. On je napisao: „Jedan veruje da sme sve da se jede, a onaj ko je slab jede povrće.“ O čemu se tu zapravo radilo? Pa, prema Mojsijevom zakonu bilo je zabranjeno da se jede svinjsko meso (Rimljanima 14:2; Levitska 11:7). Međutim, nakon Isusove smrti taj Zakon je prestao da važi (Efešanima 2:15). Zatim je tri i po godine kasnije jedan anđeo rekao apostolu Petru da, prema Božjem stanovištu, nijednu hranu ne treba smatrati nečistom (Dela apostolska 11:7-12). S tim na umu, neki jevrejski hrišćani su možda smatrali da sada mogu da jedu svinjsko meso kao i drugu hranu koja je ranije bila zabranjena Zakonom.
6 Međutim, nekim jevrejskim hrišćanima verovatno je bila odbojna i sama pomisao na to da jedu hranu koja je nekada bila nečista. Te osetljive osobe su se možda osećale uvređeno kada bi videli kako njihova jevrejska braća u Hristu jedu tu hranu. Nadalje, neki nejevrejski hrišćani, kojima pređašnja religija verovatno nikada nije zabranjivala neku hranu, možda su bili zbunjeni zbog toga što neko pravi pitanje oko hrane. Naravno, to što neko nije jeo određenu hranu nije bilo pogrešno sve dotle dok nije insistirao na tome da je uzdržavanje od određene hrane neophodno za spasenje. Jasno je da su ovakva različita gledišta lako mogla da dovedu do nesloge u skupštini. Trebalo je da hrišćani u Rimu paze kako ih te razlike ne bi sprečile da slave Boga „jednim ustima“.
7. Koja su različita gledišta postojala što se tiče pridavanja posebnog značaja nekom danu u sedmici?
7 Pavle navodi još jedan primer: „Neko prosuđuje da je jedan dan iznad drugoga; drugi prosuđuje da su svi dani jednaki“ (Rimljanima 14:5a). Prema Mojsijevom zakonu, na Sabat se nije smeo obavljati nikakav posao. Tog dana je čak i putovanje bilo strogo ograničeno (Izlazak 20:8-10; Matej 24:20; Dela apostolska 1:12). Međutim, kada je Zakon prestao da važi te zabrane više nisu bile na snazi. I pored toga, nekim jevrejskim hrišćanima možda je bilo neugodno da obavljaju bilo kakav posao ili da otputuju negde daleko na dan koji su ranije smatrali svetim. Čak i nakon što su postali hrišćani, možda su sedmi dan izdvajali isključivo za duhovne aktivnosti, iako u Božjim očima Sabat više nije bio na snazi. Da li je to što su radili bilo pogrešno? Nije, sve dok nisu počeli tvrditi da Bog zahteva da se drži Sabat. Zato je Pavle, iz obzira prema savesti svoje hrišćanske braće, napisao: „Neka svako bude potpuno uveren u svom sopstvenom umu“ (Rimljanima 14:5b).
8. Dok je trebalo da hrišćani iz Rima pokazuju obzir prema savesti drugih, šta nisu smeli da rade?
8 Međutim, Pavle je svesrdno podsticao braću da budu strpljivi sa onima koje su mučila neka pitanja savesti, dok je snažno osudio one koji su pokušavali da primoraju suvernike da se drže Mojsijevog zakona kao uslova za spasenje. Na primer, oko 61. n. e. napisao je knjigu Jevrejima, snažnu poslanicu jevrejskim hrišćanima u kojoj je vrlo jasno stavio do znanja da od podlaganja Mojsijevom zakonu nema nikakve koristi zato što hrišćani imaju uzvišeniju nadu koja se zasniva na Isusovoj otkupnoj žrtvi (Galatima 5:1-12; Titu 1:10, 11; Jevrejima 10:1-17).
9, 10. Šta hrišćani ne treba da rade? Objasni.
9 Kao što smo videli, Pavle je pokazao da to što osoba ima pravo na lični izbor ne mora da predstavlja pretnju po jedinstvo sve dotle dok ne dođe do očiglednog kršenja hrišćanskih načela. Zato je onim hrišćanima sa slabijom savešću postavio sledeće pitanje: „Zašto osuđuješ svog brata?“ Zreliju braću (možda one kojima je savest dozvoljavala da jedu izvesnu hranu koja je bila zabranjena Zakonom ili da na Sabat rade neki svetovni posao) upitao je: „Zašto ti takođe gledaš prezirno na svog brata?“ (Rimljanima 14:10). Prema Pavlovim rečima, hrišćani sa slabijom savešću ne smeju da osuđuju braću koja imaju širi pogled na stvari. U isto vreme, zreliji hrišćani ne smeju da preziru one čija je savest još uvek slaba na nekim područjima. Svi treba da poštuju ispravne motive drugih i da ne ’misle o sebi više nego što treba da misle‘ (Rimljanima 12:3, 18).
10 Pavle je na sledeći način izneo uravnoteženo gledište o tome: „Neka onaj ko jede ne gleda prezirno na onoga ko ne jede, i neka onaj ko ne jede ne osuđuje onoga ko jede, jer Bog je njega rado primio.“ Zatim je dodao: ’Hrist nas je rado primio, na slavu Bogu.‘ Pošto su Bog i Hrist prihvatili i jake i slabe, i mi treba da imamo sličnu širokogrudost i da ’rado primamo jedni druge‘ (Rimljanima 14:3; 15:7). Ko bi sebi dao za pravo da ide protiv toga?
Bratska ljubav i danas stvara jedinstvo
11. Koja je jedinstvena situacija postojala u Pavlovim danima?
11 Pavle se u poslanici Rimljanima pozabavio jednom jedinstvenom situacijom. Jehova je kratko pre toga poništio jedan savez i sklopio novi. Nekima je bilo teško da se naviknu na to. Danas ne postoji potpuno istovetna situacija, ali ponekad se mogu javiti slična pitanja.
12, 13. Koje su neke situacije u kojima današnji hrišćani mogu pokazati obzir prema savesti svoje braće?
12 Na primer, možda je neka hrišćanka ranije pripadala religiji u kojoj se stavljao naglasak na jednostavnost u pogledu odevanja i ličnog izgleda. Sada kada je prihvatila istinu, možda joj je teško da se navikne na to da nije zabranjeno u prikladnim okolnostima nositi skromnu, šarenu odeću ili se ukusno našminkati. Budući da ovde nije uključeno nijedno biblijsko načelo, ne bi bilo na mestu ako bi neko pokušavao da je navede da ide protiv svoje savesti. U isto vreme, ona razume da ne treba da kritikuje hrišćanke kojima savest dopušta da se šminkaju i oblače na taj način.
13 Osmotri još jedan primer. Neki hrišćanin je možda odrastao u sredini u kojoj se s neodobravanjem gleda na upotrebu alkohola. Sada kada je upoznao istinu, on shvata da je prema Bibliji vino dar od Boga i da se umereno može koristiti (Psalam 104:15, DK). On prihvata takvo gledište. Pa ipak, zbog svog porekla radije se potpuno uzdržava od upotrebe alkoholnih pića, ali ne kritikuje one koji ih umereno konzumiraju. On na taj način primenjuje sledeće Pavlove reči: „Težimo za onim što doprinosi miru i za onim što služi uzajamnom izgrađivanju“ (Rimljanima 14:19).
14. U kojim situacijama hrišćanima može koristiti duh saveta koji je Pavle pružio Rimljanima?
14 Duh ovog saveta koji je Pavle pružio Rimljanima treba primeniti i u drugim situacijama. Hrišćansku skupštinu sačinjavaju mnogi pojedinci čiji se ukusi razlikuju. Oni zbog toga mogu donositi različite odluke — na primer u pogledu oblačenja i doterivanja. Naravno, u Bibliji postoje jasna načela kojih se drže svi iskreni hrišćani. Niko od nas ne treba da bude odeven na ekscentričan ili neskroman način, niti da ima takvu frizuru, jer bi nas to poistovetilo s nepoželjnim elementima ovog sveta (1. Jovanova 2:15-17). Hrišćani imaju na umu da su uvek, čak i u svoje slobodno vreme, sluge koje predstavljaju Suverena čitavog svemira (Isaija 43:10; Jovan 17:16; 1. Timoteju 2:9, 10). Međutim, na mnogim područjima postoji širok spektar mogućnosti koje su prihvatljive za hrišćane. a
Ne spoticati druge
15. Kada bi hrišćanin, zarad dobrobiti svoje braće, mogao da se uzdrži od nečega na šta ima pravo?
15 Pružajući savet hrišćanima u Rimu, Pavle je skrenuo pažnju na još jedno važno načelo. Hrišćanin sa dobro školovanom savešću ponekad može odlučiti da ipak ne uradi nešto što bi inače mogao. Zašto? Zato što uviđa da bi to moglo zasmetati drugima. Šta treba da uradimo u takvoj situaciji? Pavle kaže: „Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina i ne činiti ništa na šta se tvoj brat spotiče“ (Rimljanima 14:14, 20, 21). Stoga, „mi... koji smo jaki treba da nosimo slabosti onih koji nisu jaki, a ne da ugađamo sebi. Neka svako od nas ugađa svom bližnjem u onome što je dobro za njegovo izgrađivanje“ (Rimljanima 15:1, 2). Ukoliko postoji mogućnost da nekim svojim postupkom uznemirimo savest nekog suhrišćanina, bratska ljubav će nas pokrenuti da budemo obazrivi i da pazimo na svoje postupke. Jedan primer toga može biti konzumiranje alkoholnih pića. Hrišćaninu je dozvoljeno da umereno pije vino. Ali on neće insistirati na svojim pravima ako će time možda spotaći svog bližnjeg.
16. Kako možemo biti obzirni prema ljudima koji žive na našem području?
16 Ovo načelo moglo bi se primeniti i na ono što radimo van hrišćanske skupštine. Primera radi, možda živimo u području gde se prema učenju preovladavajuće religije na jedan dan u sedmici gleda kao na dan odmora. Iz tog razloga, da ne bismo spoticali svoje susede i stvarali prepreke delu propovedanja, koliko god je moguće izbegavaćemo da tog dana radimo bilo šta što bi uvredilo naše susede. Ili na primer, bogati hrišćanin se može preseliti da služi tamo gde je veća potreba gde će živeti među ljudima koji u materijalnom pogledu imaju malo. On može izabrati da pokaže obzir prema svojim novim susedima tako što će se oblačiti veoma skromno ili tako što će u nekom drugom pogledu živeti skromnije nego što mu mogućnosti to dozvoljavaju.
17. Zašto je razumno da uzmemo druge u obzir kada treba da donesemo neku odluku?
17 Da li je razumno očekivati od onih ’koji su jaki‘ da izvrše takve promene? Pa, razmisli o sledećem poređenju: Dok vozimo putem, ispred sebe vidimo decu koja hodaju vrlo blizu puta. Da li ćemo i dalje voziti najvećom dozvoljenom brzinom samo zato što po zakonu imamo pravo na to? Nećemo, usporićemo kako tu decu ne bismo doveli u opasnost. Ponekad je potrebno da na sličan način usporimo, to jest popustimo, kada je u pitanju naš odnos sa suvernicima i drugim ljudima. Možda radimo nešto na šta imamo potpuno pravo. Ne kršimo nijedno biblijsko načelo. Pa ipak, ako bismo time mogli da uvredimo ili povredimo osobe koje imaju slabiju savest, hrišćanska ljubav će nas podstaći da budemo pažljivi (Rimljanima 14:13, 15). Zadržati jedinstvo i stavljati Kraljevstvo na prvo mesto važnije je od insistiranja na ličnim pravima.
18, 19. (a) Kako sledimo Isusov primer kada pokazujemo obzir prema drugima? (b) U čemu smo potpuno jedinstveni, i šta će biti osmotreno u narednom članku?
18 Kada ovako postupamo mi u stvari sledimo najbolji primer koji imamo. Pavle kaže: „Ni Hrist nije ugađao sebi; nego kao što je napisano: ’Ruženja onih koji su ti se rugali pala su na mene‘.“ Isus je bio spreman da žrtvuje svoj život za nas. Sigurno smo spremni da žrtvujemo neka svoja prava ako će to pomoći ’onima koji nisu jaki‘ da zajedno s nama slave Boga. Zaista, kada smo tolerantni i velikodušni prema hrišćanima koji imaju slabiju savest — ili kada svesno izbegavamo da radimo nešto što bi inače mogli i ne insistiramo na svojim pravima — tada pokazujemo „isti misaoni stav kakav je imao Hrist Isus“ (Rimljanima 15:1-5).
19 Iako se u stvarima gde nisu uključena biblijska načela naša gledišta mogu donekle razlikovati, u stvarima koje su povezane sa obožavanjem postupamo potpuno jedinstveno (1. Korinćanima 1:10). Takvo jedinstvo se na primer vidi po tome kako se ophodimo prema onima koji se protive pravom obožavanju. Božja Reč kaže da su takvi protivnici stranci i upozorava nas da se čuvamo ’glasa stranaca‘ (Jovan 10:5). Kako možemo prepoznati te strance? Kako treba da se ophodimo prema njima? Ova pitanja će biti osmotrena u narednom članku.
[Fusnota]
a Maloletnoj deci roditelji pružaju vođstvo kada se radi o odevanju.
Kako bi odgovorio?
• Zašto različita gledišta o ličnim stvarima ne predstavljaju pretnju jedinstvu?
• Zašto mi kao hrišćani treba da budemo veoma obzirni jedni prema drugima?
• Koji su neki načini na koje danas možemo primeniti Pavlov savet o jedinstvu, i šta će nas podstaći na to?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 9. strani]
Pavlov savet o jedinstvu bio je vrlo važan za skupštinu
[Slika na 10. strani]
Hrišćani su ujedinjeni uprkos različitom poreklu
[Slika na 12. strani]
Šta ovaj vozač treba da uradi?