„Budite gostoljubivi jedan prema drugome“

FIVA, hrišćanka iz prvog veka, imala je jedan problem. Iz Kenhreje, u Grčkoj, putovala je u Rim, ali nije poznavala nikog od suvernika u tom gradu (Rimljanima 16:1, 2). „Rimski svet je [u to vreme] bio zao i brutalan“, kaže prevodilac Biblije Edgar Gudspid, „a gostionice su bile ozloglašene i nikako nisu bile mesto za jednu čestitu ženu, a naročito ne za hrišćanku.“ Gde će Fiva naći smeštaj?

Ljudi su u biblijska vremena mnogo putovali. Isus Hrist i njegovi učenici takođe su mnogo putovali dok su propovedali širom Judeje i Galileje. Nedugo nakon toga, hrišćanski misionari, kao na primer Pavle, prenosili su poruku do različitih delova Sredozemlja, uključujući i Rim, prestonicu Rimskog carstva. Gde su hrišćani iz prvog veka nalazili smeštaj kada su putovali, bilo to unutar teritorije gde su živeli Jevreji bilo van nje? S kojim su se poteškoćama suočavali dok su ga tražili? Šta možemo naučiti od ranih hrišćana o pokazivanju gostoljubivosti?

„Danas treba da ostanem u tvojoj kući“

Gostoljubivost se definiše kao ’osobina onoga koji rado prima i dobro dočekuje goste‘ i još odavno je odlika Jehovinih pravih obožavalaca. Na primer, Avraham, Lot i Rebeka pokazivali su gostoljubivost (Postanje 18:1-8; 19:1-3; 24:17-20). Govoreći o svom stavu prema došljacima, patrijarh Jov je rekao: „Stranac nije noćivao na polju; vrata svoja otvarao sam putniku“ (Jov 31:32, DK).

Da bi putnik u Izraelu bio gostoljubivo primljen u kuću nekog od svojih sunarodnika, bilo je dovoljno da sedi negde na javnom trgu i čeka da ga neko pozove (Sudije 19:15-21). Domaćin bi obično oprao gostima noge i ponudio im hranu i piće, a nahranio bi i njihove životinje (Postanje 18:4, 5; 19:2; 24:32, 33). Putnici koji nisu želeli da budu teret svojim domaćinima nosili su sa sobom ono što im je bilo potrebno — hleb i vino za sebe, i slamu i hranu za svoje magarce. Bio im je potreban samo krov nad glavom za noć.

Biblija ne govori mnogo o tome kako je Isus nalazio smeštaj tokom svojih propovedničkih putovanja, ali očigledno su on i njegovi učenici morali negde da prespavaju (Luka 9:58). Kada je bio u Jerihonu, Isus je jednostavno rekao Zakheju: „Danas treba da ostanem u tvojoj kući.“ Zakhej je svog gosta primio „s radošću“ (Luka 19:5, 6). Isus je često bio gost kod svojih prijatelja Marte, Marije i Lazara iz Vitanije (Luka 10:38; Jovan 11:1, 5, 18). A u Kapernaumu je izgleda bio smešten kod Simona Petra (Marko 1:21, 29-35).

 Uputstva za službu koja je Isus dao dvanaestorici apostola otkrivaju mnogo o tome šta su mogli očekivati u vezi s tim kako će biti primljeni u Izraelu. Isus im je rekao: „Ne pribavljajte sebi zlata ni srebra ni bakra u pojaseve, ni torbu za hranu za put, ni dve unutrašnje haljine, ni sandale ni štap; jer radnik zaslužuje svoju hranu. U koji god grad ili selo uđete, potražite ko je u njemu dostojan, i ostanite tamo dok ne odete“ (Matej 10:9-11). On je znao da će osobe iskrenog srca primiti njegove učenike, dati im hranu, obezbediti im krov nad glavom i ostalo što im je bilo potrebno.

Međutim, bližilo se vreme kada će jevanđelizatori koji putuju morati sami da se pobrinu za sebe i za svoje troškove. Imajući u vidu neprijateljstvo na koje će njegovi sledbenici nailaziti dok se delo propovedanja bude širilo van područja Izraela, Isus je rekao: „Ko ima kesu za novac, neka je uzme, isto tako i torbu za hranu“ (Luka 22:36). Da bi se dobra vest širila, bilo je neophodno putovati i nalaziti smeštaj.

„Sledite put gostoljubivosti“

Zbog relativnog mira i velike mreže popločanih puteva širom Rimskog carstva u prvom veku, ljudi su dosta putovali. a Budući da je bilo mnogo putnika, bilo je potrebno i dosta smeštaja. Tom izazovu su udovoljavale gostionice koje su se nalazile duž puteva, međusobno udaljene na dan hoda. Međutim, u knjizi The Book of Acts in Its Graeco-Roman Setting stoji: „Ono što se iz literature zna o takvim objektima, otkriva jednu ne baš lepu sliku. Dostupna literatura i arheološki nalazi uglavnom svedoče u prilog tome da su to bile trošne i prljave kuće u kojima nameštaja praktično nije ni bilo, koje su bile pune stenica, sa lošom hranom i pićem, nepouzdanim vlasnicima i osobljem, sumnjivom klijentelom i gde je uglavnom vladao slobodan moral.“ Razumljivo je da bi moralna osoba izbegavala da odsedne u takvoj gostionici, kad god je to moguće.

Ne iznenađuje nas stoga što su u Pismu hrišćani uvek iznova podstaknuti da budi gostoljubivi prema drugima. Pavle je podstakao hrišćane u Rimu: „Delite sa svetima u skladu s njihovim potrebama. Sledite put gostoljubivosti“ (Rimljanima 12:13). On je jevrejske hrišćane podsetio: „Ne zaboravljajte gostoljubivost, jer pokazujući je neki su, i ne znajući, ugostili anđele“ (Jevrejima 13:2). Petar je savetovao suobožavaoce da budu „gostoljubivi jedan prema drugome bez gunđanja“ (1. Petrova 4:9).

Međutim, postoje i situacije kada ne bi bilo prikladno pokazati gostoljubivost. U pogledu onih koji ’idu predaleko i ne ostaju u Hristovoj nauci‘, apostol Jovan je rekao: „Ne primajte ga u svoj dom niti ga pozdravljajte. Jer ko ga pozdravlja učestvuje u njegovim zlim delima“ (2. Jovanova 9-11). O nepokajničkim grešnicima, Pavle je napisao: ’Prestanite da se družite sa svakim ko se zove brat, a koji je bludnik, ili pohlepan, ili idolopoklonik, ili koji pogrdno govori, ili je pijanica, ili iznuđivač, s takvim da i ne jedete‘ (1. Korinćanima 5:11).

Varalice i drugi pokušali su da iskoriste dobrotu pravih hrišćana. Jedan dokument iz drugog veka n. e. koji govori o hrišćanskoj veri, a koji nije sastavni deo Biblije, poznat kao Didahe ili Učenje dvanaestorice apostola, preporučuje da se putujući propovednik ugosti na „jedan dan, a ako treba i na dva dana“. Nakon toga, kada bude odlazio, „ne treba da primi ništa osim hleba... Ako traži novac, onda je lažni prorok.“ U tom dokumentu dalje stoji: „Ako želi da se nastani kod vas i ako zna neki zanat, neka radi za svoj hleb. Ali ako ne zna nikakav zanat, dajte mu ono što mu je potrebno, u skladu s vašim razumevanjem, jer niko neće među vama živeti besposlen samo  zato što je hrišćanin. Međutim, ako ne želi tako da radi, on na račun Hrista gleda svoju ličnu korist; čuvajte se takvih.“

Apostol Pavle je pazio da ne nametne skup teret svojim domaćinima kada bi dugo ostajao u nekim gradovima. Radio je kao izrađivač šatora kako bi se izdržavao (Dela apostolska 18:1-3; 2. Solunjanima 3:7-12). Da bi pomogli hrišćanima koji su putovali a koji su bili dostojni toga da prime pomoć, rani hrišćani su očigledno slali pisma preporuke, kao što je Pavle pisao za Fivu. „Preporučujem vam Fivu, našu sestru“, napisao je Pavle, „da biste je primili u Gospodu... i da biste joj pomogli u svakoj stvari koja joj od vas zatreba“ (Rimljanima 16:1, 2).

Blagoslovi gostoljubivosti

Hrišćanski misionari iz prvog veka uzdali su se u Jehovu da će se on brinuti za sve njihove potrebe. Ali, da li su mogli očekivati da će ih suvernici ugostiti? Lidija je svoj dom otvorila za Pavla i druge. U Korintu je apostol Pavle bio smešten kod Akile i Priskile. U Filipima je tamničar pred njega i Silu izneo jelo na sto. Pavla je ugostio i Jason iz Soluna, Filip iz Cezareje i Mnason koji je živeo negde između Cezareje i Jerusalima. Na putu za Rim, ugostila su ga braća iz Puteola. Kakve su samo duhovne blagoslove dobili oni koji su ga ugostili! (Dela apostolska 16:33, 34; 17:7; 18:1-3; 21:8, 16; 28:13, 14).

Izučavalac Frederik F. Brus zapaža: „Ti prijatelji i saradnici, domaćini i domaćice nisu imali drugi motiv za spremnost da pomognu osim ljubavi prema Pavlu i prema Gospodu kome je on služio. Znali su da time što služe Pavlu u stvari služe Gospodu.“ To je odličan motiv za gostoljubivost.

Još uvek postoji potreba za pokazivanjem gostoljubivosti. Hiljade putujućih predstavnika Jehovinih svedoka uživa u gostoljubivosti suvernika. Neki objavitelji Kraljevstva putuju o svom trošku kako bi propovedali na mestima gde se retko čuje dobra vest. Ako takvim osobama otvorimo vrata svog doma, ma koliko on bio skroman, možemo imati velike koristi. Srdačna gostoljubivost, koja se može izraziti pozivom na jednostavan obrok, pruža odlične prilike za ’razmenu ohrabrenja‘ i pokazivanje ljubavi prema braći i našem Bogu (Rimljanima 1:11, 12). Takve prilike posebno koriste domaćinima, jer „više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35).

[Fusnota]

[Slika na 23. strani]

Hrišćani ’slede put gostoljubivosti‘