Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

’Naći jedan biser velike vrednosti‘

’Naći jedan biser velike vrednosti‘

’Naći jedan biser velike vrednosti‘

„Kraljevstvo je cilj ka kome se ljudi probijaju, i osvajaju ga oni koji se probijaju napred“ (MATEJ 11:12).

1, 2. (a) O kom je izvanrednom stavu Isus govorio u jednoj od svojih parabola o Kraljevstvu? (b) Šta je Isus rekao u paraboli o biseru velike vrednosti?

 DA LI postoji nešto što smatraš toliko vrednim da bi dao ili žrtvovao sve što imaš samo da bi to dobio? Iako ljudi govore o predanosti dok teže ka nekom cilju — sticanju novca, slave, moći ili položaja — retko se desi da osoba nađe nešto što toliko želi da bi radi toga žrtvovala sve što ima. Isus Hrist je ukazivao na taj redak, ali divljenja vredan stav, kada je ispričao jednu od svojih mnogih parabola o Božjem Kraljevstvu koje podstiču na razmišljanje.

2 Tu parabolu, to jest poređenje, Isus je ispričao samo svojim učenicima i radi se o paraboli o biseru velike vrednosti. Evo šta je Isus rekao: „Nebesko kraljevstvo je kao putujući trgovac koji traži lepe bisere. Kad nađe jedan biser velike vrednosti, ode i odmah proda sve što ima i kupi ga“ (Matej 13:36, 45, 46). Koju je pouku Isus želeo da prenese svojim slušaocima pomoću ovog poređenja i kako mi možemo izvući korist iz njegovih reči?

Velika vrednost bisera

3. Zašto su lepi biseri bili toliko vredni u drevna vremena?

3 Biseri se još od davnina smatraju vrednim ukrasnim predmetima. U jednom delu se kaže da su biseri, prema rečima rimskog izučavaoca Plinija Starijeg, „među dragocenostima zauzimali prvo mesto“. Za razliku od zlata, srebra i dragog kamenja, bisere prave živa bića. Dobro je poznato da neke vrste ostriga od nečega što dospe u njih — kao što je recimo zrnce peska — mogu napraviti divni biser i to tako što ga oblažu izlučevinom poznatom kao sedef. U drevna vremena, najlepši biseri sakupljani su uglavnom u Crvenom moru, Persijskom zalivu i Indijskom okeanu — daleko od Izraela. Nema sumnje da je to jedan od razloga zbog kojih je Isus govorio o ’putujućem trgovcu koji traži lepe bisere‘. Čovek stvarno mora uložiti mnogo truda da bi pronašao zaista vredne bisere.

4. Koja je glavna pouka Isusove parabole o putujućem trgovcu?

4 Iako su lepi biseri od davnina bili na ceni, očigledno je da se glavna pouka iz Isusove parabole nije odnosila na njihovu novčanu vrednost. Isus u ovoj paraboli nije jednostavno uporedio Božje Kraljevstvo sa biserom velike vrednosti, već je skrenuo pažnju na ’putujućeg trgovca koji traži lepe bisere‘ i na to kako on reaguje kad ga nađe. Za razliku od običnog vlasnika neke radnje, za putujućeg trgovca biserima može se reći da je pravi stručnjak u svom poslu, da ima oštro oko, to jest osećaj da proceni prefinjenost po kojoj se jedan biser izdvaja od drugih. On bi prepoznao pravi biser čim bi ga ugledao i ne bi se prevario kad bi mu neko ponudio biser manje vrednosti ili samo neku imitaciju.

5, 6. (a) Šta je naročito vredno zapaziti kod trgovca iz Isusove parabole? (b) Šta parabola o skrivenom blagu otkriva o putujućem trgovcu?

5 Kod ovog trgovca vredno je zapaziti još nešto. Jedan običan trgovac najpre bi utvrdio koliko neki biser vredi na tržištu, da bi na osnovu toga odredio koliko da ga plati jer kasnije želi da na njemu nešto i zaradi. Možda bi razmišljao i o tome da li će naći kupca za takav biser kako bi ga brzo prodao. Drugim rečima, cilj bi mu bio da brzo zaradi na njemu, a ne da biser zadrži za sebe. Ali s trgovcem iz Isusove parabole nije bilo tako. Njemu nije bilo stalo do toga da ostvari novčanu ili materijalnu dobit. Naprotiv, on je bio spreman da žrtvuje „sve što ima“ — možda čak i sve svoje posede i svu svoju imovinu — da bi dobio ono za čim je tragao.

6 Većina trgovaca verovatno bi smatrala da ono što je uradio čovek iz Isusove parabole nije mudro. Jedan poslovan čovek koji se odlikuje pronicljivošću ne bi se upustio u tako rizičan poduhvat. Međutim, trgovac iz Isusove parabole imao je drugačiji osećaj za vrednosti. Za njega nagrada nije bila neka finansijska dobit već radost i zadovoljstvo koje je donosilo posedovanje nečega što je od neprocenjive vrednosti. Ova misao je razjašnjena u jednom sličnom poređenju koje je Isus ispričao. On je rekao: „Nebesko kraljevstvo je kao blago sakriveno na njivi, koje čovek nađe i sakri; pa od radosti ode i proda što ima i kupi tu njivu“ (Matej 13:44). Dakle, radost koju donosi pronalazak i posedovanje blaga bila je dovoljna da pokrene ovog čoveka da žrtvuje sve što je imao. Da li i danas ima takvih ljudi? Postoji li blago koje je vredno tolike žrtve?

Oni koji su cenili veliku vrednost

7. Kako je Isus pokazao da je iskreno cenio veliku vrednost Kraljevstva?

7 Kada je pričao ovu parabolu, Isus je govorio o ’nebeskom kraljevstvu‘. On je sigurno cenio veliku vrednost tog Kraljevstva. Izveštaji iz Jevanđelja snažno svedoče u prilog tome. Posle krštenja 29. n. e., Isus „poče da propoveda i da govori: ’Pokajte se, jer se približi nebesko kraljevstvo‘“. Tri i po godine poučavao je ljude o tom Kraljevstvu. Išao je Izraelom uzduž i popreko, „od grada do grada i od sela do sela, propovedajući i objavljujući dobru vest o Božjem kraljevstvu“ (Matej 4:17; Luka 8:1).

8. Šta je Isus radio da bi pokazao šta će učiniti Božje Kraljevstvo?

8 Time što je širom Izraela činio mnoga čuda — lečio bolesne, hranio gladne, obuzdavao prirodne sile i čak podizao mrtve — Isus je pokazao šta će učiniti to Božje Kraljevstvo (Matej 14:14-21; Marko 4:37-39; Luka 7:11-17). Na kraju je dokazao da je lojalan Bogu i Kraljevstvu tako što je dao svoj život, umrevši mučeničkom smrću na stubu. Baš kao što je putujući trgovac spremno dao sve što je imao za „biser velike vrednosti“, tako je i Isus živeo i umro za Kraljevstvo (Jovan 18:37).

9. Koji su izvanredan stav imali Isusovi rani učenici?

9 Isus je svoj život usredsredio na Kraljevstvo, ali je uz to sakupio i malu grupu sledbenika. I oni su iskreno cenili veliku vrednost Kraljevstva. Među njima je bio Andrija koji je u početku bio učenik Jovana Krstitelja. Andrija i još jedan Jovanov učenik, najverovatnije jedan od Zevedejevih sinova koji se isto tako zvao Jovan, odmah su na osnovu toga što su čuli da Jovan govori da je Isus „Jagnje Božje“, bili privučeni k Isusu i postali su vernici. Ali nije sve ostalo samo na tome. Andrija je odmah otišao kod svog brata Simona i rekao mu: „Našli smo Mesiju.“ Ubrzo posle toga, Simon (koji je kasnije postao poznat kao Kifa, to jest Petar) kao i Filip i njegov prijatelj Natanailo, takođe su shvatili da je Isus Mesija. Štaviše, Natanailo je rekao Isusu: „Ti si Sin Božji, ti si kralj Izraela“ (Jovan 1:35-49).

Podstaknuti na akciju

10. Kako su učenici reagovali kada ih je, neko vreme nakon prvog susreta, Isus pozvao?

10 Uzbuđenje koje su osetili Andrija, Petar, Jovan i drugi kada su našli Mesiju može se uporediti sa uzbuđenjem koje je osetio putujući trgovac kada je našao biser velike vrednosti. Šta će oni sada uraditi? Jevanđelja nam ne govore mnogo o tome šta su uradili neposredno nakon tog prvog susreta sa Isusom. Izgleda da se većina njih vratila svom svakodnevnom životu. Međutim, oko šest meseci do godinu dana kasnije, Isus se ponovo susreo sa Andrijom, Petrom, Jovanom i njegovim bratom Jakovom dok su se pored Galilejskog mora bavili svojim ribarskim poslom. a Kada ih je ugledao, Isus je rekao: „Pođite za mnom, i učiniću vas ribarima ljudi.“ Kako su oni reagovali? Za Petra i Andriju, Matejev izveštaj kaže: „Odmah ostaviše mreže, i pođoše za njim.“ O Jakovu i Jovanu čitamo sledeće: „Oni odmah ostaviše čamac i svog oca, i pođoše za njim.“ Lukin izveštaj još dodaje da su ’ostavili sve i pošli za njim‘ (Matej 4:18-22; Luka 5:1-11).

11. Šta je verovatno uticalo na to da se učenici tako brzo odazovu na Isusov poziv?

11 Da li je to što su se ti učenici odmah odazvali bilo rezultat neke brzoplete odluke? Nikako! Iako su se posle prvog susreta sa Isusom vratili svom ribarskom poslu, nema sumnje da je ono što su videli i čuli tom prilikom ostavilo snažan utisak na njihov um i njihovo srce. Budući da je prošlo skoro godinu dana, imali su dosta vremena da razmišljaju o tome. Sada je došlo vreme da donesu odluku. Da li će biti kao putujući trgovac, koga je Isus opisao, čije je srce toliko ustreptalo kada je pronašao biser neprocenjive vrednosti da je ’odmah otišao‘ i uradio ono što je trebalo da bi ga kupio? Da, hoće. Njihovo srce je ustreptalo zbog onoga što su videli i čuli. Shvatili su da je došlo vreme za akciju. Zato su, kako nam izveštaj kaže, bez oklevanja sve ostavili i postali Isusovi sledbenici.

12, 13. (a) Kako su reagovali mnogi ljudi koji su slušali Isusa? (b) Šta je Isus rekao o svojim vernim učenicima, i na šta ukazuju njegove reči?

12 Koliko su samo ti verni ljudi bili drugačiji od nekih koji se kasnije spominju u Jevanđeljima! Isus je mnoge izlečio ili nahranio, ali oni su se jednostavno vratili svom svakodnevnom životu (Luka 17:17, 18; Jovan 6:26). Neki su čak odbili Isusa kada ih je pozvao da budu njegovi sledbenici (Luka 9:59-62). Verni Isusovi učenici potpuno su se razlikovali od njih i on je za te učenike kasnije rekao: „Od dana Jovana Krstitelja sve do sada nebesko kraljevstvo je cilj ka kome se ljudi probijaju, i osvajaju ga oni koji se probijaju napred“ (Matej 11:12).

13 Šta se želi reći izrazom ’probijati se napred‘? U pogledu grčkog glagola iz kog je izveden taj izraz, u jednom rečniku stoji: „Taj glagol ukazuje na energično naprezanje“ (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words). Bibličar Hajnrih Majer o ovom stihu kaže: „Time je opisana ta gorljiva, nesavladiva težnja i borba nastala nakon što se približilo Mesijansko kraljevstvo... Zanimanje za to kraljevstvo je toliko gorljivo i silno (ne više mirno i u iščekivanju).“ Poput tog putujućeg trgovca, tih nekoliko ljudi brzo je uvidelo šta je zaista vredno i spremno su sve žrtvovali zarad Kraljevstva (Matej 19:27, 28; Filipljanima 3:8).

I drugi su se pridružili potrazi

14. Kako je Isus pripremio apostole za delo propovedanja o Kraljevstvu, i s kojim rezultatom?

14 Isus je nastavio sa svojom službom, poučavao je druge i pomagao im da teže za Kraljevstvom. Prvo je između svojih učenika izabrao njih 12 i postavio ih za apostole, to jest one koje je on lično poslao da propovedaju. Dao im je detaljna uputstva o tome kako da idu u službu i upozorio ih je da ih očekuju izazovi i teškoće (Matej 10:1-42; Luka 6:12-16). U naredne otprilike dve godine, išli su sa Isusom na njegova propovednička putovanja po celom Izraelu i za to vreme su se blisko družili s njim. Slušali su njegove pouke, svojim očima su gledali njegova moćna dela i posmatrali njegov primer (Matej 13:16, 17). Nesumnjivo je da je sve to toliko duboko uticalo na njih da su poput putujućeg trgovca revno i celim srcem težili za Kraljevstvom.

15. Šta je prema Isusovim rečima bio pravi razlog za radost njegovih sledbenika?

15 Pored 12 apostola, Isus „odredi još sedamdesetoricu i posla ih po dva pred sobom u svaki grad i mesto kuda sam nameravaše da dođe“. Rekao im je i za kušnje i teškoće koje će imati, i poučio ih je da ljudima kažu: „Približilo vam se Božje kraljevstvo“ (Luka 10:1-12). Kada su se tih 70 ljudi vratili, bili su presrećni i Isusu su rekli sledeće: „Gospode, čak nam se i demoni pokoravaju kad koristimo tvoje ime.“ Međutim, Isus im je otkrio da ih zbog revnosti za Kraljevstvo očekuje još veća radost, što ih je možda iznenadilo. Rekao im je: „Ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima“ (Luka 10:17, 20).

16, 17. (a) Šta je Isus rekao vernim apostolima poslednje noći koju je proveo s njima? (b) Kakvu su radost i zasiguranje Isusove reči pružile apostolima?

16 Na kraju, Isus je poslednje noći koju je proveo sa apostolima, 14. nisana 33. n. e., uspostavio ono što je postalo poznato kao Gospodova večera i zapovedio im je da obeležavaju taj događaj. U toku te večeri, Isus je preostaloj jedanaestorici rekao: „Vi ste oni koji su ostali sa mnom u mojim kušnjama; i ja s vama sklapam savez, kao što je moj Otac sklopio savez sa mnom, za kraljevstvo, da jedete i pijete za mojim stolom u mom kraljevstvu, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest Izraelovih plemena“ (Luka 22:19, 20, 28-30).

17 Apostolima je sigurno srce bilo puno radosti i zadovoljstva kada su čuli te Isusove reči! Ponuđena im je najveća moguća čast i prednost koju čovek može imati (Matej 7:13, 14; 1. Petrova 2:9). I oni su kao i taj putujući trgovac ostavili mnogo toga da bi sledili Isusa u težnji za Kraljevstvom. Sada su bili uvereni da žrtve koje su podneli do tada nisu bile uzaludne.

18. Kome će osim jedanaestorici apostola Kraljevstvo doneti mnoge blagoslove?

18 Apostoli koji su bili sa Isusom te noći predstavljali su samo mali broj onih kojima će Kraljevstvo doneti mnoge blagoslove. Jehovina je volja bila da savez za Kraljevstvo bude sklopljen sa ukupno 144 000 ljudi i da oni u tom slavnom nebeskom Kraljevstvu budu suvladari sa Isusom Hristom. Nadalje, apostol Jovan je u viziji video „veliko mnoštvo, koje niko nije mogao da izbroji... kako stoji pred prestolom i pred Jagnjetom... govoreći: ’Spasenje dugujemo svom Bogu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu!‘“. To su zemaljski podanici tog Kraljevstva b (Otkrivenje 7:9, 10; 14:1, 4).

19, 20. (a) Koja se prilika pruža ljudima iz svih nacija? (b) Koje će pitanje biti razmotreno u sledećem članku?

19 Pre nego što je Isus uzašao na nebo, svojim vernim sledbenicima je zapovedio: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I gle, ja sam s vama sve dane do svršetka sistema stvari“ (Matej 28:19, 20). To znači da će ljudi iz svih nacija postati učenici Isusa Hrista. I oni će svim srcem tražiti Kraljevstvo — bilo da imaju nebesku bilo zemaljsku nadu — kao što putujući trgovac traži lep biser.

20 Isusove reči su ukazivale na to da će se delo stvaranja učenika obavljati sve do „svršetka sistema stvari“. Da li i u našem vremenu ima ljudi koji su, kao taj putujući trgovac, spremni da ostave sve što imaju da bi težili za Božjim Kraljevstvom? Ovo pitanje će biti razmotreno u sledećem članku.

[Fusnote]

a Jovan, Zevedejev sin, možda je sledio Isusa i video neke stvari koje je on uradio posle njihovog prvog susreta, što mu je omogućilo da ih tako živopisno zabeleži u svom Jevanđelju (Jovan, poglavlja 2-5). I pored toga, on se izvesno vreme ponovo bavio ribarenjem kao porodičnim zanimanjem pre nego što ga je Isus pozvao.

b Više detalja možeš naći u 10. poglavlju knjige Spoznanje koje vodi do večnog života, koju su izdali Jehovini svedoci.

Možeš li objasniti?

• Koja je glavna pouka parabole o putujućem trgovcu?

• Kako je Isus pokazao iskreno cenjenje za veliku vrednost Kraljevstva?

• Šta je navelo Andriju, Petra, Jovana i druge da se odmah odazovu na Isusov poziv?

• Koja se veličanstvena prilika pruža ljudima iz svih nacija?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 10. strani]

’Ostavili su sve i pošli za Isusom‘

[Slika na 12. strani]

Pre nego što je uzašao na nebo, Isus je zapovedio svojim sledbenicima da stvaraju učenike