Zle će zadesiti Jehovina osuda
Zle će zadesiti Jehovina osuda
„Spremaj se susretu s Bogom svojim“ (AMOS 4:12).
1, 2. Zašto možemo biti sigurni da će Jehova ukloniti zlo?
DA LI će Jehova ikada ukloniti zlo i patnju sa zemlje? Danas, na početku 21. veka, to pitanje je aktuelnije nego ikad. Izgleda da je nečovečno postupanje svuda prisutno. Kako samo čeznemo za svetom u kome neće biti nasilja, terorizma i korupcije!
2 Dobra vest je da možemo biti potpuno uvereni u to da će Jehova ukloniti zlo. Božje osobine nam pružaju garanciju da će on preduzeti akciju protiv zlih. Jehova je pravdoljubiv i pravedan. U Psalmu 33:5, njegova Reč nam kaže: „On ljubi pravdu i čestitost.“ U jednom drugom psalmu o Jehovi se kaže: „[Onog] ko voli nasilje mrzi duša njegova“ (Psalam 11:5). Nema sumnje da Jehova, svemoćni Bog koji voli pravdu i pravednost, neće večno tolerisati ono što mrzi.
3. Šta će doći u prvi plan tokom daljnjeg razmatranja Amosovog proročanstva?
3 Osmotri još jedan razlog zbog kog možemo biti sigurni da će Jehova ukloniti zlo. To nam garantuje izveštaj o njegovim delima u prošlosti. Upečatljivi primeri koji pokazuju kako Jehova postupa sa zlima nalaze se u biblijskoj knjizi Amosa. Tokom daljnjeg razmatranja Amosovog proročanstva u prvi plan će doći tri stvari o Božjoj osudi. Prvo, ona se uvek izvršava nad onima koji to zaslužuju. Drugo, ne može se izbeći. I treće, selektivna je, jer Jehova uništava zle, a ukazuje milosrđe onima koji se kaju i imaju ispravan stav (Rimljanima 9:17-26).
Božja osuda je uvek zaslužena
4. Gde je Jehova poslao Amosa, i s kojim ciljem?
4 U Amosovo vreme, Izraelci su već bili podeljeni na dva kraljevstva. Jedno je bilo južno dvoplemensko kraljevstvo Jude. Drugo je bilo severno desetoplemensko kraljevstvo Izraela. Jehova je opunomoćio Amosa da služi kao prorok i iz njegovog rodnog grada u Judi poslao ga je u Izrael. Bog je tamo preko Amosa objavio svoju osudu.
5. Protiv kojih je nacija Amos najpre proricao, i koji je bio jedan od razloga zbog kog su zaslužile nepovoljnu Božju presudu?
5 Amos nije počeo svoju službu objavljivanjem Jehovine osude nad neposlušnim severnim kraljevstvom Izraela. Umesto toga, on je počeo tako što je objavljivao nepovoljnu Božju presudu nad šest okolnih nacija. To su bile Sirija, Filisteja, Tir, Edom, Amon i Moav. Da li su te nacije zaista zaslužile nepovoljnu Božju presudu? Sasvim sigurno da jesu. Jedan razlog je bio taj što su se pokazali kao nepopravljivi neprijatelji Jehovinog naroda.
6. Zašto je Bog naumio da Siriji, Filisteji i Tiru nanese nevolju?
6 Na primer, Jehova je osudio Sirijce „jer vrhoše Galad gvozdenom branom“ (Amos 1:3, DK). Sirijci su zauzeli Galad — oblast u Izraelu istočno od reke Jordan — i prouzrokovali velike patnje Božjem narodu koji je tamo živeo. Kako je bilo sa Filistejom i Tirom? Filisteji su bili krivi zato što su odveli Izraelce u izgnanstvo, to jest ropstvo, i prodavali ih Edomcima, a neki Izraelci su dospeli u ruke tirskih trgovaca robljem (Amos 1:6, 9). Zamisli — prodati Božji narod u ropstvo! Nije nikakvo čudo što je Jehova naumio da Siriji, Filisteji i Tiru nanese nevolju?
7. Šta su Edom, Amon i Moav imali zajedničko sa Izraelom, ali kako su se ophodili prema Izraelcima?
7 Edom, Amon i Moav su imali nešto zajedničko sa Izraelom i jedni s drugima. Sve tri nacije bile su srodne sa Izraelcima. Edomci su poticali od Avrahama, preko Jakovljevog brata blizanca Esava. To znači da su u izvesnom smislu Izraelcima bili braća. Amonci i Moavci su bili potomci Avrahamovog bratanca Lota. Međutim, da li su se Edom, Amon i Moav ophodili prema Izraelcima kao prema svojoj braći? Upravo suprotno! Edomci su nemilosrdno išli mačem na ’svog brata‘, a Amonci su bili posebno okrutni prema izraelskim zarobljenicima (Amos 1:11, 13). I premda Amos nije direktno spomenuo da je Moav progonio Božji narod, znamo da su se Moavci dugo protivili Izraelcima. Kazna za te tri srodne nacije biće teška. Jehova će prouzrokovati da na njih dođe vatreno uništenje.
Božja osuda se ne može izbeći
8. Zašto se Božja osuda protiv šest naroda koji su živeli blizu Izraela nije mogla izbeći?
8 Bez sumnje, tih šest nacija koje se pominju na samom početku Amosovog proročanstva zaslužile su Božju osudu. Štaviše, nije postojala mogućnost da to izbegnu. Počevši od 3. stiha 1. poglavlja pa do 1. stiha 2. poglavlja, prema prevodu Novi svet, Jehova šest puta kaže: „Nameru neću promeniti.“ Dosledan svojoj reči, on je ostao pri svojoj odluci da nad njima izvrši presudu. Istorija pokazuje da je svaki od tih naroda kasnije doživeo propast. Zaista, najmanje četiri od njih — Filisteji, Moavci, Amonci i Edomci — na kraju su prestali da postoje!
9. Šta su zaslužili stanovnici Jude, i zašto?
9 Amos zatim usredsređuje svoju pažnju na sedmu naciju — svoju domovinu Judu. Amosovi slušaoci iz severnog kraljevstva Izraela možda su iznenađeni kada ga čuju kako objavljuje osudu nad Judinim kraljevstvom. Zašto su stanovnici Jude zaslužili nepovoljnu osudu? „Oni zakon prezreše Jehovin“, stoji u Amosu 2:4. Jehova nije olako uzeo to namerno preziranje svog Zakona. Prema Amosu 2:5, on je prorekao: „Plamen pustiću na Judu, koji će progutati dvore Jerusalima.“
10. Zašto Juda nije mogla da izbegne nevolju?
10 Neverna Juda nije mogla izbeći predstojeću nevolju. Jehova je sedmi put rekao: „Nameru neću promeniti“ (Amos 2:4, NW). Judu je snašla prorečena kazna kada su je Vavilonci opustošili 607. pre n. e. Još jednom vidimo da zli ne mogu umaći Božjoj osudi.
11-13. Protiv koje je nacije Amos prvenstveno proricao, i kakvo se tlačenje sprovodilo u njoj?
11 Prorok Amos je upravo objavio Jehovinu osudu nad sedam nacija. Međutim, svako ko je pomislio da je Amos završio s prorokovanjem, grdno se prevario. Daleko od toga da je završio! On je prvenstveno bio opunomoćen da objavi oštru poruku osude severnom kraljevstvu Izraela. Izrael je zaslužio nepovoljnu Božju osudu zbog vrlo lošeg moralnog i duhovnog stanja te nacije.
12 Iz Amosovog proročanstva vidimo da je tlačenje bilo nešto sasvim uobičajeno u izraelskom kraljevstvu. Što se toga tiče, u Amosu 2:6, 7 stoji: „Ovako govori Jehova: Za tri zla i za četiri što učini Izrael neću njemu oprostiti [„nameru neću promeniti“, NW], jer on pravog za novce prodade, a ubogog za obuću. Oni žele prah zemaljski na glavama ubogih da vide, i prava nevoljnih prevraćaju.“
13 Pravedni su prodavani „za novce“, što možda ukazuje na to da su sudije primale novac kao mito da bi osudile nevine. Zajmodavci su prodavali siromašne u ropstvo možda zbog nekog manjeg duga koji je bio u visini cene ’obuće‘. Bezosećajni ljudi su ’želeli‘, ili snažno nastojali, da ’uboge‘ toliko obore da ti jadni ljudi počnu da bacaju prah na svoju glavu, što označava nevolju, žalost i poniženje. Korupcija je bila tako raširena da se ’nevoljni‘ nisu mogli nadati bilo kakvoj pravdi.
14. Prema kome se loše postupalo u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela?
14 Zapazi prema kome se loše postupalo. Prema pravednim, ubogim, nevoljnim i krotkim ljudima koji su živeli u toj zemlji. Jehovin savez Zakona sklopljen sa Izraelcima zahtevao je da se sa onima koji su bili ranjivi i siromašni postupa saosećajno. Umesto toga, uslovi koji su vladali u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela za njih nisu mogli biti gori.
„Spremaj se susretu s Bogom svojim“
15, 16. (a) Zašto su Izraelci bili upozoreni da se ’spremaju za susret sa svojim Bogom‘? (b) Kako Amos 9:1, 2 pokazuje da zli ne mogu da izbegnu izvršenje Božje osude? (v) Šta se 740. pre n. e. dogodilo desetoplemenskom kraljevstvu Izraela?
15 Budući da su nemoral i drugi gresi bili veoma rašireni u Izraelu, prorok Amos je s dobrim razlogom upozorio tu buntovnu naciju: „Spremaj se susretu s Bogom svojim“ (Amos 4:12). Neverni Izraelci nisu mogli izbeći predstojeće izvršenje Božje osude zato što je Jehova osmi put objavio: „Nameru neću promeniti“ (Amos 2:6, NW). Što se tiče zlih koji će možda pokušati da se sakriju, Bog je rekao: „Niko neće bekstvom da se spase, niko neće da umakne. Da i u Šeol pobegnu, moja će ih ruka stići; i na nebo da iziđu, skinuću ih i odande“ (Amos 9:1, 2).
16 Zli ne mogu da izbegnu izvršenje Jehovine osude tako što bi se sklonili „u Šeol“, što simbolično označava pokušaj da se sakriju na najskrivenija mesta na zemlji. Niti će moći da izbegnu Božju osudu tako što bi ’izašli na nebo‘, to jest, pokušali da pronađu utočište na visokim planinama. Jehovino upozorenje je bilo jasno: Nema skrovitog mesta koje je van njegovog domašaja. Božja pravda je zahtevala da kraljevstvo Izraela položi račun za svoja zla dela. To vreme je i došlo. Godine 740. pre n. e. — oko 60 godina nakon što je Amos zabeležio svoje proročanstvo — Asirci su osvojili kraljevstvo Izraela.
Božja osuda je selektivna
17, 18. Šta 9. poglavlje Amosa otkriva o Božjem milosrđu?
17 Amosovo proročanstvo nam je pomoglo da uvidimo da je Božja osuda uvek zaslužena i neizbežna. Međutim, Amosova knjiga ukazuje i na to da je Jehovina osuda selektivna. Bog može pronaći zle, gde god da se kriju, i nad njima izvršiti osudu. Može pronaći i one koji se kaju i koji su pravedni — dakle one kojima će ukazati milosrđe. Ova pouka je na izvrstan način istaknuta u poslednjem poglavlju Amosove knjige.
18 Prema 8. stihu 9. poglavlja Amosa, Jehova je rekao: „Dom Jakovljev neću sasvim zatrti.“ Prema stihovima od 13 do 15, Jehova je obećao da će ’vratiti roblje‘ svog naroda. Njima će biti ukazano milosrđe i uživaće u sigurnosti i blagostanju. Jehova je obećao da će „orač žeteoca stizati“. Zamisli — žetva će biti tako obilna da se neće moći završiti do naredne godine kada će već biti vreme za oranje i setvu!
19. Šta se dogodilo sa ostatkom iz Izraela i Jude?
19 Za Jehovinu osudu nad zlima kako u Judi tako i u Izraelu može se reći da je bila selektivna jer je onima koji su se kajali i imali ispravan stav bilo pokazano milosrđe. U ispunjenju ovog proročanstva o obnovi koje je zabeleženo u 9. poglavlju Amosa, pokajnički ostatak Izraela i Jude se 537. pre n. e. vratio iz ropstva u Vavilonu. U svojoj voljenoj domovini obnovili su pravo obožavanje. Takođe su ponovo izgradili kuće i zasadili vinograde i bašte u jednoj sigurnoj sredini.
Jehovina nepovoljna osuda će doći!
20. U šta treba da nas uveri ovo razmatranje poruka osude koje je objavljivao Amos?
20 Ovo razmatranje Jehovinih poruka osude koje je objavljivao Amos treba da nas uveri da će On ukloniti zlo koje danas postoji. Zašto možemo biti sigurni u to? Prvo, ovi primeri pokazuju kako je Bog u prošlosti postupao sa zlima i samim tim ukazuju na to kako će postupati u naše vreme. Drugo, izvršenje Božje osude nad otpadničkim kraljevstvom Izraela predstavlja garanciju da će Bog uništiti hrišćanstvo, koje više nego ma koji drugi deo ’Vavilona Velikog‘, svetskog carstva krive religije, zaslužuje prekor (Otkrivenje 18:2).
21. Zašto hrišćanstvo zaslužuje Božju nepovoljnu osudu?
21 Ne postoji nikakva sumnja u to da hrišćanstvo zaslužuje Božju osudu. Žalosno religiozno i moralno stanje u kom se ono nalazi govori samo za sebe. Jehova je sasvim opravdano izrekao osudu protiv njega — kao i protiv ostatka Sataninog sveta. Ta osuda je neizbežna, jer će se kad dođe vreme za njeno izvršenje ispuniti reči iz 1. stiha 9. poglavlja Amosa: „Niko neće bekstvom da se spase, niko neće da umakne.“ Da, bez obzira gde se zli sakrili, Jehova će ih pronaći.
22. Koje su tačke u vezi s Božjom osudom pojašnjene u 2. Solunjanima 1:6-8?
22 Božja osuda je uvek zaslužena, neizbežna i selektivna. To se može videti iz sledećih reči apostola Pavla: „Pravedno [je] od Boga da uzvrati nevolju onima koji vama nanose nevolju, a vama koji trpite nevolju, olakšanje zajedno s nama prilikom otkrivenja Gospoda Isusa s neba sa svojim moćnim anđelima u plamenoj vatri, kad donese osvetu onima koji ne poznaju Boga i onima koji nisu poslušni dobroj vesti o našem Gospodu Isusu“ (2. Solunjanima 1:6-8). „Pravedno [je] od Boga“ da uzvrati nepovoljnom osudom zbog nanošenja nevolja njegovim pomazanicima. Ta osuda će biti neizbežna jer zli neće preživeti kada se ’Gospod Isus otkrije s neba sa svojim moćnim anđelima‘. Božja osuda će biti i selektivna jer će se Isus osvetiti „onima koji ne poznaju Boga i onima koji nisu poslušni dobroj vesti“. Bogobojaznim osobama koje podnose nevolje izvršenje Božje osude doneće olakšanje.
Nada za pravedne
23. Koja se nada i uteha mogu naći u Amosovoj knjizi?
23 Amosovo proročanstvo sadrži i predivnu poruku nade i utehe za osobe koje imaju ispravan stav. Kao što je prorečeno u Amosovoj knjizi, Jehova nije potpuno uništio svoj narod iz drevnih vremena. On je na kraju sakupio zarobljenike iz Izraela i Jude, vratio ih u njihovu domovinu i blagoslovio ih obiljem sigurnosti i napretkom. Šta to znači za naše vreme? Možemo biti sigurni da će Jehova tokom izvršenja svoje osude pronaći zle gde god da se sakriju i da će ukazati milosrđe onima za koje smatra da zaslužuju njegovo milosrđe, gde god da su.
24. Na koje su sve načine blagoslovljene Jehovine današnje sluge?
24 Budući da smo Jehovine verne sluge, šta doživljavamo dok očekujemo da On izvrši svoju osudu nad zlima? Kako nas samo Jehova blagosilja velikim duhovnim napretkom! Naše obožavanje je oslobođeno laži i izvrtanja istine koje su posledica lažnih učenja hrišćanstva. Jehova nas je takođe blagoslovio obiljem duhovne hrane. Međutim, upamti da sa ovim bogatim blagoslovima koje nam Jehova daje dolaze i velike odgovornosti. Bog očekuje od nas da upozorimo druge na predstojeću osudu. Mi želimo da učinimo sve što možemo kako bismo pronašli one koji imaju „ispravan stav prema večnom životu“. (Dela apostolska 13:48). Da, želimo da pomognemo što većem broju ljudi da uživaju u duhovnom blagostanju u kom mi sada uživamo. Sem toga, želimo da prežive predstojeće izvršenje Božje osude nad zlima. Naravno, da bismo imali udela u ovim blagoslovima moramo imati ispravan stav srca. U sledećem članku ćemo videti da je i to naglašeno u Amosovom proročanstvu.
Kako bi odgovorio?
• Kako Amosovo proročanstvo pokazuje da je Jehovina nepovoljna osuda uvek zaslužena?
• Koji dokaz pruža Amos da bi pokazao da je Božja osuda neizbežna?
• Kako Amosova knjiga pokazuje da je izvršenje Božje osude selektivno?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na stranama 16, 17]
Kraljevstvo Izraela nije izbeglo Božju osudu
[Slika na 18. strani]
Ostatak od Izraela i Jude se 537. pre n. e. vratio iz ropstva u Vavilonu