Da li možete upravljati svojom sudbinom?

DA LI je naša konačna sudbina predodređena? Da li to znači da odluke koje donosimo u životu nemaju uticaja na našu budućnost?

Pretpostavimo da je čovek gospodar svoje sudbine. Ako je tako, da li iko može biti unapred određen za neki zadatak ili neku službu? Nadalje, kako bi Bog mogao da sprovede svoju volju na zemlji ako ljudi imaju slobodu da utiču na svoju sudbinu? Biblija pruža logične odgovore na ova pitanja.

Da li su predodređenost i slobodna volja spojive?

Razmislite o tome kako nas je Jehova Bog stvorio. U Bibliji stoji: „Po obličju Božjemu stvori ga; stvori čoveka i ženu“ (Postanje 1:27). Pošto smo stvoreni po Božjem obličju, imamo sposobnost da odražavamo njegove osobine kao što su ljubav, pravda, mudrost i moć. Bog nam je takođe dao dar slobodne volje, to jest slobodu izbora. To nas izdvaja od svih drugih stvorenja na zemlji. Možemo da odlučimo da li ćemo slediti Božje vođstvo u pogledu morala ili nećemo. Zato je prorok Mojsije mogao da kaže: „Svedočim vam danas nebom i zemljom da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izberi život da živiš ti i potomstvo tvoje, da ljubiš Jehovu, Boga svoga, da slušaš glas njegov, i da se njega držiš“ (Ponovljeni zakoni 30:19, 20).

 Međutim, dar slobode izbora ne podrazumeva apsolutnu slobodu. On nas ne oslobađa fizičkih i moralnih zakona koje je Bog postavio radi stabilnosti i reda u svemiru. Ti zakoni su postavljeni za naše dobro i bilo koje kršenje tih zakona moglo bi dovesti do ozbiljnih posledica. Zamislite samo šta bi se desilo ako bismo odlučili da ignorišemo zakon gravitacije i skočili sa krova neke visoke zgrade! (Galatima 6:7).

Sloboda izbora nosi sa sobom i neka ograničenja koja stvorenja koja nisu obdarena takvom slobodom nemaju. Pisac Korlis Lamont postavio je pitanje: „Kako možemo reći da čovek ima moralnu odgovornost i kako ga možemo kazniti za neispravno postupanje ako smatramo... da su njegovi izbori i postupci predodređeni?“ Naravno da to ne bi bilo u redu. Životinje vođene instinktom ne smatraju se odgovornima za ono što rade, niti se kompjuteri smatraju odgovornima zato što vrše funkcije za koje su programirani. S obzirom da mi imamo slobodu izbora, imamo i veliku odgovornost za ono što radimo.

Jehova Bog ne bi imao ljubavi i ne bi bio pravedan da je, još pre nego što smo se i rodili, predodredio naš život a zatim nas smatrao odgovornima za naše postupke! On ne postupa tako, jer „Bog je ljubav“ i „pravi su putevi njegovi“ (1. Jovanova 4:8; Ponovljeni zakoni 32:4). Budući da nam je dao slobodu izbora, on nije ’od iskonskih vremena odredio koga će spasti a koga će uništiti‘, kao što to tvrde oni koji veruju u predodređenost. Sloboda izbora isključuje predodređenost.

Biblija jasno pokazuje da naše odluke utiču na našu sudbinu. Na primer, Bog se obraća grešnicima rečima: „Vratite se svaki sa svog puta zloga i od zloće dela svojih... i neću vam učiniti zla“ (Jeremija 25:5, 6). Ovaj poziv bi bio besmislen da je Bog već unapred zacrtao sudbinu svakog čoveka. Štaviše, u Božjoj Reči stoji: „Pokajte se i obratite se da vam se izbrišu gresi, da dođu razdoblja okrepe od Jehovinog lica“ (Dela apostolska 3:19). Zašto bi Jehova rekao ljudima da se pokaju i obrate ako već unapred zna da ne mogu apsolutno ništa da urade kako bi promenili svoju sudbinu?

Pismo govori o osobama koje je Bog pozvao da vladaju kao kraljevi na nebu sa Isusom Hristom (Matej 22:14; Luka  12:32). Međutim, Pismo takođe kaže da će izgubiti tu prednost ako ne istraju do kraja (Otkrivenje 2:10). Zašto bi ih Bog uopšte pozvao ako je već odlučio da neće biti izabrani? Razmotrite takođe reči koje je apostol Pavle uputio suvernicima. On je napisao: „Ako namerno činimo greh nakon što smo primili tačno spoznanje istine, više ne preostaje nikakva žrtva za grehe“ (Jevrejima 10:26). Takvo upozorenje ne bi imalo smisla ako je Bog već unapred odredio njihovu sudbinu. Međutim, zar nije Bog bar neke osobe unapred odredio da budu vladari sa Isusom Hristom?

Unapred određeni — kao pojedinci ili kao grupa?

„[Bog] nas je blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebeskim mestima u Hristu“, napisao je apostol Pavle, „kao što nas je izabrao u njemu pre osnivanja sveta... jer je unapred odredio da nas preko Isusa Hrista usvoji kao sinove“ (Efešanima 1:3-5). Šta je Bog unapred odredio, i šta znači to što su neki izabrani „pre osnivanja sveta“?

U ovim stihovima stoji da je Bog izabrao neke potomke prvog čoveka Adama da vladaju sa Hristom na nebu (Rimljanima 8:14-17, 28-30; Otkrivenje 5:9, 10). Međutim, pretpostavka da je Jehova Bog hiljadama godina pre nego što su se te osobe rodile odredio da će one dobiti tu prednost ne slaže se sa činjenicom da su ljudi obdareni slobodom izbora. Dakle, Bog je unapred odredio grupu, to jest klasu ljudi, a ne pojedince.

Da to ilustrujemo: Recimo da je vlada odlučila da osnuje jedno ministarstvo. Vlada unapred određuje koje će dužnosti ono obavljati, kao i to koliku će vlast imati i koliko članova. Nakon nekog vremena, ministarstvo počinje da radi, i njeni članovi izjavljuju: „Vlada je godinama ranije odredila šta će biti naš posao. Sada počinjemo da obavljamo zadatak koji nam je dodeljen.“ Da li biste zaključili da je vlada godinama unapred odredila koje će osobe biti članovi tog ministarstva? Sigurno ne biste. Slično tome, Jehova je unapred odlučio da će osnovati jedno posebno „ministarstvo“ kako bi odstranio posledice Adamovog greha. Unapred je odredio klasu ljudi koji će služiti u njemu — ali nije unapred odredio pojedince. Oni će biti izabrani kasnije, a njihove odluke u životu uticaće na to da li će konačno biti prihvaćeni.

Na koji je svet apostol Pavle mislio kada je rekao: „[Bog] nas je izabrao u njemu pre osnivanja sveta“? Svet o kom Pavle ovde govori nije svet koji je Bog uspostavio kada je stvorio Adama i Evu. Taj svet je bio ’dobar‘ — u potpunosti bez greha i iskvarenosti (Postanje 1:31). Tom svetu nije bilo potrebno „oslobođenje“ od greha (Efešanima 1:7).

Svet na koji je Pavle mislio jeste onaj koji je nastao kada su se Adam i Eva pobunili u Edenu — svet koji se veoma razlikuje od onoga što je Bog u početku nameravao. To je svet koji je nastao kada su Adam i Eva dobili decu. Njega su sačinjavali ljudi otuđeni od Boga, koji su postali robovi grehu i raspadljivosti. To je bio svet koji se sastojao od ljudi koji su mogli biti otkupljeni, za razliku od Adama i Eve, koji su bili namerni grešnici (Rimljanima 5:12; 8:18-21).

Jehova Bog je odmah našao rešenje za situaciju koja je nastala pobunom u Edenu. Čim se pojavila potreba, on je odlučio da osnuje jedno posebno „ministarstvo“ — Mesijansko Kraljevstvo u rukama Isusa Hrista — koje će koristiti kako bi otkupio čovečanstvo od Adamovog greha (Matej 6:10). Bog je to uradio „pre osnivanja sveta“, to jest čovečanstva koje će biti otkupljeno, a to znači pre nego što su buntovni Adam i Eva dobili decu.

Ljudima je obično potreban plan kako bi postigli ono što žele. Predodređenost  je povezana sa idejom da Bog mora imati detaljan plan za svemir u kom je sve predodređeno. „Mnogim filozofima je izgledalo da Božjem veličanstvu ne priliči ništa manje od preciznog planiranja svakog događaja“, piše Roj Vederford. Da li Bog stvarno mora svaki događaj unapred da isplanira?

Pošto je neograničen u moći i neuporediv u mudrosti, Jehova može da reši svaku iznenadnu situaciju i svaki slučaj koji može nastati usled toga što njegova stvorenja imaju slobodnu volju (Isaija 40:25, 26; Rimljanima 11:33). On to može da uradi odmah i bez prethodnog planiranja. Za razliku od ljudi koji su grešni i imaju ograničene sposobnosti, Svemoćnom Bogu ne treba detaljan, razrađen plan koji unapred određuje sudbinu svake osobe na zemlji (Poslovice 19:21). Prema mnogim prevodima Biblije, u Efešanima 3:11 govori se o tome da Bog ima ’večnu nameru‘ a ne utvrđen plan.

Kako možete uticati na svoju budućnost

Bog ima nameru za zemlju, i ta namera je unapred određena. U Otkrivenju 21:3, 4 stoji: „Gle! Božji šator je s ljudima, i on će prebivati s njima, i oni će biti njegov narod. I sam Bog biće s njima. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše.“ Da, zemlja će postati raj, baš kao što je Jehova u početku i nameravao (Postanje 1:27, 28). Postavlja se pitanje: Hoćete li i vi biti tamo? To zavisi od odluka koje donosite. Jehova nije unapred zacrtao vašu sudbinu.

Otkupna žrtva Božjeg Sina, Isusa Hrista, omogućava svakome ko pokazuje veru u njega da dobije večni život (Jovan 3:16, 17; Dela apostolska 10:34, 35). „Ko iskazuje veru u Sina, ima večni život“, kaže Biblija. „Ko nije poslušan Sinu, neće videti život“ (Jovan 3:36). Možete izabrati život tako što ćete iz Biblije učiti o Bogu, o Njegovom Sinu i Njegovoj volji, i tako što ćete primenjivati ono što učite. Onima koji postupaju u skladu s pravom mudrošću koja se nalazi u Božjoj Reči obećano je da će ’spokojni biti, i živeće mirno, zla se ne bojeći‘ (Poslovice 1:20, 33).

[Slike na 5. strani]

Za razliku od životinja, ljudi su odgovorni za svoje postupke

[Izvor]

Orao: Foto: Cortesía de GREFA