Mlinovi koji nas hrane hlebom

O NJEMU se govori kao o „nasušnom hlebu“, „osnovnoj namirnici“, „čovekovom izvoru hrane koji odvajkada podržava život“. Zaista, hleb je čovekova glavna hrana još od drevnih vremena. Štaviše, jedna od čovekovih potreba koje ga najviše zaokupljaju jeste da svaki dan sebi obezbedi hleb.

Osnovni sastojak hleba jeste obično ili grubo mleveno brašno koje se dobija mlevenjem žitarica. Dakle, mlevenje je drevna veština. Nema sumnje da je usitnjavanje zrnevlja kako bi se dobilo brašno bilo jedan veoma naporan posao u vreme kada nisu postojale naprave koje olakšavaju taj posao! U biblijska vremena, lupa od žrvnja, to jest zvuk ručnog mlina, bilo je nešto što je ukazivalo na normalne, mirne uslove, a kada toga nije bilo, nagoveštavalo se opustošenje (Jeremija 25:10, 11).

Šta je sve tokom vekova bilo uključeno u mlevenje žita? Koje su neke metode i naprave koje su se koristile za to? Kakve nas vrste mlinova danas hrane hlebom?

Zašto su mlinovi potrebni?

Jehova je prvom ljudskom paru, Adamu i Evi, rekao: „Evo dajem vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja seme nose. To da vam je za hranu vašu“ (Postanje 1:29). Jehova Bog je čovečanstvu za hranu između ostalog dao i semenje žitarica. Ovaj izvor hrane neophodan je za čovekov opstanak, jer sve žitarice — uključujući pšenicu, ječam, raž, ovas, pirinač, proso, šećernu trsku i kukuruz — sadrže ugljene hidrate u vidu skroba, koje telo može da razgradi kako bi dobilo glukozu, svoj glavni izvor energije.

Međutim, čovekov organizam ne može da svari presno celo zrno žitarica. Čoveku je lakše da unosi žitarice u vidu brašna koje se koristi u pripremi obroka. Najjednostavniji način da se žito pretvori u brašno jeste da se usitni u avanu, da se zdrobi između dva kamena, ili da se kombinuju ova dva načina.

Mlinovi koje pokreće ljudska snaga

Statue iz drevnih egipatskih grobnica prikazuju upotrebu jednog od najstarijih tipova mlina koji po obliku podseća na sedlo. Takav mlin se sastojao od dva kamena — odozdo je bio kamen koji je bio malko udubljen i nagnut, a odozgo je bio jedan manji kamen. Osoba koja je mlela, obično neka žena, kleknula bi pred mlin i uhvatila gornji kamen obema rukama. Zatim bi se oslonila svom težinom i pomerala gornji kamen napred-nazad preko donjeg kamena, drobeći zrnevlje koje se nalazilo između ova dva kamena. Kakav jednostavan, a ipak praktičan izum!

Međutim, sati provedeni u ovom položaju uzimali su svoj danak. Guranjem gornjeg kamena i povlačenjem nazad, leđa, ruke, bedra, kolena i nožni prsti osobe  koja je to radila bili su stalno opterećeni. Proučavajući deformitete delova skeleta iz drevne Sirije paleontolozi su zaključili da su mlade žene zbog rada na takvim mlinovima često zadobijale povrede prouzrokovane opterećenjem — oštećene čašice kolena, oštećenja zadnjeg leđnog pršljena i teški osteoartritis nožnog palca. Izgleda da je u Egiptu rad na mlinu bio posao sluškinja (Izlazak 11:5). a Neki izučavaoci veruju da su Izraelci, kada su izašli iz Egipta, sa sobom poneli baš ovaj mlin u obliku sedla.

Kasnije je delotvornost sprava za mlevenje povećana tako što su se udubljenja pravila na oba kamena. Levkasti otvor na gornjem kamenu omogućio je radniku da u njega sipa žito, koje je upadalo pravo u prostor između kamenja. U četvrtom ili petom veku pre n. e., u Grčkoj je izumljena najprostija sprava za mlevenje. Za gornji kamen je jednim krajem bila pričvršćena horizontalna ručka, to jest poluga. Ova poluga se držala za slobodan kraj i pomeranjem napred-nazad pravio se mali luk, što je prouzrokovalo trenje između donjeg kamena i gornjeg kamena na kom se nalazio levak kroz koji se sipalo žito.

Svi pomenuti mlinovi imali su ozbiljna ograničenja. Zavisili su od pokretanja napred-nazad, za šta se nije mogla obučiti nijedna životinja. Dakle, ovi mlinovi su zavisili od ljudske snage. Zatim je pronađena nova tehnologija — obrtni mlin. Za to su već mogle da se koriste životinje.

Obrtni mlinovi olakšavaju posao

Obrtni mlin je najverovatnije izumljen u Sredozemlju, otprilike u drugom veku pre n. e. Do prvog veka naše ere, Jevrejima u Palestini bio je poznat takav mlin, s obzirom da je Isus govorio o ’mlinskom kamenu kakav okreće magarac‘ (Marko 9:42).

Mlin koji su okretale životinje koristio se u Rimu i većem delu Rimskog carstva. Mnogi takvi mlinovi i danas se mogu naći u Pompeji. Sastoje se od teškog gornjeg kamena u obliku peščanog sata, koji je služio kao levkast sud koji se punio žitom, i udubljenog donjeg kamena. Dok se gornji kamen obrtao na donjem kamenu, semenje žita je upadalo između ova dva kamena i drobilo se. Gornji kamen je mogao da bude različite veličine, prečnika od 45 do 90 centimetara. Ovi mlinovi bili su visoki oko 180 centimetara.

Ne zna se da li su ručni obrtni mlinovi nastali od mlinova koje pokreću životinje, ili obratno. U svakom slučaju, prednost obrtnog ručnog mlina jeste u tome što je prenosiv i lako ga je koristiti. Ručni mlin se sastojao od dva okrugla kamena prečnika od nekih 30 do 40 centimetara. Gornja strana donjeg kamena bila je malo ispupčena, a donja strana gornjeg kamena malo udubljena, kako bi nalegao na donji kamen. Gornji kamen ležao je na centralnoj obrtnoj tački i okretao se pomoću drvene ručke. Obično bi dve žene sedele okrenute jedna prema drugoj, i svaka bi jednom rukom držala tu ručku kako bi njome zajedno okretale gornji kamen (Luka 17:35). Jedna od žena bi slobodnom rukom s vremena na vreme sipala po malo žita u otvor na gornjem kamenu, a druga žena bi brašno koje se prelivalo preko ivice mlina skupljala na neku plitku posudu ili tkaninu koja je bila raširena ispod. Ovakva vrsta  mlina udovoljavala je potrebama vojnika, mornara ili malih domaćinstava koja su živela daleko od nekih većih mlinova.

Mlinovi koje pokreće voda ili vetar

Oko 27. godine pre n. e., rimski inženjer Vitruvije opisao je vodenice svog vremena. Voda koja je tekla udarala je o lopatice točka koji je vertikalno postavljen na horizontalnu osovinu, i tako se točak pokretao. Preko zupčanika pokretala se vertikalna osovina. Ta osovina je pokretala veliki gornji mlinski kamen.

Koliki je prinos vodenice u poređenju s prinosom ostalih vrsta mlinova? Procenjuje se da se ručnim mlinom može samleti manje od 10 kilograma za sat vremena, a najproduktivnijim mlinovima koje pokreću životinje do 50 kilograma. Na Vitruvijevoj vodenici moglo je da se samelje čak oko 150 do 200 kilograma za jedan sat. Osnovni princip koji je opisao Vitruvije primenjivali su sposobni graditelji vodenica vekovima nakon toga, mada je došlo do brojnih promena i poboljšanja.

Voda nije jedini prirodni izvor energije koji se koristio za pokretanje mlinskog kamena. Isti cilj se postiže kada se umesto vodeničkog točka koriste jedra vetrenjače. Vetrenjače su se u Evropi počele koristiti verovatno u 12. veku n. e. i u velikoj meri su se koristile u Belgiji, Nemačkoj, Holandiji i na drugim mestima. Kada su počeli da se koriste mlinovi koje pokreće para i još neki izvori energije, svi izvori koji su se koristili do tada postali su zastareli, te su i vetrenjače prestale da se koriste.

„Hleb naš za ovaj dan“

Uprkos tome što su se pojavili napredniji mlinovi, mnoge drevne metode mlevenja očuvale su se u raznim delovima sveta. Avan i tučak još uvek se koriste u nekim delovima Afrike i Okeanije. U Meksiku i Srednjoj Americi koriste se mlinovi u obliku sedla da bi se samleo kukuruz za pravljenje tortilja. A brojne vodenice i vetrenjače još uvek se tu i tamo koriste.

Međutim, u današnjem razvijenom svetu, veći deo brašna koje se koristi za hleb proizvodi se u mehanizovanim i potpuno automatskim mlinovima s valjcima. Žito se postepeno pretvara u brašno tako što se melje između parova čeličnih cilindara sa izbrazdanom površinom, koji se kreću različitim brzinama. Ovaj sistem omogućava da se o istom trošku proizvedu različite vrste brašna.

Nema sumnje da proces proizvodnje brašna za hleb ne predstavlja tako težak posao kao nekad. U svakom slučaju, možemo biti zahvalni Stvoritelju što nam je podario kako žitarice tako i dosetljivost da ih pretvorimo u „hleb naš za ovaj dan“ (Matej 6:11).

[Fusnota]

[Slika na 23. strani]

Egipatski mlin u obliku sedla

[Izvor]

Soprintendenza Archeologica per la Toscana, Firenze

[Slika na 23. strani]

U mlinovima koje su pokretale životinje, masline su se cedile kako bi se dobilo ulje

[Izvor slike na 22. strani]

From the Self-Pronouncing Edition of the Holy Bible, containing the King James and the Revised versions