Kako razlikovati ispravno od neispravnog?

KO IMA pravo da postavlja merila za ispravno i neispravno? To pitanje se pojavilo na samom početku ljudske istorije. Prema biblijskoj knjizi Postanje, Bog je odredio da jedno drvo koje je raslo u Edenskom vrtu bude „drvo poznanja dobra i zla“ (Postanje 2:9). Rekao je prvom ljudskom paru da ne smeju da jedu plod sa ovog drveta. Međutim, Božji neprijatelj, Satana Đavo, naveo ih je da misle da će im se „otvoriti oči“ ako budu jeli s tog drveta i da će „postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo“ (Postanje 2:16, 17; 3:1, 5; Otkrivenje 12:9).

Adam i Eva su se našli pred jednom odlukom — da li da prihvate Božja merila za dobro i zlo ili da sami postavljaju svoja merila? (Postanje 3:6). Izabrali su da ne poslušaju Boga i da jedu s tog drveta. Šta je ovaj jednostavan  postupak značio? Time što su odbili da poštuju ograničenja koja im je postavio Bog, oni su tvrdili da će njima i njihovom potomstvu biti bolje ako sami postave merila za dobro i zlo. Da li je čovečanstvo imalo uspeha u tome?

Različita mišljenja

Nakon što se u delu Encyclopædia Britannica razmatraju učenja uglednih mislilaca tokom vekova, navodi se da su od vremena grčkog filozofa Sokrata pa sve do 20. veka „vođene mnoge rasprave o tome kako odrediti šta je u stvari dobro, to jest šta je ispravno a šta neispravno“.

Na primer, u petom veku pre n. e., u Grčkoj je postojala jedna ugledna grupa učitelja koji su se nazivali sofisti. Oni su naučavali da opšteprihvaćeno gledište određuje šta je ispravno a šta neispravno. Jedan sofistički učitelj je rekao: „Bilo šta što izgleda pravedno i dobro za neki grad, pravedno je i dobro sve dok je stanovništvo grada tog mišljenja.“ Po ovom merilu, trebalo bi da Džodi, pomenut u prethodnom članku, zadrži novac, jer bi većina ljudi iz njegove sredine, to jest „grada“, verovatno tako postupila.

Imanuel Kant, poznati filozof iz 18. veka, izrazio je jedno drugačije gledište. U časopisu Issues in Ethics stoji: „Imanuel Kant i drugi poput njega... usredsredili su se na pravo osobe da odlučuje za sebe.“ Po Kantovoj filozofiji, na Džodiju je bilo da odluči kako će postupiti, sve dok time ne povređuje prava drugih. Nije trebalo da dozvoli da njegova merila oblikuje mišljenje većine.

Onda, kako je Džodi rešio dilemu u kojoj se našao? On je izabrao nešto treće. Primenio je učenje Isusa Hrista, čijim se moralnim merilima dive i hrišćani i oni koji to nisu. Isus je poučavao: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“ (Matej 7:12). Na iznenađenje svoje klijentkinje, Džodi joj je dao 82 000 dolara. Kada su ga upitali zašto nije uzeo novac, Džodi je objasnio da je Jehovin svedok i rekao: „Novac nije moj, i zato ga nisam zadržao za sebe.“ On je ozbiljno shvatio Isusove reči zapisane u Bibliji, u Mateju 19:18: „Ne ukradi.“

Da li je opšteprihvaćeno gledište pouzdan vodič?

Neki ljudi bi verovatno rekli da je Džodi postupio suludo zato što je bio tako pošten. Međutim, opšteprihvaćeno gledište nije pouzdan vodič. Na primer, da ste živeli u prošlosti u nekom društvu u kom je većina ljudi smatrala da je žrtvovanje dece prihvatljivo, da li bi to značilo da je takvo postupanje ispravno? (2. Kraljevima 16:3). Šta bi bilo da ste rođeni u društvu gde se na kanibalizam gledalo kao na nešto ispravno? Da li bi to značilo da stvarno nije pogrešno jesti ljudsko meso? To što je nešto opšteprihvaćeno, ne znači da je i ispravno. Biblija je još davno upozorila na tu zamku rečima: „Ne idi za mnoštvom da bi zlo učinio“ (Izlazak 23:2).

 Isus Hrist je ukazao na daljnji razlog zbog čega treba biti oprezan što se tiče usvajanja opšteprihvaćenog gledišta kao merila u određivanju toga šta je ispravno a šta ne. On je razotkrio da je Satana „vladar sveta“ (Jovan 14:30; Luka 4:6). Satana koristi svoj položaj da bi zaveo „celu nastanjenu zemlju“ (Otkrivenje 12:9). Stoga, ako vaša merila za ispravno i neispravno oblikuje samo ono što je opšteprihvaćeno, možda usvajate Satanino gledište o moralnosti, a to bi očigledno bilo pogubno.

Možete li se pouzdati u svoju procenu?

Da li bi, onda, trebalo da svako za sebe odlučuje o tome šta je ispravno a šta neispravno? U Bibliji stoji: „Na svoju misao nemoj se oslanjati“ (Poslovice 3:5). Zašto ne? Zato što su svi ljudi nasledili nesavršenost, i to može uticati na to da njihova procena bude pogrešna. Kada su se Adam i Eva pobunili protiv Boga, oni su usvojili merila sebičnog izdajnika Satane i izabrali njega za svog duhovnog oca. Zatim je njihovo potomstvo nasledilo od njih jednu odliku — prevrtljivo srce koje može da uvidi šta je ispravno, ali ipak naginje ka onome što je neispravno (Postanje 6:5; Rimljanima 5:12; 7:21-24).

U delu Encyclopædia Britannica u okviru dela koji se bavi etikom stoji: „Ne iznenađuje što ljudi, iako znaju šta bi bilo moralno činiti, umesto toga čine ono što je u njihovom interesu. Etici Zapadnog sveta najveći je problem da pruži takvim ljudima razloge zbog čega bi činili ono što je ispravno.“ Biblija je u pravu kada kaže: „Srce je iznad svega prevrtljivo i opako; ko ga može poznati?“ (Jeremija 17:9). Da li biste se pouzdali u nekoga za koga se zna da je prevrtljiv i opak?

Istina, čak i oni koji ne veruju u Boga imaju sposobnost da se ponašaju moralno ispravno i da razrade praktičan i čestit etički kodeks. Međutim, često plemenita načela koja se nalaze u tim moralnim kodeksima jednostavno odražavaju biblijska moralna merila. Iako te osobe možda poriču postojanje Boga, njihove ideje pokazuju da imaju urođenu sposobnost da odražavaju Božju ličnost. To dokazuje da je, kao što Biblija otkriva, čovečanstvo u početku stvoreno „po obličju Božjemu“ (Postanje 1:27; Dela apostolska 17:26-28). Apostol Pavle kaže: „Baš oni pokazuju da je suština zakona zapisana u njihovim srcima“ (Rimljanima 2:15).

Naravno, jedno je znati šta je ispravno, a sasvim je drugo imati dovoljno moralne snage da se i postupi po tome. Kako neko dobija tu neophodnu moralnu snagu? Pošto nas srce motiviše na postupanje, razvijanje ljubavi prema Autoru Biblije, Jehovi Bogu, može nam pružiti takvu snagu (Psalam 25:4, 5).

Steći snagu da bi se činilo dobro

Da bismo razvili ljubav prema Bogu prvo što treba da uradimo jeste da utvrdimo koliko su razumne i praktične njegove zapovesti. Apostol Jovan je rekao: „Ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške“ (1. Jovanova 5:3). Na primer, u Bibliji se nalaze praktični saveti koji mogu pomoći mladima da razlikuju ispravno od neispravnog kada su u situaciji da odluče da li će konzumirati alkoholna pića, da li će uzimati drogu i upustiti se u seksualne odnose pre braka. Biblija pomaže bračnim parovima da uvide kako mogu rešiti nesuglasice, a roditeljima pruža uputstva za  vaspitavanje dece. a Kada se primenjuju, biblijska merila mogu koristiti i mladima i starima, bez obzira na njihov socijalni status, obrazovanje i kulturu.

Baš kao što vam obroci koji imaju hranljivu vrednost daju snagu za rad, tako vam i čitanje Božje Reči pruža snagu da živite po Božjim merilima. Isus je Božje izjave uporedio sa životovažnim hlebom (Matej 4:4). On je takođe rekao: „Moja hrana je da vršim volju onoga koji me je poslao“ (Jovan 4:34). Uzimanje duhovne hrane iz Božje Reči opremilo je Isusa da odoli iskušenjima i da donosi mudre odluke (Luka 4:1-13).

Možda će vam u početku biti teško da hranite svoj um Božjom Rečju i da usvajate Božja merila. Ali setite se da vam se kao detetu možda nije sviđao ukus hrane koja je bila zdrava za vas. Da biste ojačali, morali ste da naučite da uživate u zdravoj hrani. Isto tako, možda će vam trebati vremena da razvijete ukus za Božja merila. Ako ustrajete, počećete da ih volite i postaćete duhovno jaki (Psalam 34:9; 2. Timoteju 3:15-17). Naučićete da se uzdate u Jehovu i bićete motivisani da ’činite dobro‘ (Psalam 37:3).

Možda se nikada nećete naći u situaciji u kojoj se našao Džodi. Pa ipak, i vi svakoga dana donosite odluke, bilo male bilo velike, koje se tiču morala. Stoga vas Biblija podstiče: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti“ (Poslovice 3:5, 6). Ako naučite da se uzdate u Jehovu, to ne samo što će vam koristiti sada, već će vam pružiti mogućnost da živite večno, jer put poslušnosti Jehovi Bogu vodi u život (Matej 7:13, 14).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Na opšteprihvaćeno gledište mogu da utiču nevidljive sile

[Slike na 5. strani]

Mislioci su vekovima raspravljali o tome šta je ispravno a šta neispravno

SOKRAT

KANT

KONFUCIJE

[Izvori]

Kant: From the book The Historian’s History of the World; Sokrat: From the book A General History for Colleges and High Schools; Konfucije: Sung Kyun Kwan University, Seoul, Korea

[Slike na 7. strani]

Biblija ne samo što nam pomaže da razlikujemo ispravno od neispravnog već nas i motiviše da činimo ono što je ispravno