Tražite Jehovu, onoga koji ispituje srce
Tražite Jehovu, onoga koji ispituje srce
„Tražite me i živećete“ (AMOS 5:4).
1, 2. Na šta se misli kada se u Pismu kaže da Jehova „gleda na srce“?
JEHOVA BOG je rekao proroku Samuilu: ’Čovek gleda ono što oči vide, a ja gledam na srce‘ (1. Samuilova 16:7). Kako Jehova „gleda na srce“?
2 Srce se u Pismu često koristi da bi se na simboličan način prikazala unutrašnja osoba — njene želje, misli, osećanja i sklonosti. Dakle, kada Biblija kaže da Bog vidi srce, to znači da on gleda iza spoljašnjosti i da se usredsređuje na ono što osoba stvarno jeste.
Bog ispituje Izrael
3, 4. Prema Amosu 6:4-6, kakve su okolnosti vladale u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela?
3 Šta je Jehova, onaj koji ispituje srca, video kada je u danima Amosa obratio pažnju na desetoplemensko kraljevstvo Izraela? U Amosu 6:4-6 govori se o ljudima koji „na odrima fildišanim [„od slonove kosti“, DK] leže, na mekanim dušecima spavaju“. ’Jeli su jaganjce od stada i teoce ugojene.‘ Ti ljudi su ’izmišljali muzičke sprave‘ (DK) i ’pili su vino iz velikih pehara‘.
4 Na prvi pogled, prizor poput ovog možda deluje privlačno. U svojim udobnim kućama, bogati ljudi uživaju u najboljoj hrani i piću i zabavljaju se uz svirku najplemenitijih muzičkih instrumenata. Imali su i ’odre od slonove kosti‘. Arheolozi su u Samariji, glavnom gradu izraelskog kraljevstva, pronašli lepo izrezbarene ukrase od slonove kosti (1. Kraljevima 10:22). Mnogi od njih verovatno su se koristili za ukrašavanje nameštaja i čak su se stavljali u drvene ploče kojima su se oblagali zidovi.
5. Zašto je Bog bio nezadovoljan Izraelcima iz Amosovog vremena?
5 Da li je Jehova Bog bio nezadovoljan zbog toga što su Izraelci živeli u udobnim kućama, uživali u ukusnim obrocima, pili dobro vino i slušali lepu muziku? Naravno da nije. Na kraju krajeva, on nam sve to bogato daje za uživanje (1. Timoteju 6:17). Jehova je bio nezadovoljan zbog neispravnih želja koje su imali, zbog stanja njihovog zlog srca, zbog njihovog stava prema njemu kao pravom Bogu, kao i zbog nedostatka ljubavi prema svojim sunarodnicima.
6. U kakvom je duhovnom stanju Izrael bio u Amosovo vreme?
6 One koji ’spavaju na mekanim dušecima, jedu jaganjce od stada, piju vino i izmišljaju muzičke sprave‘ očekivalo je iznenađenje. Tim ljudima je bilo rečeno: „Vi mislite da je daleko dan nevolje.“ Trebalo je da budu duboko uznemireni stanjem u Izraelu, ali oni „za Josifovom pogibijom ne žale“ (Amos 6:3-6). Bog je gledao iza ekonomskog blagostanja nacije i video je da je Josif — to jest Izrael — u duhovnom smislu bio u vrlo lošem stanju. Pa ipak, ljudi su bezbrižno obavljali svoje svakodnevne poslove. Mnogi danas imaju sličan stav. Oni možda priznaju da živimo u teškim vremenima, ali dokle god oni lično nemaju problema, ne mare mnogo za nevolje drugih i ne interesuju se za duhovne stvari.
Izrael — nacija koja srlja u propast
7. Šta će se dogoditi Izraelcima zbog toga što ne slušaju Jehovina upozorenja?
7 Amosova knjiga pruža sliku o jednoj naciji koja srlja u propast, premda na prvi pogled ne izgleda tako. Zbog toga što ne slušaju Jehovina upozorenja i ne menjaju svoje stavove, on će ih prepustiti njihovim neprijateljima. Asirci će ih napasti dok budu ležali na svojim lepim krevetima od slonovače i odvesti ih u ropstvo. Nema više lagodnog života!
8. Kako je došlo do lošeg duhovnog stanja u Izraelu?
8 Kako su Izraelci došli do ovakvog stanja? Sve je počelo kada je 997. pre n. e. kralja Solomona nasledio njegov sin Rovoam i kada se deset plemena Izraela odvojilo od Judinog i Benjaminovog plemena. Prvi kralj desetoplemenskog kraljevstva Izraela bio je Jerovoam I, „sin Navatov“ (1. Kraljevima 11:26). Jerovoam je ubedio svoje podanike da im je suviše naporno da putuju u Jerusalim da bi obožavali Jehovu. Međutim, on nije bio iskreno zainteresovan za dobrobit naroda. Umesto toga, pokušavao je da zaštiti svoje lične interese (1. Kraljevima 12:26). Jerovoam se plašio da će Izraelci, ako nastave da idu u jerusalimski hram na godišnje praznike u čast Jehovi, na kraju ponovo postati lojalni Judinom kraljevstvu. Da bi to sprečio, Jerovoam je postavio dva zlatna teleta, jedno u Danu, a drugo u Vetilju. Tako je u Izraelu obožavanje teleta postalo državna religija (2. Letopisa 11:13-15).
9, 10. (a) Koje je religiozne praznike organizovao kralj Jerovoam I? (b) Kako je Bog gledao na praznike koji su se održavali u Izraelu u danima kralja Jerovoama II?
9 Jerovoam je nastojao da tom novom načinu obožavanja da izgled prave religije. Organizovao je praznike koji su bili slični onima koji su se održavali u Jerusalimu. U 1. Kraljevima 12:32 čitamo: „On uvede praznik osmoga meseca, petnaestog dana tog meseca, kao praznik koji se praznovaše u Judi, i prinese žrtve na oltaru. Tako učini i u Vetilju.“
10 Jehova nikada nije sa odobravanjem gledao na te lažne religiozne praznike. Više od jednog veka kasnije, to je sasvim jasno stavio do znanja preko Amosa za vreme vladavine Jerovoama II, koji je oko 844. pre n. e. postao kralj desetoplemenskog kraljevstva Izraela (Amos 1:1). Prema Amosu 5:21-24, Bog je rekao: „Mrzim i prezirem praznike vaše, ne mogu da čujem sabore vaše. Kad mi žrtve i prinose prinosite nisu meni ugodni, a na gojne teoce što na žrtvu prinosite neću ni gledati. Ukloni mi jeku od pesama svojih, ne slušam ja zvuk psaltira tvojih. Nego pravednost kao voda da teče, i pravda kao potok koji ne presiše!“
Današnje paralele
11, 12. Koje se paralele mogu povući između obožavanja u drevnom Izraelu i današnjeg hrišćanskog sveta?
11 Jehova je očigledno ispitao srce onih koji su učestvovali u izraelskim praznicima i odbacio je njihove proslave i žrtve. Slično tome, Bog i danas odbacuje paganske proslave u hrišćanskom svetu, kao što su Božić i Uskrs. Za obožavaoce Jehove, pravednost i bezakonje nemaju ništa zajedničko, baš kao ni svetlost i tama (2. Korinćanima 6:14-16).
12 Između obožavanja koje se vrši u hrišćanskom svetu i onog koje su vršili Izraelci koji su obožavali tele postoje i druge paralele. Iako neki koji tvrde da su hrišćani prihvataju Božju Reč kao istinu, obožavanje koje oni sprovode nije motivisano iskrenom ljubavlju prema Bogu. Da jeste, onda bi oni nastojali da Jehovu obožavaju „duhom i istinom“ zato što mu je takav način obožavanja ugodan (Jovan 4:24). Štaviše, hrišćanski svet ne dozvoljava da ’pravednost kao voda teče, i pravda kao potok koji ne presiše‘. Umesto toga, oni stalno razvodnjavaju Božje moralne zahteve. Tolerišu blud i druge ozbiljne grehe, i čak idu toliko daleko da odobravaju brakove među homoseksualcima!
’Volite ono što je dobro‘
13. Zašto treba da živimo u skladu sa Amosom 5:15?
13 Svima koji žele da ga obožavaju na prihvatljiv način, Jehova kaže: „Mrzite na zlo i dobro volite“ (Amos 5:15). Ljubav i mržnja su snažna osećanja koja dolaze iz simboličnog srca. Pošto je srce prevrtljivo moramo učiniti sve što je u našoj moći da ga sačuvamo (Poslovice 4:23; Jeremija 17:9). Ako dozvolimo da se u našem srcu razvijaju neispravne želje, na kraju možemo zavoleti ono što je loše, a zamrzeti ono što je dobro. Ako još i postupamo prema tim željama tako što činimo greh, ni sva revnost ovoga sveta ne može nam pomoći da ponovo dobijemo Božju naklonost. Zato se molimo Bogu da nam pomogne da ’mrzimo zlo i da volimo dobro‘.
14, 15. (a) Ko je u Izraelu činio ono što je dobro, ali kako su se drugi ophodili prema njima? (b) Kako danas možemo ohrabriti one koji su u punovremenoj službi?
14 Nisu svi Izraelci činili ono što je loše u Jehovinim očima. Na primer, Osija i Amos su ’voleli ono što je dobro‘ i verno su služili Bogu kao proroci. Drugi su se zavetovali kao Nazireji. Dok su služili kao Nazireji, nisu koristili proizvode od vinove loze, a posebno ne vino (Brojevi 6:1-4). Kako su drugi Izraelci gledali na samopožrtvovanost tih ljudi koji su radili ono što je dobro? Zapanjujući odgovor na ovo pitanje otkriva koliko je ta nacija u duhovnom pogledu bila iskvarena. U Amosu 2:12 stoji: „Vi činiste da nazireji vino piju! i prorocima svojim ovako narediste: Ne prorokujte!“
15 Kada su videli primer vernosti Nazireja i proroka, trebalo je da se ti Izraelci posrame i da budu podstaknuti da se promene. Umesto toga, oni su bezosećajno nastojali da obeshrabre one koji su lojalno služili kako bi i oni prestali da daju slavu Bogu. Nemojmo nikada da podstičemo suhrišćane koji služe kao pioniri, putujući nadglednici ili kao članovi betelske porodice da prekinu sa svojom punovremenom službom samo da bi se vratili takozvanom normalnom životu. Umesto toga, hrabrimo ih da nastave sa svojom vrsnom službom!
16. Zašto je Izraelcima bilo bolje u Mojsijevim nego u Amosovim danima?
16 Iako su mnogi Izraelci u Amosovo vreme u materijalnom pogledu lepo živeli, ’nisu bili bogati pred Bogom‘ (Luka 12:13-21). Njihovi praočevi su u pustoši 40 godina jeli samo manu. Nisu se sladili tovljenim bikovima niti se izležavali na krevetima od slonovače. Međutim, Mojsije je dobro primetio: ’Jehova, Bog tvoj, blagoslovio te je u svakom delu ruku tvojih, i četrdeset godina bi s tobom Jehova, Bog tvoj, i ništa ti nije nedostajalo‘ (Ponovljeni zakoni 2:7). Da, Izraelci su u pustoši uvek imali ono što im je stvarno bilo potrebno. Što je važnije od svega, imali su Božju ljubav, zaštitu i blagoslov!
17. Zašto je Jehova uveo Izraelce u Obećanu zemlju?
17 Jehova je podsetio Amosove savremenike da je On njihove pretke uveo u Obećanu zemlju i pomogao im da je oslobode od svih svojih neprijatelja (Amos 2:9, 10). Ali zašto je Bog izveo Izraelce iz Egipta i doveo ih u Obećanu zemlju? Da li zato da bi živeli u luksuzu i dokolici samo da bi ga kasnije odbacili kao svog Stvoritelja? Ne! To je uradio da bi mogli da ga obožavaju kao slobodan i duhovno čist narod. Ali narod koji je živeo u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela nije mrzeo ono što je loše i nije voleo ono što je dobro. Umesto toga, slavu su davali idolima, a ne Jehovi Bogu. Kakva sramota!
Jehova poziva na odgovornost
18. Zašto nas je Jehova oslobodio u duhovnom smislu?
18 Bog nije imao nameru da ignoriše sramotne postupke Izraelaca. On je kristalno jasno istakao svoj stav, kada je rekao: ’Pozvaću vas na odgovornost zbog svih vaših prestupa‘ (Amos 3:2, NW). Ove reči treba da nas pokrenu da razmislimo o svom ličnom izbavljenju iz ropstva u savremenom Egiptu — sadašnjem zlom sistemu stvari. Jehova nas u duhovnom smislu nije oslobodio da bismo težili za sebičnim ciljevima. Umesto toga, to je učinio da bismo ga kao slobodan narod slavili celim srcem dok učestvujemo u čistom obožavanju. Svako od nas će položiti račun za to kako koristi svoju slobodu koju mu je Bog dao (Rimljanima 14:12).
19. Prema Amosu 4:4, 5, šta je zavolela većina Izraelaca?
19 Nažalost, Amosovu snažnu poruku većina Izraelaca nije slušala. U Amosu 4:4, 5, ovaj prorok razotkriva duhovno bolesno stanje njihovog srca, govoreći: „Idite u Vetilj, i grešite! Idite u Galgal, i još veće grehove činite!... jer vi to volite, sinovi Izraelovi.“ Izraelci nisu razvili ispravne želje. Nisu čuvali svoje srce. Kao posledica toga, većina njih je zavolela ono što je loše, a zamrzela ono što je dobro. Ti tvrdokorni obožavaoci teleta nisu se promenili. Jehova ih je pozvao na odgovornost i morali su da umru zbog svojih grehova!
20. Kako osoba može živeti u skladu sa Amosom 5:4?
20 Sasvim sigurno nikome ko je tada živeo u Izraelu nije bilo lako da ostane veran Jehovi. Teško je plivati uzvodno, da tako kažemo, što današnji hrišćani, bilo mladi ili stari, dobro znaju. Ali ljubav prema Bogu i želja da mu ugode podstakla je neke Izraelce da ga obožavaju na ispravan način. Jehova im je uputio srdačan poziv koji je zabeležen u Amosu 5:4: „Tražite me i živećete!“ Bog danas na sličan način pokazuje milosrđe prema onima koji se kaju i traže ga tako što usvajaju tačno spoznanje iz njegove Reči i vrše njegovu volju. To nije lako, ali donosi večni život (Jovan 17:3).
Blagostanje uprkos duhovnoj gladi
21. Kakva je glad zadesila one koji ne učestvuju u pravom obožavanju?
21 Šta je očekivalo one koji nisu podupirali pravo obožavanje? Najgora vrsta gladi — duhovna glad! „Evo idu dani“, rekao je Suvereni Gospod Jehova, „kada ću na zemlju glad pustiti, ne glad hleba i ne ni žeđ vode, nego glad i žeđ slušanja reči Jehovine“ (Amos 8:11). Hrišćanstvo se nalazi u agoniji zbog takve duhovne gladi. Međutim, iskreni ljudi vide duhovno blagostanje Božjeg naroda i stiču se u Njegovu organizaciju. Razliku između situacije u kojoj se nalazi hrišćanski svet i situacije u kojoj su Božje sluge, dobro prikazuju sledeće Jehovine reči: „Gle, sluge će moje jesti, a vi ćete gladni biti; gle, sluge će moje piti, a vi ćete žedni biti; gle, sluge će se moje radovati, a vi ćete se zastideti“ (Isaija 65:13).
22. Zašto imamo razloga za radost?
22 Budući da smo Jehovine sluge, da li cenimo blagoslove i sve druge duhovne stvari koje imamo? Kada proučavamo Bibliju i hrišćanske publikacije, posećujemo sastanke, veće skupove i kongrese, mi zaista pevamo u veselju svog srca! Radujemo se jasnom razumevanju Božje Reči, što uključuje i nadahnuto Amosovo proročanstvo.
23. Šta imaju oni koji slave Boga?
23 Za sve ljude koji vole Boga i žele da mu daju slavu, Amosovo proročanstvo ima poruku nade. Bez obzira na to kakva je naša trenutna ekonomska situacija i na kušnje koje imamo u ovom nemirnom svetu, mi koji volimo Boga imamo njegov blagoslov i najbolju duhovnu hranu (Poslovice 10:22; Matej 24:45-47). Stoga sva slava pripada Bogu koji nam sve bogato daje za uživanje. Zato budimo odlučni da ga zauvek hvalimo od srca. Tu radost i prednost imaćemo ako budemo tražili Jehovu, onoga koji ispituje srce.
Kako bi odgovorio?
• Kakvo je stanje vladalo u Izraelu u Amosovim danima?
• Kakve paralele postoje između stanja koje je vladalo u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela i stanja koje danas vlada?
• Kakva prorečena glad danas vlada, ali ko nije pogođen njome?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 21. strani]
Mnogi Izraelci su živeli u luksuzu, ali nisu bili u duhovnom blagostanju
[Slika na 23. strani]
Hrabri punovremene sluge da nastave sa svojom vrsnom službom
[Slike na stranama 24, 25]
Među Jehovinim srećnim narodom ne vlada duhovna glad