„Procvetaće šator pravednika“

KADA izbije oluja Armagedona i okonča Satanin zli sistem stvari, „raskopaće se kuća zlobnika“. A šta će biti sa ’šatorom pravednika‘? Gle, u novom svetu koji će Bog uspostaviti, on će ’procvetati‘! (Poslovice 14:11).

Dok ne dođe vreme kada će ’bezdušnici biti istrebljeni iz zemlje, nevernici iščupani iz nje‘, pošteni će do tada morati da žive među njima (Poslovice 2:21, 22). Mogu li pravedni cvetati pod tim okolnostima? Stihovi od 1 do 11 u 14. poglavlju Poslovica pokazuju da, ako dozvolimo da nas mudrost vodi u našem govoru i postupcima, možemo već sada u izvesnoj meri uživati u blagostanju i stabilnosti.

Kada mudrost gradi kuću

Komentarišući o uticaju žene na dobrobit porodice, Solomon, kralj drevnog Izraela kaže: „Mudra žena gradi sebi svoju kuću, a luda je svojim rukama razgrađuje“ (Poslovice 14:1). Kako mudra žena gradi svoje domaćinstvo? Mudra žena poštuje Božje uređenje poglavarstva (1. Korinćanima 11:3). Ona nije pod uticajem duha nezavisnosti koji prožima Satanin svet (Efešanima 2:2). Podložna je svom mužu i govori dobro o njemu, i tako utiče na to da ga drugi još više poštuju. Mudra žena aktivno pruža svojoj deci duhovnu i praktičnu pouku. Naporno radi za dobrobit svog domaćinstva, čineći dom prijatnim i udobnim mestom boravka za porodicu. Razborito i ekonomično upravlja novcem. Žena koja je zaista mudra doprinosi blagostanju i stabilnosti svog domaćinstva.

Ludoj ženi nedostaje poštovanje za Božje uređenje poglavarstva. Ona se ne usteže da govori loše o svom mužu. Pošto nije štedljiva, ona rasipa teško zarađeni novac iz kućnog budžeta. Ona traći i vreme. Zbog toga joj je kuća zapuštena, a njena deca pate i u fizičkom i u duhovnom pogledu. Zaista, luda žena razgrađuje svoje domaćinstvo.

Međutim, šta određuje da li je osoba mudra ili luda? U Poslovicama 14:2 stoji: „Koji pravo ide boji se Jehove, al’ ga prezre ko bespuća bira.“ Pravedna osoba se boji Boga, a ’strah od Jehove početak je mudrosti‘ (Psalam 111:10). Osoba koja je zaista mudra zna da je dužna da se ’boji Boga i zapovesti njegove drži‘ (Propovednik 12:13). S druge strane, bezumna osoba sledi put koji nije u skladu s Božjim merilima pravednosti. Njeni putevi su krivi, to jest ona bespuća bira. Takva osoba prezire Boga, govoreći  u svom srcu: „Nema Boga!“ (Psalam 14:1).

Kada mudrost upravlja usnama

Šta se može reći za govor osobe koja se boji Jehove a šta za govor one koja Ga prezire? „U ustima je bezdušnika prut za oholost njegovu“, kaže kralj, „ali mudre usta njihova čuvaju“ (Poslovice 14:3). Pošto mu nedostaje mudrost odozgo, bezdušnik nije ni miroljubiv ni razuman. Mudrost koja upravlja njegovim koracima zemaljska je, životinjska, demonska. Njegove reči podstiču na svađu i drske su. Oholost koja je na njegovim usnama stvara mnogo problema i njemu i drugima (Jakov 3:13-18).

Usne mudre osobe čuvaju je, to jest štite, i tako doprinose tome da bude srećna i zadovoljna. Kako to? U Pismu stoji: „Neko koji lakomisleno govori kao mač probada, al’ lek daje jezik mudrih ljudi“ (Poslovice 12:18). Reči mudre osobe nisu nepromišljene niti zajedljive. Njeno srce razmišlja o tome šta će odgovoriti (Poslovice 15:28). Njen dobro promišljen govor leči — ohrabruje depresivne duše i krepi one koji su potlačeni. Umesto da razdražuju druge, njene usne unapređuju mir.

Kada mudrost upravlja ljudskim težnjama

Solomon nadalje navodi jednu zagonetnu poslovicu koja izgleda da ukazuje na to da, pre nego što se započne neki poduhvat, treba odvagnuti prednosti i nedostatke. On kaže: „Prazne su jasle gde volova nema, a snaga volovska dobar plod pribavlja“ (Poslovice 14:4).

Komentarišući o značenju ove poslovice, jedno delo kaže: „Prazne jasle ukazuju na to da nema volova [stoke] koje treba hraniti, i stoga je osoba oslobođena problema koje bi imala oko čišćenja i brige o životinjama, i ima manje troškova. Ali ova ’prednost‘ je u suprotnosti sa stihom 4b: bez upotrebe volova, podrazumeva se, žetva neće biti tako obilna.“ Poljoprivrednik mora mudro da donese odluku.

Sasvim sigurno, načelo iz ove poslovice mogli bismo primeniti kada razmišljamo o promeni zaposlenja, kada biramo gde ćemo stanovati, kada razmišljamo o kupovini kola, o tome da li da imamo kućnog ljubimca i slično. Mudra osoba će odvagnuti prednosti i nedostatke i proceniti da li je ono za čim teži vredno truda i troškova koje povlači za sobom.

Kada je svedok mudar

„Ko je veran svedok, taj ne laže“, nastavlja Solomon, „ali krivi svedok laž govori“ (Poslovice 14:5). Laži krivog svedoka sigurno mogu naneti veliku štetu. Navutej Jezraeljanin bio je kamenovan do smrti zbog dvojice nevaljalih ljudi koji su lažno svedočili protiv njega (1. Kraljevima 21:7-13). Zar nisu lažni svedoci bili ti koji su svedočili protiv Isusa, što je vodilo do njegove smrti? (Matej 26:59-61). Lažni svedoci su svedočili i protiv Stefana — prvog Isusovog učenika koji je bio ubijen zbog svoje vere (Dela apostolska 6:10, 11).

 Čovek koji govori neistinu možda neko vreme neće biti otkriven, ali razmisli o njegovoj budućnosti. U Bibliji stoji da Jehova mrzi „krivog svedoka koji laž govori“ (Poslovice 6:16-19). Takvom čoveku deo će biti u jezeru koje gori ognjem i sumporom — u drugoj smrti — zajedno s grešnicima kao što su ubice, bludnici i idolopoklonici (Otkrivenje 21:8).

Veran svedok neće lagati pred sudom. Njegovo svedočanstvo nije uprljano lažima. Međutim, to ne znači da je obavezan da pruži sve informacije onima koji na neki način žele da nanesu štetu Jehovinom narodu. Patrijarsi Avraham i Isak nisu rekli neke činjenice onima koji nisu obožavali Jehovu (Postanje 12:10-19; 20:1-18; 26:1-10). Rava iz Jerihona uputila je kraljeve ljude u pogrešnom pravcu (Isus Navin 2:1-7). Sam Isus Hrist nije otkrio sve informacije kada je to moglo da prouzrokuje nepotrebnu štetu (Jovan 7:1-10). On je rekao: „Ne dajte psima ono što je sveto.“ Zašto? Da se ne „okrenu i rastrgnu vas“ (Matej 7:6).

Kada se ’znanje lako pribavlja‘

Da li svi ljudi poseduju mudrost? U Poslovicama 14:6 stoji: „Podrugljivac traži mudrost ali je ne nalazi, ali znanje lako razuman pribavlja.“ Podrugljivac možda traži mudrost, ali prava mudrost mu izmiče. Pošto je arogantan i podsmeva se svemu što ima veze s Bogom, on propušta da stekne osnovni preduslov za mudrost — tačno spoznanje o istinitom Bogu. Njegov ponos i arogancija sprečavaju ga da uči o Bogu i tako stekne mudrost (Poslovice 11:2). Zašto se onda uopšte muči da pronađe mudrost? Ova poslovica to ne kaže, ali verovatno on to čini da bi drugi smatrali kako je mudar.

Razumna osoba ’lako pribavlja znanje‘. Razumnost se između ostalog definiše kao „mentalno shvatanje: razumevanje“, „sposobnost shvatanja kako su delovi povezani u celinu“. To je sposobnost da se različiti aspekti neke teme povežu i da se stvar sagleda u celini, a ne da se posmatraju samo zasebni delovi. Ova poslovica kaže da osoba koja ima tu sposobnost lako stiče znanje.

S tim na umu, razmotri kako si ti lično stekao spoznanje o biblijskoj istini. Kada si počeo da proučavaš Bibliju, verovatno su među prvim istinama koje si saznao bile osnovne nauke o Bogu, njegovim obećanjima i njegovom Sinu. Neko vreme je za tebe svaka nauka bila priča za sebe. Međutim, dok si i dalje proučavao, ti delovi su počeli da se sklapaju u jednu celinu i jasno si mogao da vidiš kako su različite nauke povezane s Jehovinom sveobuhvatnom namerom za ljude i zemlju. Istina iz Biblije postala ti je logična i skladna celina. Tada ti je bilo lakše da učiš i pamtiš nove detalje jer si mogao da vidiš kako da ih uklopiš u celokupnu sliku.

Mudri kralj upozorava na to gde se znanje  ne može naći. „Od čoveka bezumnoga beži“, kaže on, „na njegovim usnama nećeš pamet [„znanje“, NW] naći“ (Poslovice 14:7). Bezumnoj osobi nedostaje pravo znanje. Njene usne ne govore znanje. Savet je da se beži od takvog čoveka, i mudro je držati se podalje od njega. „Zlo prolazi“ svako „ko se s bezumnima druži“ (Poslovice 13:20).

„Mudrost opreznog čoveka razum je njegova puta [„Mudrost je pametnog čoveka u tome što razume put svoj“, NW]“, nastavlja Solomon, „a ludost je bezumnih prevara“ (Poslovice 14:8). Mudar čovek razmišlja o svojim postupcima. On razmatra razne mogućnosti koje stoje pred njim i dobro razmišlja do čega će svaka od njih dovesti. On mudro bira svoj put. A šta je s bezumnom osobom? Ona nemudro bira svoj put, a ipak veruje da zna šta radi i da je njen izbor najbolji. Vara je njena sopstvena ludost.

Kada nas mudrost vodi u međuljudskim odnosima

Osoba koju vodi mudrost u miru je s drugim ljudima. „Greh je šala bezumnima“, zapaža izraelski kralj, „al’ se milost [„sloga“, NW] među pravednima nađe“ (Poslovice 14:9). Osećanje krivice, to jest griža savesti, jeste nešto smešno u očima bezumnog čoveka. Više nije u dobrom odnosu s članovima svoje porodice, kao ni s drugim ljudima, jer je „i suviše arogantan da bi se izvinio“ i težio za mirom (The New English Bible). Pravedna osoba je spremna da napravi mesta za nedostatke drugih. Takođe je spremna da se izvini i da ispravi svoje greške. Pošto teži za mirom, ona uživa u dobrim i stabilnim međuljudskim odnosima (Jevrejima 12:14).

Solomon zatim ukazuje na to da u međuljudskim odnosima postoji izvesno ograničenje. On kaže: „Znade srce svoje jade, a veselje njegovo ne zna tuđin deliti“ (Poslovice 14:10). Možemo li uvek da izrazimo svoja najdublja osećanja — bilo da je u pitanju tuga ili radost — toliko precizno, baš kao što mi to doživljavamo? I može li neko uvek potpuno da razume kako se onaj drugi oseća? I na jedno i na drugo pitanje, odgovor je odričan.

Na primer, osmotri samoubilačke nagone. Onaj ko ima takva osećanja često ne može jasno da ih izrazi nekom članu porodice ili prijatelju. A drugi ne mogu uvek da prepoznaju znake koji ukazuju na to da njihov prijatelj ima takva osećanja. Ne treba da se osećamo krivima kada ne prepoznamo te znake i kada propustimo da preduzmemo nešto što će pomoći toj osobi. Ova poslovica nas poučava tome da iako je utešno obratiti se saosećajnom prijatelju da bismo dobili emocionalnu podršku, ljudi su ograničeni što se tiče utehe koju nam mogu pružiti. Možda ćemo morati da se oslonimo samo na Jehovu kada dođe do toga da moramo podnositi neke poteškoće.

„Obilje je i bogatstvo u domu njegovom“

„Raskopaće se kuća zlobnika“, kaže izraelski kralj, „procvetaće šator pravednika“ (Poslovice 14:11). Zlobnici možda napreduju u ovom svetu i možda žive u lepim kućama, ali od kakve će im to koristi biti kad njih samih više ne bude? (Psalam 37:10). S druge strane, kuća pravednog čoveka možda je prilično skromna. Međutim, „obilje je i bogatstvo u domu njegovom“, stoji u Psalmu 112:3. Na šta se to odnosi?

Kada našim rečima i delima upravlja mudrost, mi imamo ’bogatstvo i slavu‘ koji idu uz mudrost (Poslovice 8:18). To uključuje dobar odnos s Bogom i našim bližnjima, osećaj blagostanja i izvesnu meru stabilnosti. Zaista, „šator pravednika“ može već sada da cveta.

[Slika na 27. strani]

Mudra žena gradi svoju kuću

[Slika na 28. strani]

„Lek daje jezik mudrih ljudi“