Osvrt na blago Čestera Bitija

„OBILUJE bogatstvom mnogih nestalih civilizacija... zaslepljuje lepotom svojih minijatura i slika.“ Ovako je bivši upravnik R. Dž. Hejz ukratko opisao Biblioteku Čestera Bitija u Dablinu, u Irskoj. U njoj je smeštena ogromna kolekcija dragocenih antikviteta, izvanrednih umetničkih dela, i retkih knjiga i manuskripata od gotovo neprocenjive vrednosti. Ko je bio Čester Biti i kakvo je blago sakupio?

Alfred Čester Biti je rođen 1875. godine u Njujorku, SAD, i preci su mu bili škotskog, irskog i engleskog porekla. Sa 32 godine već je stekao prilično bogatstvo jer je radio kao inženjer i konsultant u rudnicima. Čitavog života je koristio svoje bogatstvo da bi sakupljao vredne i lepe predmete. Kada je 1968. umro u svojoj 92. godini, Biti je svoju kolekciju ostavio narodu Irske.

Šta je sakupljao?

Bitijeve kolekcije su obimne i raznolike. Na izložbama je obično bilo prikazivano svega oko 1 posto od svega što je posedovao. Sakupljao je retke i vredne predmete koji potiču iz raznih perioda i kultura, u rasponu od nekoliko hiljada godina — iz srednjovekovne i renesansne Evrope kao i iz brojnih azijskih i afričkih zemalja. Na primer, smatra se da je njegova kolekcija prekrasnih japanskih drvoreza jedna od najboljih na svetu.

Potpunu suprotnost delima lepe umetnosti predstavlja fascinantna kolekcija koja sadrži više od stotinu vavilonskih i sumerskih glinenih pločica ispisanih drevnim klinastim pismom. Ljudi koji su pre više od 4 000 godina živeli u Mesopotamiji detaljno su opisali svoj život na mokrim glinenim pločicama koje su zatim pekli. Mnoge od tih pločica preživele su do današnjih dana i jasno pokazuju koliko je pisanje staro.

Fasciniranost knjigama

Izgleda da je Čestera Bitija privlačila umešnost koja je bila neophodna za izradu lepih knjiga. Sakupio je na hiljade svetovnih i religioznih knjiga, uključujući i neke veoma detaljno ukrašene primerke Kurana. Jedan pisac za njega kaže da je bio „očaran matematičkim skladom arapskog pisma... i oduševljen raznobojnim kaligrafskim ukrasima od zlatnih i srebrnih listića, kao i od drugih živopisnih minerala“.

Žad je fascinirao Čestera Bitija, kao i neke kineske careve iz proteklih stoleća. Ti carevi su smatrali da je fini žad najvredniji od svih minerala, daleko vredniji čak i od zlata. Oni su upošljavali vešte zanatlije koji su od grumenja žada pravili glatke, tanke listove. Nadareni umetnici su zatim te listove od žada ukrašavali kaligrafijom s puno detalja i zlatnim gravurama, i tako su nastale neke od najlepših knjiga koje su ikada napravljene. U svetu je čuvena Bitijeva kolekcija ovih knjiga.

Biblijski manuskripti od neprocenjive vrednosti

Ljubitelji Biblije smatraju da je najveće blago koje je posedovao Čester Biti njegova ogromna kolekcija drevnih i srednjovekovnih biblijskih manuskripata. Prelepo ukrašeni  manuskripti svedoče o strpljivosti i umešnosti pisara koji su ih prepisivali rukom. Štampane knjige pokazuju veštinu i umeće ranih knjigovezaca i štampara. Na primer, tu se nalazi Biblija Latina koju je 1479. godine u Nirnbergu odštampao Anton Koberger, koji je živeo otprilike u isto vreme kad i Johan Gutenberg, i za njega se kaže da je bio „jedan od najvažnijih i najaktivnijih ranih štampara“.

U Biblioteci Čestera Bitija izložen je jedan izvanredan manuskript na finom pergamentu koji datira s početka četvrtog veka, koji se pripisuje Jefremu, sirijskom izučavaocu. Jefrem je tu često citirao jedno delo iz drugog veka koje se zove Diatesaron. U njemu je pisac Tatijan od četiri Jevanđelja koja govore o životu Isusa Hrista sastavio jednu skladnu priču. Pisci iz kasnijeg perioda ukazivali su na Diatesaron, ali nije sačuvan nijedan primerak te knjige. Neki izučavaoci iz 19. veka čak su sumnjali da je ovo delo ikad i postojalo. Međutim, Biti je 1956. otkrio Jefremove komentare o Tatijanovom Diatesaronu i to otkriće predstavlja još jedan dokaz da je Biblija autentična i istinita.

Basnoslovno vredna kolekcija papirusnih manuskripata

Biti je sakupio i veliki broj papirusnih manuskripata, kako religioznih tako i svetovnih. Više od 50 papirusnih kodeksa potiče iz perioda od pre četvrtog veka n. e. Neki od tih papirusa su bili nađeni među velikim hrpama papirusa — među starom hartijom — koje su vekovima ležale sakrivene u egipatskim pustinjama. Kada su iznošeni na prodaju, mnogi od tih papirusa bili su u fragmentima. Prodavci bi dolazili s kartonskim kutijama punim delova papirusa. „Oni koji su želeli da ih kupe jednostavno bi gurnuli ruku u kutiju i izvadili najveći fragment na kom je bilo najviše teksta“, kaže Čarls Horton, upravnik Zapadnih kolekcija biblioteke Čestera Bitija.

Horton kaže da Bitijevo „najsenzacionalnije otkriće“ predstavljaju dragoceni biblijski kodeksi među kojima se „nalaze neki od najstarijih primeraka hrišćanskog Starog i Novog zaveta“. Prodavci koji su znali koliko vrede ti kodeksi, rasparčali su ih da bi ih u delovima prodali različitim kupcima. Međutim, Biti je ipak uspeo da kupi većinu tih delova. Koliko su značajni ti kodeksi? Ser Frederik Kenjon kaže da je ovo otkriće „najznačajnije“ otkako je Tišendorf 1844. godine pronašao Sinajski kodeks.

Ti kodeksi potiču iz perioda između drugog i četvrtog veka n. e. Među knjigama Hebrejskih spisa u grčkoj Septuaginti postoje i dva primerka Postanja. Kenjon kaže da su oni posebno vredni jer u „Vatikanskom i Sinajskom kodeksu“ iz četvrtog veka, „ta knjiga [Postanje] gotovo da u celosti nedostaje“. Tri kodeksa sadrže knjige Hrišćanskih grčkih spisa. U jednom se nalaze gotovo celokupna četiri Jevanđelja i veći deo knjige Dela apostolskih. U drugom kodeksu, kojem su pridodate još neke stranice do kojih je Biti kasnije došao, nalazi se gotovo kompletan primerak Pavlovih poslanica, uključujući i poslanicu Jevrejima. Treći kodeks sadrži otprilike jednu trećinu knjige Otkrivenje. Prema rečima Kenjona, ovi papirusi su nam „pružili  još jaču materijalnu osnovu — koja je i inače već bila jaka — da imamo pouzdanje u verodostojnost teksta Novog zaveta kojim raspolažemo“.

Biblijski papirusi Čestera Bitija pokazuju da su hrišćani dosta rano, verovatno i pre kraja prvog veka n. e., počeli da koriste kodeks, to jest knjigu sa stranicama, umesto svitaka koji nisu bili praktični. Ti papirusi takođe pokazuju da su prepisivači, zbog nedostatka materijala za pisanje, često ponovo koristili stare papiruse. Na primer, jedan koptski manuskript koji sadrži deo Jovanovog jevanđelja napisan je „na nečemu što izgleda kao grčka vežbanka za matematiku“.

Ovi papirusi ne zapanjuju lepotom, ali su od neprocenjive vrednosti. Oni predstavljaju vidljivu, opipljivu vezu sa samim počecima hrišćanstva. „Ovde, svojim sopstvenim očima“, kaže Čarls Horton, „možete videti knjige koje su koristile neke od najranijih hrišćanskih zajednica — knjige koje su im bile veoma dragocene“ (Poslovice 2:4, 5). Ako vam se ukaže prilika da zavirite u blago Biblioteke Čestera Bitija, nećete se razočarati.

[Slika na 31. strani]

Japanski drvorez koji je izradio Kacušika Hokusai

[Slika na 31. strani]

„Biblija Latina“ je bila među prvim odštampanim primercima Biblije

[Slika na 31. strani]

Jefremovi komentari o Tatijanovom „Diatesaronu“ podupiru autentičnost Biblije

[Slika na 31. strani]

Čester Biti P45, spada među najstarijije kodekse na svetu, sadrži gotovo celokupna četiri Jevanđelja i veći deo knjige Dela apostolskih

[Izvor slike na 29. strani]

Reproduced by kind permission of The Trustees of the Chester Beatty Library, Dublin

[Izvor slike na 31. strani]

Sve slike: Reproduced by kind permission of The Trustees of the Chester Beatty Library, Dublin