Ko je „istiniti Bog i život večni“?

ISTINITI Bog je Jehova, Otac našeg Gospoda Isusa Hrista. On je Stvoritelj, onaj koji daje večni život onima koji ga vole. Ovo je odgovor koji bi na pitanje postavljeno u naslovu dali mnogi koji čitaju Bibliju i veruju u nju. Štaviše, sam Isus je rekao: „Ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3).

S druge strane, mnogi koji odlaze u crkvu drugačije razumeju pomenuti izraz. Reči koje se pominju u naslovu deo su citata iz 1. Jovanove 5:20, koji delimično glasi: „Mi jesmo u istinitome, posredstvom njegovog Sina, Isusa Hrista. To je istiniti Bog i život večni.“

Oni koji veruju u Trojstvo smatraju da pokazna zamenica „to“ (utos) ukazuje na Isusa Hrista, jer se on pominje neposredno ispred nje. Oni tvrde da je Isus Hrist „istiniti Bog i život večni“. Međutim, to tumačenje nije u skladu sa ostalim delom Pisma. Mnogi autoritativni izučavaoci ne prihvataju ovo trinitarsko gledište. Jedan izučavalac sa Univerziteta Kembridž, B. F. Vestkot, napisao je: „Najlogičnije je da se [zamenica utos] odnosi na subjekat rečenice, ali ne na onaj koji joj stoji najbliže, već na subjekat koji je u mislima apostola bio dominantan.“ Dakle, apostol Jovan je imao na umu Isusovog Oca. Nemački teolog Erih Haupt napisao je: „Treba odrediti da li se [utos] koji se nalazi u sledećoj rečenici odnosi na subjekat koji se navodi neposredno pre ove zamenice... ili na udaljeniji subjekat, na Boga... Izgleda logičnije da se zamenica odnosi na istinitog Boga, jer je to više u skladu sa zaključnim upozorenjem protiv idola nego što bi bilo dokazivanje Hristovog božanstva.“

Čak i u delu A Grammatical Analysis of the Greek New Testament, koje je izdao Pontifikalni biblijski institut iz Rima, stoji: „[Utos]: ako se uzme u obzir da je to vrhunac [stihova] 18-20, skoro sigurno se odnosi na Boga živog, istinitog, u suprotnosti s paganizmom (stih 21).“

U mnogim slučajevima, zamenica utos, koja se uglavnom prevodi kao „to“ ili „on“, ne odnosi se na subjekat zavisne rečenice koja mu neposredno prethodi. Drugi stihovi to ilustruju. Prema 2. Jovanovoj 7, isti apostol koji je napisao i prvu poslanicu zapisao je: „Mnoge varalice [su] izašle u svet, osobe koje ne priznaju da je Isus Hrist došao u telu. To [utos] je varalica i antihrist.“ Ovde zamenica ne može da se odnosi na najbliži subjekat — na Isusa. Očigledno je da se „to“ odnosi na one koji su odbacili Isusa. Oni su kao grupa nazvani „varalica i antihrist“.

Apostol Jovan je u svom Jevanđelju napisao: „Andrija, brat Simona Petra, bio je jedan od te dvojice koji su čuli šta je Jovan rekao i koji su pošli za Isusom. On [utos] najpre nađe svog brata Simona“ (Jovan 1:40, 41). Očigledno je da se „on“ ne odnosi na poslednju osobu koja je pomenuta, već na Andriju. U 1. Jovanovoj 2:22, apostol Jovan ovu istu zamenicu koristi na sličan način.

Luka na sličan način koristi ovu zamenicu, kao što se vidi iz Dela apostolskih 4:10, 11: „U ime Isusa Hrista Nazarećanina, koga vi pribiste na stub a koga Bog podiže iz mrtvih, po njemu ovaj čovek stoji ovde pred vama zdrav. To [utos]  je ’kamen koji ste vi graditelji smatrali bezvrednim, a koji postade glava od ugla‘.“ Jasno je da zamenica „to“ ne ukazuje na čoveka koji je bio izlečen, iako je on pomenut neposredno pre zamenice utos. Sigurno je da „to“ u 11. stihu ukazuje na Isusa Hrista Nazarećanina, koji je „ugaoni kamen“ na kome je izgrađena hrišćanska skupština (Efešanima 2:20; 1. Petrova 2:4-8).

Dela apostolska 7:18, 19 takođe to ilustruju: „Dok nad Egiptom nije ustao drugi kralj, koji nije poznavao Josifa. Ovaj [utos] je lukavo koristio svoju moć protiv našeg roda.“ „Ovaj“ koji je ugnjetavao Jevreje nije bio Josif, nego faraon, egipatski kralj.

Takvi odlomci potvrđuju ono što je zapazio izučavalac grčkog jezika, Danijel Volas, koji u vezi s pokaznim zamenicama u grčkom kaže da „ono što je najbliži subjekat u rečenici ne mora da bude i glavni subjekat u piščevom umu.“

’Istiniti‘

Kao što je apostol Jovan napisao, ’istiniti‘ je Jehova, Otac Isusa Hrista. On je jedini istiniti Bog, Stvoritelj. Apostol Pavle je rekao: „Za nas u stvari postoji jedan Bog, Otac, od koga je sve“ (1. Korinćanima 8:6; Isaija 42:8). Još jedan razlog zbog kog je Jehova ’istiniti‘ o kome se govori u 1. Jovanovoj 5:20 jeste taj što je on Izvor istine. Psalmista je Jehovu nazvao ’Bogom istine‘ jer je On veran u svemu što čini i ne može da laže (Psalam 31:6; Izlazak 34:6; Titu 1:2). Obraćajući se svom nebeskom Ocu, Sin je rekao: „Tvoja reč je istina.“ A što se tiče svog načina poučavanja, Isus je rekao: „Ono što naučavam nije moje, nego je od onoga koji me je poslao“ (Jovan 7:16; 17:17).

Jehova je takođe „život večni“. On je Izvor života, Onaj koji nam preko Hrista daje život kao dar koji nismo zaslužili (Psalam 36:10; Rimljanima 6:23). Važno je zapaziti da je apostol Pavle rekao da Bog „nagrađuje one koji ga usrdno traže“ (Jevrejima 11:6). Bog je svog Sina nagradio tako što ga je uskrsnuo iz mrtvih, i On će dati večni život kao nagradu onima koji mu služe celim srcem (Dela apostolska 26:23; 2. Korinćanima 1:9).

Dakle, do kog zaključka dolazimo na osnovu ovoga? Da je Jehova i niko drugi „istiniti Bog i život večni“. Samo On je dostojan da ga obožavaju oni koje je stvorio (Otkrivenje 4:11).