Pitanja čitalaca

Zašto je Izraelcima bilo dozvoljeno da se ožene ženama koje su zarobili iz drugih naroda kada je prema Mojsijevom zakonu sklapanje braka sa osobom iz drugog naroda bilo zabranjeno? (Ponovljeni zakoni 7:1-3; 21:10, 11).

Ovo je bilo dozvoljeno zbog određenih okolnosti. Jehova je zapovedio Izraelcima da unište gradove sedam naroda u hananskoj zemlji i da pobiju sve njihove stanovnike (Ponovljeni zakoni 20:15-18). Kada su u pitanju drugi narodi, u životu su mogle biti ostavljene samo žene koje još nisu imale seksualne odnose (Brojevi 31:17, 18; Ponovljeni zakoni 20:14). Izraelac se mogao oženiti takvom ženom, ali samo ako bi ona preduzela izvesne korake.

Što se tiče koraka koji su se zahtevali od takve žene, u Bibliji stoji: „Nek obrije glavu svoju i sreže nokte svoje; i skine sa sebe haljine svoje u kojima je zarobljena, i neka sedi u kući tvojoj i žali za ocem svojim i materom svojom ceo mesec dana; zatim idi k njoj, imaj je i ona će ti biti žena“ (Ponovljeni zakoni 21:12, 13).

Trebalo je da zarobljena devojka, kojom je neki Izraelac hteo da se oženi, obrije glavu. Odsecanje kose bio je izraz žaljenja ili tuge (Isaija 3:24). Na primer, kada je izgubio svu svoju decu i posede, patrijarh Jov je pokazao žalost tako što je odsekao kosu (Jov 1:20, NW). Nadalje, trebalo je da žena iz drugog naroda „sreže nokte“ tako da joj ruke ne bi izgledale privlačno čak i ako bi joj nokti bili obojeni (Ponovljeni zakoni 21:12). Šta su bile ’haljine u kojima je zarobljena‘ i koje je trebalo da skine? Žene iz paganskih gradova, kojima je pretila opasnost da budu pokoreni, imale su običaj da obuku najlepšu odeću koju su imale. To su radile s nadom da će zadobiti naklonost osvajača. Zarobljena žena koja je bila u žalosti nije smela da nosi takvu odeću.

Zarobljena žena s kojom će neki Izraelac stupiti u brak, trebalo je da mesec dana žali za svojim voljenima koji su umrli. Pošto je trebalo da osvojeni gradovi budu potpuno uništeni, sve njene porodične i društvene veze bile bi potpuno prekinute. Budući da bi izraelski vojnici uništili i likove njenih bogova, ni predmeti koje je koristila prilikom obožavanja više ne bi postojali. Mesec dana žaljenja je služilo i kao period čišćenja tokom kog bi zarobljena žena raskinula sve veze sa svojim prethodnim načinom obožavanja.

Međutim, što se tiče žena iz drugih naroda uopšte, situacija je bila drugačija. U tom slučaju, primenjivalo se sledeće načelo: ’Nećeš zaključivati brakova s njima; nećeš kćeri njihove uzimati za sinove svoje‘ (Ponovljeni zakoni 7:3). Zašto je postojalo ovo ograničenje? U Ponovljenim zakonima 7:4 stoji: „Jer bi one odvratile sinove tvoje od mene, i oni bi drugim bogovima služili.“ Prema tome, svrha ove zabrane bila je da zaštiti Izraelce od religiozne iskvarenosti. Međutim, žene iz drugih naroda u okolnostima koje su opisane u Ponovljenim zakonima 21:10-13 nisu predstavljale takvu pretnju. Svi njeni rođaci su bili mrtvi, a likovi koji predstavljaju njene bogove bili su uništeni. Ona nije imala nikakav kontakt s lažnom religijom. Izraelcu je pod takvim okolnostima bilo dozvoljeno da se oženi ženom iz drugog naroda.