’Krotki će naslediti zemlju‘ — kako?

„VEROVATNO su vam poznate Isusove utešne reči da će ’krotki naslediti zemlju‘. Ali ako pogledamo kako se ljudi danas ophode jedni prema drugima i kako se odnose prema zemlji, šta mislite šta će krotkima ostati da naslede?“ (Matej 5:5; Psalam 37:11, DK).

Ovim je pitanjem Mirjam, jedna Jehovina svedokinja, započela razgovor o Bibliji s jednim čovekom. Taj čovek je odgovorio da, ako je Isus to obećao, onda zemlja mora da bude nasledstvo koje vredi, a ne nalik na ruševinu u kojoj se ne može živeti.

U tom odgovoru jasno se video optimizam. Međutim, da li imamo razloga za takvo pozitivno gledište? I te kako imamo, jer nam Biblija pruža čvrste razloge da verujemo da će se to obećanje obistiniti. U stvari, to obećanje je usko povezano s Božjom namerom za čovečanstvo i zemlju. A što se tiče njegovih namera, sigurni smo da će ih on i ispuniti (Isaija 55:11). Dakle, šta je Bog u početku nameravao za čovečanstvo i kako će on to ostvariti?

Božja večna namera za zemlju

Jehova Bog je stvorio zemlju s jednom posebnom namerom. „Ovako govori Jehova, stvoritelj neba, jedini Bog, koji je sazdo i utvrdio zemlju, načinio da ne bude pusta, načinio da se u njoj nastava: Ja sam Jehova i drugoga nema“ (Isaija 45:18). Dakle, zemlja je stvorena zato da bi ljudi živeli na njoj. Nadalje, Bog je nameravao da zemlja bude večni dom za čovečanstvo. „Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, i ona se nikad pomestiti neće“ (Psalam 104:5; 119:90).

Zadatak koji je Bog dao prvom ljudskom paru jasno pokazuje koja je njegova namera za zemlju. Jehova je Adamu i Evi rekao: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču“ (Postanje 1:28). Trebalo je da zemlja, koju je Bog poverio Adamu i Evi, bude večni dom za njih i njihovo potomstvo. „Nebo je nebo Jehovino“, rekao je psalmista vekovima nakon toga, „a zemlju je sinovima čovečjim dao“ (Psalam 115:16).

Da bi se ova divna namera ostvarila, Adam i Eva, kao i njihovi potomci, morali bi da priznaju Jehovu Boga, Stvoritelja i Davaoca života, kao svog Suverena i da mu od srca budu poslušni.  U pogledu toga, Jehova nije ostavio mesta za sumnju jer je čoveku dao sledeću zapovest: „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:16, 17). Da bi Adam i Eva i dalje živeli u Edenskom vrtu, morali su da poslušaju ovu jednostavnu i jasnu zapovest. To bi bio izraz zahvalnosti za sve što je nebeski Otac učinio za njih.

Time što namerno nisu poslušali Boga tako što su prekršili njegovu zapovest, Adam i Eva su u stvari okrenuli leđa onome ko im je dao sve što su imali (Postanje 3:6). Pošto su tako postupili, izgubili su svoj predivni rajski dom, ne samo za sebe već i za svoje buduće potomstvo (Rimljanima 5:12). Da li je neposlušnost prvog para osujetila nameru koju je Bog imao kada je stvorio zemlju?

Bog koji se ne menja

Bog je preko svog proroka Malahije rekao: „Ja [sam] Jehova, i ja se ne menjam“ (Malahija 3:6). Komentarišući ovaj stih, jedan izučavalac Biblije iz Francuske, L. Filion, rekao je da je ova izjava usko povezana sa ispunjenjem Božjih obećanja. „Jehova je mogao da pogubi buntovne ljude“, napisao je Filion. „Međutim, pošto se on ne menja kada su u pitanju njegova obećanja, on će uprkos svemu biti veran obećanjima koja je dao u prošlosti.“ Bog neće zaboraviti svoja obećanja, bilo da ih je dao nekoj osobi, naciji ili čitavom čovečanstvu, već će ih u svoje vreme ispuniti. „Savez svoj on uvek pamti, obećanje na hiljadu kolena“ (Psalam 105:8).

Međutim, zašto možemo biti sigurni da Jehova nije promenio svoju prvobitnu nameru za zemlju? Zato što se u Božjoj nadahnutoj Reči Bibliji više puta pominje njegova namera da zemlju da poslušnom čovečanstvu (Psalam 25:13; 37:9, 22, 29, 34). Osim toga, za one koje će Jehova blagosloviti, Pismo kaže da će živeti u sigurnosti i da će svako sedeti ’kod svoje loze i pod svojom smokvom‘ i „ništa ih neće  plašiti“ (Mihej 4:4; Jezekilj 34:28). Oni koje Jehova izabere „kuće [će] graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti“. Čak će biti u miru i s divljim zverima (Isaija 11:6-9; 65:21, 25).

Biblija pruža predsliku onoga što Bog obećava na još jedan način. Tokom vladavine kralja Solomona, izraelska nacija je uživala u miru i blagostanju. Pod njegovom vladavinom, „Juda i Izrael bejahu bez straha, od Dana do Virsaveje, svega veka Solomonova, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom“ (1. Kraljevima 4:25). Biblija kaže da je Isus „nešto više od Solomona“, a psalmista je o njegovoj vladavini prorekao: „Procvetao u dane njegove pravednik, i mir bio sve dok mesec teče!“ U to vreme „biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora!“ (Luka 11:31; Psalam 72:7, 16).

Pošto je veran svojoj Reči, Jehova Bog ne samo što će se pobrinuti da nasledstvo koje je obećao bude moguće, već će to ostvariti na jedan veličanstven način. Božja Reč nam u Otkrivenju 21:4 govori da će u obećanom novom svetu Bog „obrisati svaku suzu s njihovih [ljudskih] očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli“. Ono što je on obećao jeste pravi Raj (Luka 23:43).

Kako dobiti obećano nasledstvo

Zemlja će biti pretvorena u raj pod vladavinom koja će vladati s neba, to jest pod Kraljevstvom u kom će Isus Hrist biti Kralj (Matej 6:9, 10). To Kraljevstvo će najpre ’uništiti one koji uništavaju zemlju‘ (Otkrivenje 11:18; Danilo 2:44). Zatim će Isus Hrist kao „Knez mira“ ispuniti sledeće proročanske reči: „Povećaće kraljevstvo, daće mir beskrajan“ (Isaija 9:6, 7). Pod tim Kraljevstvom, milioni ljudi, uključujući i one koji će biti ponovo vraćeni u život putem uskrsenja, imaće priliku da naslede zemlju (Jovan 5:28, 29; Dela apostolska 24:15).

Ko će moći da uživa u tom divnom nasledstvu? Osmotri Isusove reči: „Srećni su oni koji su blage naravi, jer će naslediti zemlju“ (Matej  5:5). Šta znači biti blage naravi, to jest krotak? U rečnicima se reč „krotak“ ili „blag“ uglavnom definiše kao dobar, miran, pitom, duševan, plemenit, bojažljiv. Međutim, izvorna grčka reč ima mnogo dublje značenje. Ova reč „nosi misao o nežnosti“, stoji u New Testament Wordbook od Vilijama Berklija. „Međutim, iza te nežnosti stoji snaga čelika“. Ta reč ukazuje na mentalni stav koji omogućava osobi da izdrži nevolju bez ogorčenosti i želje za osvetom, a sve je to rezultat toga što osoba ima dobar odnos s Bogom i što taj odnos za nju postaje izvor snage (Isaija 12:2; Filipljanima 4:13).

Krotka osoba ponizno prihvata Božja merila na svakom području svog života; ona ne insistira na tome da postupi onako kako ona ili neki drugi čovek misli da treba. Ona voli da uči i spremna je da prihvati pouku od Jehove. Psalmista David je napisao: „[Jehova] krotke pravdi upućuje, pute svoje krotkima kazuje“ (Psalam 25:9; Poslovice 3:5, 6).

Hoćete li i vi biti među ’krotkima‘ koji će naslediti zemlju? Ako upoznate Jehovu i njegovu volju putem marljivog proučavanja njegove Reči i ako primenjujete ono što učite, i vi se možete radovati tome da nasledite zemaljski raj i večno živite u njemu (Jovan 17:3).

[Slika na 5. strani]

Zadatak koji je Bog dao Adamu i Evi jasno pokazuje koja je njegova namera za zemlju

[Slika na stranama 6, 7]

Mir i sigurnost koji su vladali pod Solomonovom vladavinom jesu predslika obećanog nasledstva

[Izvori]

Ovce i brdo u pozadini: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.; antilopa: Hai-Bar, Yotvata, Israel; seljak za plugom: Garo Nalbandian

[Slika na 7. strani]

Pravedan novi svet je pred nama — hoćete li i vi biti tamo?