Mesto gde se pravo obožavanje sukobilo s paganizmom

RUŠEVINE drevnog Efesa, na zapadnoj obali Turske, jesu mesto koje arheolozi intenzivno istražuju već više od jednog veka. Nekoliko zgrada je rekonstruisano, a naučnici su proučili i opisali brojna nalazišta. Kao rezultat toga, Efes je postao jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u Turskoj.

Šta se zna o Efesu? Kako ljudi danas zamišljaju ovu fascinantnu drevnu metropolu? Poseta ruševinama Efesa, kao i Efeškom muzeju u Beču, u Austriji, pomoći će nam da razumemo kako se u tom gradu pravo obožavanje sukobilo s paganizmom. Najpre da razmotrimo kako je nastao Efes.

Poželjno mesto

U 11. veku pre n. e., u Evroaziji je često dolazilo do nemira i migracija. U to vreme su jonski Grci počeli da naseljavaju zapadnu obalu Male Azije. Ovi rani doseljenici naišli su na ljude koji su bili poznati po obožavanju majke boginje, božanstva koje će kasnije postati poznato kao efeška Artemida.

Sredinom sedmog veka pre n. e., Kimerijci, koji su bili nomadski narod, došli su s Crnog mora kako bi opljačkali Malu Aziju. Kasnije, oko 550. pre n. e., na scenu je stupio lidijski kralj Krez, moćni vladar poznat po svom basnoslovnom bogatstvu. Kako se Persijsko carstvo širilo, kralj Kir je pokorio i gradove Jonije, uključujući i Efes.

Godine 334. pre n. e., Aleksandar Makedonski započeo je svoj pohod na Persiju, i tako je postao novi vladar Efesa. Nakon što je Aleksandar iznenada umro 323. pre n. e., Efes je postao uključen u borbu za prevlast koju su vodili njegovi generali. Godine 133. pre n. e., Atal III, pergamski kralj koji nije imao naslednika, ostavio je Efes u nasledstvo Rimljanima, i tako je ovaj grad postao rimska provincija u Aziji.

Pravo obožavanje se sukobljava s paganizmom

Kada je u prvom veku n. e., pri kraju svog drugog misionarskog putovanja, apostol Pavle došao u Efes, taj grad je imao oko 300 000 stanovnika (Dela apostolska 18:19-21). Tokom svog trećeg misionarskog  putovanja, Pavle se vratio u Efes i ponovo je sa odvažnošću govorio o Božjem Kraljevstvu u sinagogi. Međutim, nakon tri meseca, Jevreji su se sve više protivili i Pavle je odlučio da svoje svakodnevne govore drži u Tiranovoj školskoj slušaonici (Dela apostolska 19:1, 8, 9). Njegova propovednička aktivnost trajala je dve godine, a za to vreme je činio i izvanredna moćna dela, kao što su čudesna izlečenja i isterivanja demona (Dela apostolska 19:10-17). Nije čudo što su mnogi postali vernici! Zaista, Jehovina reč je preovladavala, tako da su mnogi koji su se ranije bavili magijom sada bili spremni da spale svoje skupocene knjige (Dela apostolska 19:19, 20).

Pavlovo uspešno propovedanje nije samo pokrenulo mnoge da prestanu da obožavaju boginju Artemidu već je izazvalo i gnev onih koji su unapređivali ovaj paganski oblik obožavanja. Pravljenje malih srebrnih Artemidinih hramova bilo je unosan posao. Uvidevši da njegovom poslu preti opasnost, izvesni Dimitrije pokrenuo je pobunu među kujundžijama (Dela apostolska 19:23-32).

Vrhunac protivljenja bio je kada je mnoštvo dva sata histerično vikalo: „Velika je Artemida efeška!“ (Dela apostolska 19:34). Kada se metež stišao, Pavle je još jednom ohrabrio suhrišćane a zatim otišao (Dela apostolska 20:1). Međutim, iako je on otišao u Makedoniju, to nije sprečilo propast kulta Artemide.

Artemidin hram uzdrman

Kult Artemide bio je čvrsto ukorenjen u Efesu. Pre vremena kralja Kreza, majka boginja Kibela bila je centralni lik religioznog života u tom kraju. Tvrdeći da u mitologiji postoji rodbinska veza između Kibele i bogova helenskog panteona, Krez se nadao da će postaviti religioznu figuru koja će biti prihvatljiva kako Grcima tako i drugima. Uz njegovu podršku, sredinom šestog veka pre n. e., počela je gradnja hrama koji je posvećen Kibelinoj naslednici, Artemidi.

Taj hram je bio remek-delo grčke arhitekture. Nikada pre nisu korišćeni tako veliki mermerni blokovi za građevinu takve vrste i veličine. Uništen je u požaru 356. pre n. e. Kasnije je ponovo izgrađen hram, koji je bio isto toliko veličanstven, zapošljavao mnoge i bio velika atrakcija za hodočasnike. Podignut na platformi koja je bila visoka oko 73 metra i široka oko 127 metara, ovaj novi hram bio je oko 50 metara širok i oko 105 metara dugačak. Svrstan je u jedno od sedam svetskih čuda. Međutim, nisu svi bili zadovoljni ovim hramom. Filozof Heraklit iz Efesa uporedio je mračni pristup oltaru s tamom koja je vezana za podlost, i smatrao je da moral koji je vladao u hramu ne priliči ni životinjama. Međutim, mnogi su smatrali da Artemidino svetilište u Efesu nikada neće pasti u zaborav. Istorija je, ipak, dokazala suprotno. U knjizi Ephesos—Der neue Führer (Efes — novi vodič) stoji: „U drugom veku, iznenada je prestalo obožavanje  Artemide i drugih božanstava iz panteona.“

U trećem veku n. e., Efes je bio pogođen jednim jakim zemljotresom. Nadalje, basnoslovno bogatstvo Artemidinog hrama opljačkali su Goti, pomorci s Crnog mora, koji su zatim spalili hram. U maločas pomenutoj knjizi stoji: „Kako bi Artemida mogla i dalje da bude smatrana zaštitnicom grada, kada je bila poražena i kada se videlo da ne može da zaštiti ni svoje sopstveno prebivalište?“ (Psalam 135:15-18).

Na kraju je krajem četvrtog veka n. e. car Teodosije I proglasio „hrišćanstvo“ za državnu religiju. Uskoro su se kameni blokovi nekada uglednog Artemidinog hrama koristili kao kamenolom odakle se uzimao građevinski materijal. Obožavanje Artemide palo je u zaborav. Neznani posmatrač prokomentarisao je epigram koji je hvalio hram kao čudo drevnog sveta: „Sada je to jedno najpustije i najbednije mesto.“

Od Artemide do „majke Božje“

Pavle je upozorio starešine u skupštini u Efesu da će se nakon njegovog odlaska pojaviti „okrutni vukovi“ i da će između njih ustati ljudi koji će „govoriti izopačene stvari“ (Dela apostolska 20:17, 29, 30). Upravo se to i desilo. Istorija pokazuje da je krivo obožavanje zavladalo u Efesu u obliku otpadničkog hrišćanstva.

Godine 431. n. e., u Efesu je održan treći ekumenski sabor, na kom je razmotreno pitanje Hristove prirode. U knjizi Ephesos—Der neue Führer stoji: „Pobeda Aleksandrinaca, koji su smatrali da je Hristova priroda jedinstvena, naime božanska... bila je potpuna.“ Posledice su bile dalekosežne. „Ova odluka stigla je do Efesa, zbog čega je Marija s položaja Hristove roditeljke uzdignuta na položaj Božje roditeljke, čime ne samo što je položen temelj za kult Marije, već je i nastala prva velika podela u crkvi... Ta rasprava nastavlja se do dan-danas.“

Tako je obožavanje Kibele i Artemide zamenjeno obožavanjem Marije kao „Božje roditeljke“, to jest „majke Božje“. Kao što stoji u pomenutoj knjizi, „kult Marije u Efesu... do dan-danas ostao je živa tradicija, što se ne može objasniti ako se ne uzme u obzir kult Artemide.“

Zaboravljeno u istoriji

Nakon što je propalo obožavanje Artemide, približila se i propast Efesa. Zemljotresi, malarija i sve više nanosa mulja u luci činili su život u gradu sve težim.

U sedmom veku n. e., islam je počeo nadaleko da se širi. Islamska religija nije se zadovoljila samo time da pod svoj barjak ujedini arapska plemena. Tokom sedmog i osmog veka n. e., arapske flote su pljačkale Efes. Sudbina Efesa bila je jednom zasvagda zapečaćena kada se luka potpuno zaglibila u mulj i kada je grad postao gomila ruševina. Od te nekada veličanstvene metropole, ostalo je samo jedno malo naselje po imenu Aja Soluk (sada Seldžuk).

Šetnja po ruševinama Efesa

Da bi sebi dočarala kako je izgledala stara slava Efesa, osoba treba da poseti njegove ruševine. Ako svoju šetnju kroz ruševine započnete od gornjeg ulaza, odmah ćete biti nagrađeni veličanstvenim pogledom na Kureteovu ulicu koja vodi do Celzusove biblioteke. Zatim će vašu pažnju zaokupiti Odeon — malo pozorište sagrađeno u drugom veku n. e. — koji se nalazi na desnoj strani ulice. S kapacitetom od oko 1 500 mesta za sedenje,  Odeon se verovatno nije koristio samo kao većnica već i kao javno mesto za zabavu. Sa obe strane Kureteove ulice nalaze se građevine, kao što je agora, gde su razmatrana pitanja koja su bila značajna za državu, zatim Hadrijanov hram, neke javne fontane kao i kuće uglednih Efešana na obroncima brda.

Elegantna Celzusova biblioteka sagrađena u drugom veku n. e., impresioniraće vas svojom lepotom. Njeni brojni svici čuvani su u nišama koje su se nalazile u velikoj čitaonici. Četiri statue koje se nalaze na veličanstvenoj fasadi predstavljale su osobine koje su se obično očekivale od visokog rimskog zvaničnika kakav je bio Celzus. Te četiri statue bile su: Sofija (mudrost), Areti (vrlina), Enija (predanost) i Epistimi (znanje i razumevanje). Originalne statue izložene su u Efeškom muzeju u Beču. Monumentalna kapija koja se nalazi u blizini biblioteke vodi vas do Tetragonove agore, to jest pijace. Na ovom ogromnom trgu, koji je bio okružen natkrivenim šetalištem, ljudi su obavljali svoje svakodnevne poslove.

Zatim nailazite na Mermerni put koji vodi do velikog pozorišta. Ovo pozorište, koje je poslednji put prošireno za vreme Rimskog carstva, moglo je da primi 25 000 gledalaca. Njegova fasada bila je upadljivo ukrašena stubovima, reljefima i statuama. Možete živopisno sebi predstaviti kakav je metež Dimitrije kujundžija izazvao među mnoštvom koje se tu okupilo.

Ulica koja se proteže od velikog pozorišta do gradske luke zaista je veličanstvena. Duga je oko 500 metara, a široka oko 11 metara i sa obe strane je oivičena stubovima. Pozorišna i lučka gimnazija, obe namenjene za fizičko vežbanje, nalazile su se takođe duž ove ulice. U dnu ulice nalazi se impresivna kapija koja vodi u luku, a koja je predstavljala kapiju prema svetu, i to je mesto gde se završava naš kratak obilazak najfascinantnijih ruševina na svetu. U Efeškom muzeju u Beču nalazi se drvena maketa ove istorijske metropole, kao i brojnih spomenika.

Kada obilazeći muzej naiđemo na statuu efeške Artemide, ne možemo a da se ne setimo istrajnosti koju su pokazali rani hrišćani iz Efesa. Morali su da žive u gradu čiji su stanovnici bili duboko upleteni u spiritizam i zaslepljeni religioznim predrasudama. Obožavaoci Artemide snažno su se protivili poruci o Kraljevstvu (Dela apostolska 19:19; Efešanima 6:12; Otkrivenje 2:1-3). U takvom negostoljubivom okruženju, učvrstilo se pravo obožavanje. Pravo obožavanje istinitog Boga takođe će preovladati kada kriva religija dođe svom kraju, što se desilo i s drevnim obožavanjem Artemide (Otkrivenje 18:4-8).

[Mapa/Slika na 26. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

MAKEDONIJA

Crno more

MALA AZIJA

Efes

Sredozemno more

EGIPAT

[Slika na 27. strani]

Ostaci Artemidinog hrama

[Slike na stranama 28, 29]

1. Celzusova biblioteka

2. Pogled izbliza na Areti

3. Mermerni put, koji vodi do velikog pozorišta