Jehovine sluge su srećne
Jehovine sluge su srećne
„Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (MATEJ 5:3).
1. Šta je prava sreća, i iz čega ona proizlazi?
SREĆA je dragoceni posed Jehovinog naroda. Psalmista David je uzviknuo: „Blago narodu [„srećan je narod“, NW] čiji je Bog Jehova“ (Psalam 144:15). Kada je osoba srećna ona se oseća dobro. Najveća sreća — koja dopire do same srži našeg bića — proizlazi iz toga što smo svesni da imamo Jehovin blagoslov (Poslovice 10:22). Takva sreća je rezultat bliskog odnosa koji imamo s našim nebeskim Ocem, kao i toga što znamo da vršimo njegovu volju (Psalam 112:1; 119:1, 2). Zanimljivo je da je Isus naveo devet razloga zbog kojih se za nas može reći da smo srećni. U ovom i narednom članku osmotrićemo te razloge i to će nam pomoći da uvidimo koliko možemo biti srećni ako verno služimo ’srećnom Bogu‘ Jehovi (1. Timoteju 1:11).
Svesnost naših duhovnih potreba
2. U kojoj je prilici Isus govorio o sreći, i šta je rekao na početku?
2 Isus je 31. n. e. održao jedan od najpoznatijih govora u istoriji. On je nazvan Propoved na gori zato što ga je Isus održao na padini jedne gore s koje se pruža pogled na Galilejsko more. U Jevanđelju po Mateju stoji: „Kad [Isus] vide narod, pope se na goru; i pošto sede, priđoše mu njegovi učenici; a on otvori usta i poče da ih poučava, govoreći: ’Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer njima pripada nebesko kraljevstvo.‘“ Kada bi se doslovno prevele, Isusove uvodne reči bi glasile: „Srećni su siromašni duhom“, ili „srećni su oni koji prose duh“ (Matej 5:1-3).
3. Kako nam poniznost pomaže da budemo srećni?
3 Isus je u ovoj propovedi ukazao na to da je osoba daleko srećnija ako je svesna da ima duhovne potrebe. Ponizni hrišćani, potpuno svesni svoje grešnosti, mole Jehovu za oproštaj na temelju Hristove otkupne žrtve (1. Jovanova 1:9). Oni na taj način nalaze duševni mir i istinsku sreću. „Blažen [„srećan je“, NW] čovek, kome je proštena krivica, i kome je greh pokriven!“ (Psalam 32:1; 119:165).
4. (a) Kako možemo pokazati da smo svesni kako svojih tako i duhovnih potreba drugih? (b) Šta je to što doprinosi našoj sreći kada smo svesni svojih duhovnih potreba?
4 Svesnost naših duhovnih potreba pokreće nas da svakodnevno čitamo Bibliju, da uzimamo duhovnu hranu koju „verni i razboriti rob“ deli „u pravo vreme“, i da redovno prisustvujemo hrišćanskim sastancima (Matej 24:45; Psalam 1:1, 2; 119:111; Jevrejima 10:25). Ljubav prema bližnjima pomaže nam da budemo svesni duhovnih potreba drugih i navodi nas da revno propovedamo i poučavamo o dobroj vesti o Kraljevstvu (Marko 13:10; Rimljanima 1:14-16). Prenošenje biblijskih istina drugima donosi nam sreću (Dela apostolska 20:20, 35). Naša sreća biva još veća kada duboko razmišljamo o predivnoj nadi o Kraljevstvu i blagoslovima koje će to Kraljevstvo doneti. Za „malo stado“ pomazanih hrišćana, nada o Kraljevstvu podrazumeva besmrtni život na nebu u okviru Hristove vladavine Kraljevstva (Luka 12:32; 1. Korinćanima 15:50, 54). Za „druge ovce“, ona podrazumeva večni život u raju pod vladavinom tog Kraljevstva (Jovan 10:16; Psalam 37:11; Matej 25:34, 46).
Kako oni koji tuguju mogu biti srećni
5. (a) Na šta se misli izrazom „oni koji tuguju“? (b) Kako bivaju utešene osobe koje tuguju?
5 Sledeći razlog za sreću koji je Isus naveo može zvučati protivrečno. On je rekao: „Srećni su oni koji tuguju, jer će biti utešeni“ (Matej 5:4). Kako osoba koja je tužna istovremeno može biti i srećna? Da bismo razumeli ovu Isusovu izjavu treba da vidimo o kakvoj je tuzi govorio. Učenik Jakov je objasnio da naša grešnost treba da bude razlog za tugovanje. On je napisao: „Očistite svoje ruke, grešnici, i pročistite svoja srca, neodlučni. Prepustite se jadu i tugujte i plačite. Neka se vaš smeh pretvori u tugu i vaša radost u snuždenost. Ponizite se u Jehovinim očima, i on će vas uzvisiti“ (Jakov 4:8-10). Oni koji su zaista tužni zbog svoje grešnosti bivaju utešeni kada saznaju da im gresi mogu biti oprošteni ako iskazuju veru u Hristovu otkupnu žrtvu i ako pokazuju istinsko pokajanje tako što vrše Jehovinu volju (Jovan 3:16; 2. Korinćanima 7:9, 10). Oni zato mogu imati dragoceni odnos s Jehovom i mogu gajiti nadu da će živeti zauvek da bi mu služili i slavili ga. To im donosi duboko unutrašnje zadovoljstvo (Rimljanima 4:7, 8).
6. U kom smislu neki tuguju, i šta ih teši?
6 Isusova izjava se odnosi i na one koji tuguju zbog loše situacije koja vlada na zemlji. Isus je na sebe primenio proročanstvo iz Isaije 61:1, 2 gde stoji: „Duh je Jehove Boga, na meni, jer me Jehova pomaza da nevoljnima dobre glase javljam; posla me da zavijem u srcu ranjene... da utešim sve žalosne.“ Ovo opunomoćenje se odnosi i na pomazane hrišćane koji su još uvek na zemlji i oni ga sprovode u delo zajedno sa svojim saradnicima, ’drugim ovcama‘. Svi učestvuju u delu simboličnog obeležavanja čela ’ljudima koji uzdišu i kukaju zbog svih gadosti koje se čine usred njega [otpadničkog Jerusalima koji predočava današnje hrišćanstvo]‘ (Jezekilj 9:4). Osobe koje zbog toga tuguju može utešiti „dobra vest o kraljevstvu“ (Matej 24:14). One postaju srećne kada saznaju da će Satanin zli svet uskoro biti zamenjen Jehovinim pravednim novim svetom.
Srećni su oni koji su blage naravi
7. Šta se ne podrazumeva pod izrazom ’blaga narav‘?
7 Isus je nastavio Propoved na gori sledećim rečima: „Srećni su oni koji su blage naravi, jer će naslediti zemlju“ (Matej 5:5). Za blagu narav se ponekad misli da je odraz slabog karaktera. Međutim, to nije tačno. Objašnjavajući šta znači reč koja je prevedena sa ’blaga narav‘, jedan biblijski izučavalac je napisao: „Najuzvišenija karakteristika čoveka koji je [blage naravi] jeste to što on ima savršenu kontrolu nad sobom. To nije neka mlitava popustljivost, sentimentalnost ili pasivnost. To je snaga pod kontrolom.“ Isus je o sebi rekao: „Blage [sam] naravi i ponizna srca“ (Matej 11:29). Pa ipak, Isus je hrabro zastupao pravedna načela (Matej 21:12, 13; 23:13-33).
8. S čime je tesno povezana blaga narav, i zašto nam je ta osobina potrebna u ophođenju s drugima?
8 Blaga narav je stoga tesno povezana sa samokontrolom. Zaista, kada je apostol Pavle nabrajao koje sve osobine spadaju u „plod duha“, blagost i samokontrolu je naveo jednu za drugom (Galatima 5:22, 23). Blaga narav se mora razvijati pomoću svetog duha. To je hrišćanska osobina koja doprinosu miru kako sa osobama u skupštini tako i van nje. Pavle je napisao: „Obucite se u samilosnu nežnu naklonost, ljubaznost, poniznost, blagost i dugotrpljivost. Podnosite jedan drugoga i spremno opraštajte jedan drugome“ (Kološanima 3:12, 13).
9. (a) Zašto blagu narav ne treba da ispoljavamo samo u ophođenju s ljudima? (b) Kako će osobe blage naravi „naslediti zemlju“?
9 Međutim, blagu narav ne treba da pokazujemo samo u ophođenju s ljudima. Blagu narav pokazujemo i kada se spremno podlažemo Jehovinom suverenitetu. Najistaknutiji primer u tom pogledu je Isus Hrist, koji je ovde na zemlji pokazivao blagu narav i bio potpuno podložan volji svog Oca (Jovan 5:19, 30). Isus će prvi naslediti zemlju, jer je on njen imenovani Vladar (Psalam 2:6-8; Danilo 7:13, 14). To nasleđe deli sa 144 000 ’sunaslednika‘ koji su izabrani „između ljudi“ da ’vladaju kao kraljevi nad zemljom‘ (Rimljanima 8:17; Otkrivenje 5:9, 10; 14:1, 3, 4; Danilo 7:27). Hrist i njegovi pridruženi vladari vladaće nad milionima ovcama sličnih osoba, nad kojima će se ispuniti sledeći psalam: „Smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:11; Matej 25:33, 34, 46).
Srećni su oni koji su gladni pravednosti
10. Kako između ostalog mogu biti zadovoljene potrebe onih koji su „gladni i žedni pravednosti“?
10 Sledeći razlog za radost koji je Isus naveo dok je govorio na obronku gore u Galileji glasi ovako: „Srećni su oni koji su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi“ (Matej 5:6). Jehova postavlja hrišćanima merila za pravednost. Prema tome, oni koji su gladni i žedni pravednosti u stvari su gladni i žedni Božjeg vođstva. Oni su i te kako svesni svoje grešnosti i nesavršenosti, i čeznu za Jehovinom naklonošću. Koliko su samo srećni kada iz Božje Reči saznaju da, ako se pokaju i traže oproštenje na osnovu Hristove otkupne žrtve, mogu imati pravedan položaj pred Bogom! (Dela apostolska 2:38; 10:43; 13:38, 39; Rimljanima 5:19).
11, 12. (a) Kako pomazani hrišćani postaju pravedni? (b) Kako se zadovoljava žeđ za pravednošću koju osećaju saradnici pomazanika?
11 Isus je rekao da će oni biti srećni jer će se „nasititi“ (Matej 5:6). Pomazani hrišćani koji su pozvani da ’vladaju kao kraljevi‘ sa Hristom na nebu proglašeni su „pravednima za život“ (Rimljanima 5:1, 9, 16-18). Jehova ih usvaja kao duhovne sinove. Oni su postali sunaslednici s Hristom, to jest pozvani su da postanu kraljevi i sveštenici u njegovom nebeskom Kraljevstvu (Jovan 3:3; 1. Petrova 2:9).
12 Saradnici pomazanika još uvek nisu proglašeni pravednima za život. Međutim, Jehova ih na osnovu njihove vere u Hristovu prolivenu krv ipak smatra u izvesnoj meri pravednima (Jakov 2:22-25; Otkrivenje 7:9, 10). Oni su proglašeni pravednima kao Jehovini prijatelji s mogućnošću da budu izbavljeni u ’velikoj nevolji‘ (Otkrivenje 7:14). Njihova žeđ za pravednošću još će više biti zadovoljena kada pod ’novim nebesima‘ postanu deo nove zemlje u kojoj će „prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:13; Psalam 37:29).
Srećni su milosrdni
13, 14. Na koje praktične načine treba da pokazujemo da smo milosrdni, i kako će nam to koristiti?
13 Nastavljajući Propoved na gori, Isus je rekao: „Srećni su milosrdni, jer će im biti ukazano milosrđe“ (Matej 5:7). Gledano iz pravnog ugla, pod milosrđem se podrazumeva milost sudije koji se uzdržava od toga da prestupniku izrekne maksimalnu kaznu predviđenu zakonom. Međutim, izvorna reč koja se koristi u Bibliji, i koja je prevedena sa „milosrđe“, uglavnom se odnosi na ljubaznu uviđavnost ili sažaljenje koje donosi olakšanje onima koji su u nepovoljnom položaju. Stoga, milosrdna osoba pokazuje saosećajnost koju lično oseća. Isusovo poređenje o milosrdnom Samarićaninu pruža izvrstan primer osobe koja je ’milosrdno postupila‘ prema osobi u nevolji (Luka 10:29-37).
14 Da bismo iskusili sreću koju doživljavamo kada smo milosrdni, treba da radimo nešto dobro za one koji su u nevolji (Galatima 6:10). Isus je bio saosećajan prema ljudima koje je video. „Sažali se na njih, jer behu kao ovce bez pastira. I poče da ih poučava mnogo čemu“ (Marko 6:34). Isus je uvideo da su za čoveka najvažnije potrebe duhovne prirode. I mi možemo pokazati saosećanje i milosrđe tako što ćemo pružati drugima ono što im je najpotrebnije — ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Nadalje, možemo pružati i praktičnu pomoć tako što ćemo pomagati starijim suhrišćanima, udovicama, siročićima i ’govoriti utešno depresivnim dušama‘ (1. Solunjanima 5:14; Poslovice 12:25; Jakov 1:27). To će nam doneti sreću, a osim toga i Jehova će biti milosrdan prema nama (Dela apostolska 20:35; Jakov 2:13).
Čista srca i miroljubivi
15. Kako možemo imati čisto srce i biti miroljubivi?
15 Isus je zatim naveo šesti i sedmi razlog za sreću: „Srećni su oni koji su čista srca, jer će videti Boga. Srećni su miroljubivi, jer će se zvati ’Božji sinovi‘“ (Matej 5:8, 9). Čisto srce je ono srce koje nije samo moralno čisto već je i u duhovnom pogledu neokaljano i potpuno odano Jehovi (1. Letopisa 28:9; Psalam 86:11, NW). Originalna reč koja je prevedena sa „miroljubivi“ doslovno znači „mirotvorci“. Miroljubive osobe su u miru sa hrišćanskom braćom i, koliko to stoji do njih, sa svojim bližnjima (Rimljanima 12:17-21). One ’traže mir i teže za njim‘ (1. Petrova 3:11).
16, 17. (a) Zašto su pomazanici nazvani ’Božjim sinovima‘, i kako oni ’vide Boga‘? (b) Kako „druge ovce“ ’vide Boga‘? (v) Kako i kada će „druge ovce“ u najpotpunijem smislu postati „Božji sinovi“?
16 Miroljubivima koji imaju čisto srce obećano je da će se „zvati ’Božji sinovi‘“ i da će „videti Boga“. Pomazani hrišćani su rođeni duhom i Jehova ih je usvojio kao ’sinove‘ dok su još uvek na zemlji (Rimljanima 8:14-17). Kada budu uskrsnuti da bi bili s Hristom na nebu, služiće u prisustvu Jehove i doslovno će ga videti (1. Jovanova 3:1, 2; Otkrivenje 4:9-11).
17 Miroljubive „druge ovce“ služe Jehovi pod Vrsnim Pastirom, Hristom Isusom, koji postaje njihov ’večni Otac‘ (Jovan 10:14, 16; Isaija 9:6). Oni koji uspešno budu prošli kroz završnu kušnju nakon Hristove Milenijumske vladavine biće usvojeni kao Jehovini zemaljski sinovi i imaće „slavnu slobodu Božje dece“ (Rimljanima 8:21; Otkrivenje 20:7, 9). Dok to iščekuju, oni se obraćaju Jehovi kao svom Ocu, jer su mu predali svoj život i svesni su da je on Davalac života (Isaija 64:8). Poput Jova i Mojsija iz drevnih vremena, oni mogu da ’vide Boga‘ očima vere (Jov 42:5; Jevrejima 11:27). ’Očima srca‘ i putem tačnog spoznanja o Jehovi, oni vide njegove predivne osobine i nastoje da ga oponašaju tako što vrše njegovu volju (Efešanima 1:18; Rimljanima 1:19, 20; 3. Jovanova 11).
18. U skladu s prvih sedam razloga za sreću koje je naveo Isus, ko danas nalazi pravu sreću?
18 Videli smo da će oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, oni koji tuguju, koji su blage naravi, koji su gladni i žedni pravednosti, milosrdni, čistog srca i miroljubivi naći pravu sreću u služenju Jehovi. Pa ipak, takve osobe su se uvek suočavale s protivljenjem i čak progonstvom. Da li to kvari njihovu sreću? Ovo pitanje će biti osmotreno u narednom članku.
Kratak pregled
• Kakvu sreću nalaze oni koji su svesni svojih duhovnih potreba?
• Kako su utešeni oni koji tuguju?
• Kako pokazujemo blagu narav?
• Zašto treba da budemo milosrdni, čisti u srcu i miroljubivi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
„Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“
[Slike na 10. strani]
„Srećni su milosrdni“
[Slike na 10. strani]
„Srećni su oni koji su gladni i žedni pravednosti“