Da li čekaš sa ispravnim stavom?

RETKO ko danas voli da čeka nekoga ili nešto. To predstavlja ispit za njihovu strpljivost. Međutim, Pismo podstiče Božji narod da ’spremno čeka‘. Mihej se razlikovao od svojih savremenika i rekao je: „Spremno ću čekati na Boga svog spasenja“ (Mihej 7:7, NW; Jeremijine tužbalice 3:26).

Šta znači čekati na Jehovu? Kako jedan hrišćanin treba da čeka na Boga? Da li postoji ispravan i neispravan način što se toga tiče? Iskustvo proroka Jone iz devetog veka pre n. e. pruža nam pouku u tom pogledu.

Primer čekanja s pogrešnim stavom

Jehova Bog je uputio Jonu da ode u Ninivu, prestonicu Asirskog carstva, i da tamo propoveda. Niniva je bila poznata kao ’krvnički grad‘, jer se u njoj postupalo krajnje okrutno i brutalno, što su istoričari i arheolozi dobro utvrdili (Naum 3:1). Jona je u prvi mah pokušao da izbegne taj zadatak, ali Jehova se postarao da on kao prorok na kraju ipak ode u Ninivu (Jona 1:3–3:2).

’Jona prevali najpre u gradu jedan dan hoda; on vikaše i govoraše: Još četrdeset dana, pa će Niniva biti uništena‘ (Jona 3:4). Jonino propovedanje je naišlo na zapanjujući odaziv: ’Ninivljani poverovaše Bogu, oglasiše post i obukoše se u kostret, od najvećega do najmanjega‘ (Jona 3:5). Zbog toga je Jehova, Bog koji „ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“, poštedeo grad (2. Petrova 3:9).

Kako je Jona reagovao na to? Izveštaj kaže: „Joni se to ne dopadne i naljuti se“ (Jona 4:1). Zašto se Jona naljutio? Možda je mislio da će zbog te neispunjene objave o uništenju izgubiti ugled koji je imao kao prorok. Očigledno je više bio zainteresovan za svoj ugled nego za milost prema drugima i njihovo spasenje.

Naravno, Jona nije otišao toliko daleko da prestane da bude prorok. Pa ipak, čekao je da „vidi što će biti od grada“. Postao je mrzovoljan i ostao je da vidi šta će se desiti. Uvidevši da se stvari ne odvijaju onako kako je očekivao, napravio je senicu, seo u hladovinu i čekao namrgođen. Međutim, Jehovi se nije dopao taj Jonin stav i s ljubavlju je ispravio pogrešno  razmišljanje svog proroka (Jona 4:5, 9-11).

Zašto je Jehova strpljiv

Iako su se stanovnici Ninive tada pokajali i bili pošteđeni, kasnije su ponovo ogrezli u zlu. Jehova je preko proroka Nauma i Sofonije predvideo uništenje tog grada. Govoreći o njemu kao o ’krvničkom gradu‘, Jehova je objavio da će zatrti Asiriju i da će od Ninive napraviti pustoš (Naum 3:1; Sofonija 2:13). Niniva je uništena 632. pre n. e., i nikada više nije bila obnovljena.

Slično tome, današnji svet je odgovoran za okrutno krvoproliće daleko većih razmera u odnosu na Ninivu. To je jedan od razloga zbog čega je Jehova odlučio da sadašnji zli svet bude uništen u nezapamćenoj ’velikoj nevolji‘ (Matej 24:21, 22).

Pa ipak, Jehova nije izvršio obećano uništenje da bi se iskreni ljudi poput nekih Ninivljana mogli pokajati kako bi se spasli. Apostol Petar na sledeći način govori o Božjoj strpljivosti: „Jehova nije spor što se tiče svog obećanja, što neki smatraju sporošću, nego je strpljiv s vama jer ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9, 10, 13).

Čekati sa ispravnim stavom

Petar dalje kaže: „Budući da sve to tako treba da se raspadne, kakve onda osobe treba vi da budete u delima koja pripadaju svetom ponašanju i odanosti Bogu, očekujući i čvrsto držeći u mislima prisutnost Jehovinog dana!“ (2. Petrova 3:11, 12). Zapazi da dok očekujemo Jehovin dan treba da pokazujemo ’dela koja pripadaju svetom ponašanju i odanosti Bogu‘ — treba da budemo aktivni, a ne da sedimo skrštenih ruku.

Time što čekamo sa ispravnim stavom pokazaćemo da smo potpuno sigurni da Jehovin dan neće doći ni tren kasnije nego što je Jehova to predvideo. Takva vera podstiče na sveto ponašanje i dela odanosti Bogu, od kojih je najistaknutije propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Isus je pružio izvrstan primer kada se radi o propovedanju i svojim pomazanim sledbenicima dao je sledeće uputstvo: „Neka vaša bedra budu opasana i vaše svetiljke neka gore, a vi budite kao ljudi koji čekaju svog gospodara kad se vraća sa svadbe, da mu odmah otvore kad stigne i pokuca. Srećni su oni robovi koje gospodar, kad stigne, zatekne budne!“ (Luka 12:35-37).

Robovi iz prvog veka bi ’opasali bedra‘ tako što bi skupili krajeve svojih haljina i zadenuli ih za pojas što bi im omogućilo da naporno rade. Stoga, hrišćanin treba da bude energičan i revan kada su u pitanju dobra dela. Treba da se bori protiv bilo kakve sklonosti da ’dangubi‘ u duhovnom smislu, možda tako što svoju energiju troši  težeći za zadovoljstvima i materijalnim stvarima. Umesto toga, treba da bude ’bogato zaposlen u Gospodovom delu‘ dok očekuje veliki i strahoviti Jehovin dan (Rimljanima 12:11; 1. Korinćanima 15:58).

Čekati i biti aktivan

Jehovini svedoci su aktivni dok čekaju Jehovin dan. Na primer, tokom službene 2003. godine, svakog dana su propovedanju Jehovine reči posvećivali u proseku 3 383 000 sati. To znači da ako bi jedan čovek želeo da postigne ono što se uradi u samo jednom danu, morao bi neprekidno da propoveda 386 godina!

I pored toga, treba da se pitamo: ’Na kakav način ja čekam?‘ Isus je ispričao jednu parabolu kojom je pokazao kakva se marljivost očekuje od pomazanih hrišćana. Govorio je o tri roba: „Jednome je [gospodar] dao pet talanata, drugome dva, sledećem pak jedan, svakome prema njegovoj sposobnosti, i otišao je u tuđinu. Onaj koji je dobio pet talanata odmah je otišao i poslovao s njima i zaradio još pet. Isto tako, onaj koji je dobio dva zaradio je još dva. A onaj koji je dobio samo jedan otišao je te iskopao zemlju i sakrio srebrni novac svog gospodara. Posle dužeg vremena došao je gospodar tih robova i počeo da sređuje račune s njima“ (Matej 25:15-19).

Sva tri roba su čekala da im se gospodar vrati. Dvojici koji su poslovali dok su čekali gospodara bilo je rečeno po njegovom dolasku: „Odlično, dobri i verni robe!“ Međutim, sa onim koji je dokono čekao postupilo se drugačije. Gospodar je rekao: „Beskorisnog roba izbacite napolje u tamu“ (Matej 25:20-30).

Iako se ova parabola odnosi na pomazane hrišćane, u njoj se nalazi pouka za sve nas, bez obzira na nadu koju imamo. Gospodar, Isus Hrist, očekuje da svi budemo marljivi u službi dok očekujemo njegov dolazak u Jehovinom velikom danu. On ceni svakoga od nas zbog onoga što radimo u skladu ’s našim sposobnostima‘ i okolnostima. Kada čekanju konačno dođe kraj, koliko ćemo samo  biti radosni kada nam Gospodar bude rekao „odlično“!

Strpljenje našeg Gospoda donosi spasenje

Šta ako ovaj svet traje duže nego što smo mi mislili i nadali se? To nije bez razloga. Apostol Petar je napisao: „Strpljenje našeg Gospoda smatrajte spasenjem“ (2. Petrova 3:15). Ako imamo tačno spoznanje Božje namere i ako ponizno priznajemo da u svemu ovome nismo mi najvažniji, to će nam pomoći da budemo strpljivi sve dotle dok Bog smatra da treba biti strpljiv sa ovim starim svetom.

Da bi ohrabrio hrišćane da budu strpljivi, biblijski pisac Jakov je zapisao jedno poređenje: „Gle! Ratar čeka dragoceni plod zemlje, iskazujući strpljenje nad njim dok ne dobije ranu kišu i kasnu kišu. I vi iskazujte strpljenje; učvrstite svoja srca, jer se Gospodova prisutnost približila“ (Jakov 5:7, 8).

Jehova Bog ne želi da se umorimo niti da odustanemo dok čekamo. Poverio nam je jedno delo i drago mu je kada vidi da u ovom vremenu u kom čekamo marljivo učestvujemo u tome. On želi da budemo među onima koje je apostol Pavle opisao na sledeći način u svojoj poslanici Jevrejima: „Želimo da svako od vas pokazuje tu istu marljivost da sve do kraja budete potpuno sigurni s obzirom na svoju nadu, da ne postanete lenji, već da se ugledate na one koji verom i strpljenjem nasleđuju obećanja“ (Jevrejima 6:11, 12).

Zato nemojmo se umoriti. Umesto toga, neka nam lični odnos s Jehovom Bogom, vera u Isusovu otkupnu žrtvu i divna nada da će doći novi svet pružaju snagu u životu. Kao „dobri i verni“ robovi iz Isusove parabole, potrudimo se da budemo dostojni pohvale i nagrade, i to tako što ćemo biti zaokupljeni hvaljenjem Boga, poput psalmiste koji je rekao: „Ja ću uvek čekati, i ponavljaću hvale tvoje“ (Psalam 71:14, NW).

[Slika na 21. strani]

Jona je razočaran čekao da vidi šta će biti s Ninivom

[Slike na stranama 22, 23]

Budimo odani Jehovi dok čekamo njegov dan