Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Pitanja čitalaca

Pitanja čitalaca

Pitanja čitalaca

Kako hrišćanska skupština gleda na proždrljivost?

Božja Reč osuđuje i pijanstvo i proždrljivost kao nešto što je nespojivo sa služenjem Bogu. Stoga hrišćanska skupština na nepopravljive proždrljive osobe gleda isto kao na okorele pijanice. Ni pijanice ni proždrljive osobe ne mogu biti deo hrišćanske skupštine.

U Poslovicama 23:20, 21 stoji: „Ne budi s onima koji mnogo vina piju, ni s onima koji mnogo [„proždrljivo“, NW] mesa jedu. Jer pijanice i izelice postaju sirotni, a tromost poderane haljine daje.“ U Ponovljenim zakonima 21:20 čitamo o ’neposlušnom i nepokornom‘ čoveku, koji je prema Mojsijevom zakonu zaslužio da bude kažnjen smrću. U ovom stihu, takav nepokoran čovek koji se nije pokajao nazvan je ’izelicom i pijanicom‘ (DK). Nema sumnje, u drevnom Izraelu se na proždrljivost gledalo kao na nešto što ne sme biti odlika osobe koja želi da služi Bogu.

Za koga se onda može reći da je proždrljiv i šta Hrišćanski grčki spisi govore o tome? Proždrljiv je onaj „koji mnogo i pohlepno jede“. Dakle, proždrljivost je s jedne strane oblik pohlepe, a Božja Reč nam kaže da „pohlepne osobe“ neće naslediti Božje Kraljevstvo (1. Korinćanima 6:9, 10; Filipljanima 3:18, 19; 1. Petrova 4:3). Štaviše, kada je apostol Pavle upozorio hrišćane na „dela tela“, pomenuo je „pijanke, terevenke i tome slično“ (Galatima 5:19-21). Prejedanje često ide ruku pod ruku s pijankama i terevenkama. Štaviše, proždrljivost je sigurno uključena u ono na šta je Pavle mislio kada je rekao „i tome slično“. Kao i u slučaju drugih „dela tela“, hrišćanin koji je poznat kao proždrljiva osoba i koji tvrdoglavo odbija da prestane sa ovakvim ponašanjem koje je odraz pohlepe, treba da bude uklonjen iz skupštine (1. Korinćanima 5:11, 13). a

Iako Božja Reč pijanice svrstava zajedno s proždrljivim osobama, mnogo je lakše prepoznati da li je neko pijanica nego da li je proždrljiva osoba. Obično se lako vidi da je neko pijanica. Međutim, mnogo je teže ustanoviti kada je neko došao do te tačke da se za njega može reći da je nepopravljivo proždrljiv, jer se to jednostavno ne može videti na osobi. Stoga se od starešina u skupštini zahteva da budu jako pažljivi i razboriti kada je u pitanju ovo područje.

Na primer, gojaznost može biti znak da je neko proždrljiv, ali to nije uvek tako. Neko je možda gojazan zbog bolesti. Nasledni faktori takođe mogu doprineti tome. Treba da zadržimo na umu i to da je gojaznost fizička odlika, dok je proždrljivost mentalni stav. Gojaznost se definiše kao „stanje i osobina onoga koji je gojazan, ugojenost, debljina“, dok se proždrljivost definiše kao osobina onoga ’kome nikada nije dosta, ko je nezasit‘. Dakle, proždrljivost se ne ogleda u nečijoj telesnoj težini već u stavu prema hrani. Osoba može biti normalne težine ili čak mršava, pa ipak proždrljiva. Nadalje, merila o tome šta se smatra idealnom težinom ili figurom razlikuju se od mesta do mesta.

Koji su pokazatelji toga da je neko proždrljiv? Takva osoba stalno pokazuje da joj nedostaje uzdržljivost, pa čak se i prejeda do te mere da joj bude veoma loše ili da joj bude muka. Ona svojim nedostatkom samokontrole pokazuje da je nije briga što će takvim ponašanjem naneti sramotu Jehovi i narušiti dobru reputaciju Njegovog naroda (1. Korinćanima 10:31). S druge strane, na osobu koja se nekoliko puta prejede neće se automatski gledati kao na ’pohlepnu‘ osobu (Efešanima 5:5). Pa ipak, u duhu stiha iz Galatima 6:1, takvom hrišćaninu je možda potrebna pomoć. Pavle kaže: „Braćo, ako čovek i napravi neki pogrešan korak pre nego što je toga svestan, vi koji ste duhovno sposobni pokušajte da ispravite takvog čoveka u duhu blagosti.“

Zašto je biblijski savet da se izbegava prekomerno jedenje posebno važan danas? Zato što je Isus, specifično ukazujući na naše dane, upozorio: „Pazite na sebe da vam srca nikada ne otežaju od prekomernog jela i opijanja i od životnih briga, i da vas taj dan ne zatekne iznenada kao zamka“ (Luka 21:34, 35). Izbegavanje preterivanja u jelu jeste jedan važan način na koji se klonimo načina života koji u duhovnom smislu može voditi do propasti.

Umerenost je hrišćanska vrlina (1. Timoteju 3:2, 11). Stoga, Jehova će sigurno pomoći onima koji se iskreno trude da primene biblijski savet o umerenim navikama u jelu i piću (Jevrejima 4:16).

[Fusnota]

a Vidi „Pitanja čitalaca“ iz Kule stražare od 1. maja 1986. (engl.).