Život — dragocen ili bezvredan?

„Pošto je čovek stvoren po Božjem obličju, oduzeti mu život znači uništiti nešto najdragocenije i najsvetije što postoji“ (The Plain Man’s Guide to Ethics, od Vilijama Barklija).

’NEŠTO najdragocenije što postoji.‘ Da li i vi tako gledate na život? Ako pogledamo kako se ljudi ponašaju, očigledno je da mnogi ne dele mišljenje ovog pisca. Milioni života su okrutno uništeni zbog nasilnih ljudi koji teže za sebičnim ciljevima ne obazirući se na dobrobit svojih bližnjih (Propovednik 8:9).

Potrošna roba

Prvi svetski rat je klasičan primer toga. Istoričar A. Dž. P. Tejlor kaže da su tokom tog užasnog sukoba uvek iznova „ljudi bili žrtvovani bez ikakvog razloga“. Težeći za ugledom i slavom, vojni lideri su koristili vojnike kao da su bezvredni i kao da su potrošna roba. U Verdenskoj bici u Francuskoj bilo je preko pola miliona žrtava. „Nije bilo ničega [od strateškog značaja] što bi se moglo osvojiti ili izgubiti“, piše Tejlor. „U pitanju su bili samo ljudi koje je trebalo pobiti i slava koju je trebalo steći“ (The First World War).

Takav prezir prema vrednosti života i dalje je uobičajen. Izučavalac Kevin Bejls ističe da je u poslednje vreme „zbog ekspanzije stanovništva svetsko tržište rada preplavljeno milionima siromašnih i ranjivih ljudi“. Oni se celog života bore samo da bi preživeli u komercijalnom sistemu koji ih ugnjetava i u kom je „život postao bezvredan“. Oni koji ih  iskorišćavaju, kaže Bejls, ophode se prema njima kao prema robovima — „oruđu koje mogu iskoristiti da bi zaradili novac“ (Disposable People).

„Lovljenje vetra“

Postoje i mnogi drugi razlozi zbog čega se milioni ljudi danas osećaju potpuno bezvredno i očajno — i zbog čega osećaju da nikome stvarno nije stalo do toga da li su živi ili mrtvi. Osim rata i nepravde, tu su i oskudica, glad, bolesti, smrt voljenih osoba i mnoge druge stvari koje danas pogađaju sve ljude i navode ih da se pitaju da li uopšte vredi živeti (Propovednik 1:8, 14).

Naravno, ne suočavaju se svi sa oskudicom i patnjom. Međutim, čak i oni koji ne trpe takvo ugnjetavanje često postavljaju pitanje koje je postavio i Solomon, kralj drevnog Izraela: „Koju korist ima čovek od svega rada svoga i od zabrinutosti srca svoga oko truda svoga pod suncem?“ Razmišljajući o tome, mnogi dolaze do zaključka da je mnogo toga što su radili samo „taština i lovljenje vetra“ (Propovednik 2:22, 26).

„Je li to sve?“ Ovo pitanje mnogi postave kada se osvrnu na svoj život. Zaista, koliko ima onih koji su na kraju svog života stvarno i ’siti života‘, kao što je bio patrijarh Avraham? (Postanje 25:8). Mnogi neprestano imaju osećaj praznine. Pa ipak, život ne mora da bude isprazan. Bog smatra dragocenim život svakog čoveka i želi da nam svima život bude zaista ispunjen. Kako je to moguće? Razmotrite šta sledeći članak kaže o tome.