Čuda koja ste i sami videli!

DRUGO značenje reči čudo jeste „ono što izaziva opšte čuđenje, čudna, neobična pojava“. Svi smo videli ovu vrstu čuda, nezavisno od Božje intervencije.

Kako su sticali sve veće znanje o fizičkim zakonima prirode, ljudi su mogli da urade ono što se nekad smatralo nemogućim. Na primer, pre nekoliko stotina godina, većina ljudi bi verovatno smatrala nemogućim ono što su dostignuća savremenog doba učinila sasvim uobičajenim — na primer, kompjutere, televiziju, svemirsku tehnologiju i slično.

Uviđajući da su samo delimično otkrili čudesne stvari koje se nalaze u onome što je Bog stvorio, neki naučnici  priznaju da više ne mogu sa sigurnošću tvrditi da je nešto nemoguće. Uglavnom će radije reći da je nešto neverovatno. Tako ostavljaju prostora za buduća „čuda“.

Čak i ako imamo na umu osnovno značenje reči čudo, misleći na događaje koji se pripisuju ’delovanju natprirodnih sila‘, možemo reći da je svako od nas video čuda. Na primer, mi posmatramo sunce, mesec i zvezde — a to su sve dela ’natprirodne sile‘, samog Stvoritelja. Osim toga, ko u detalje može objasniti kako funkcioniše ljudsko telo, kako radi naš mozak ili kako se razvija ljudski embrion? U knjizi The Body Machine stoji: „Ljudski organizam, kojim upravlja centralni nervni sistem, složen je senzorni uređaj, pokretni motor koji upravlja samim sobom, kompjuter koji se sam obnavlja — čudesno i u mnogo čemu misteriozno stvarstvo.“ Bog koji je stvorio „ljudski organizam“ i te kako je učinio čudo koje nas uvek iznova zadivljuje. Postoje i drugačija čuda koja ste videli, iako možda niste na njih gledali kao na čuda.

Može li jedna knjiga biti čudo?

Nijedna knjiga nije toliko široko distribuisana kao Biblija. Da li smatrate da je ta knjiga čudo? Možemo li njeno postojanje pripisati ’delovanju natprirodne sile‘? Istina, Bibliju su pisali ljudi, ali oni su tvrdili da zapisuju Božje misli, a ne svoje (2. Samuilova 23:1, 2; 2. Petrova 1:20, 21). Razmislite o tome. Bibliju je pisalo oko 40 pisaca, koji su živeli u razdoblju od 1 600 godina. Bili su različitog porekla, s obzirom da je među njima bilo pastira, vojnih lica, ribara, državnih službenika, sveštenika i kraljeva. Pa ipak, preneli su jedinstvenu poruku nade koja je i istinita i tačna.

Zahvaljujući tome što detaljno proučavaju Bibliju, Jehovini svedoci je prihvataju „ne kao reč ljudsku, nego, kao što ona zaista i jeste, kao reč Božju“, kako je napisao apostol Pavle (1. Solunjanima 2:13). Njihove publikacije su tokom godina objasnile kako se prividne protivrečnosti u stvari slažu sa porukom cele Biblije. Ovaj unutrašnji sklad sam je po sebi dokaz da je Bog autor ove knjige. a

Osim Biblije nijedna druga knjiga nije bila izložena tako odlučnim pokušajima da se uništi. Pa ipak, ona i dalje postoji i to na više od 2 000 jezika, bilo da se radi o kompletnoj Bibliji ili samo nekim njenim delovima. Božja ruka vidi se i u tome što je opstala kao knjiga i što je njen tekst sačuvan u potpunosti. Biblija je pravo čudo!

Čudo koje je ’živo i ima moć‘

Čuda iz prošlosti — čudesna izlečenja i uskrsenja — više se ne dešavaju. Međutim, imamo razlog da verujemo da će se u Božjem novom svetu koji dolazi takva čuda ponovo dešavati, ali ovoga puta na celoj zemlji. Doneće trajno olakšanje  i nadmašiće čak i ono što mi danas možemo da zamislimo.

Biblija, koja je i sama jedno čudo, čak i danas može da učini nešto ravno čudu tako što motiviše ljude da promene svoju ličnost nabolje. (Vidite primer u okviru „Moć Božje Reči“ na 8. strani). U Jevrejima 4:12 stoji: „Božja reč je živa i ima moć i oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire čak dotle da razdvaja dušu i duh, zglobove i njihovu moždinu, i može razabrati pomisli i namere srca.“ Zaista, Biblija je promenila život više od šest miliona ljudi širom sveta, pružajući njihovom životu smisao i divnu nadu za budućnost.

Zašto ne biste dopustili da Biblija učini čudo i u vašem životu?

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 7. strani]

MRTAV ILI JOŠ UVEK ŽIV?

Prema Jovanu 19:33, 34, Isus je već bio mrtav kada ga „jedan od vojnika kopljem ubode u bok, i odmah izađe krv i voda“. Međutim, Matej 27:49, 50 pokazuje da je Isus još uvek bio živ kada se ovo desilo. Otkud ta razlika?

Mojsijev zakon je zabranjivao da se zločinac ostavi noću na mučeničkom stubu (Ponovljeni zakoni 21:22, 23). Stoga, u Isusovim danima, ako bi zločinac pred kraj dana još uvek bio živ, običaj je bio da mu se polome noge kako bi pre umro. Tako on više ne bi mogao da se uspravi da bi normalno disao. Pošto vojnici Isusu nisu polomili noge, dok su to učinili dvojici zločinaca koji su bili pribijeni na stub pored njega, očigledno su mislili da je Isus već mrtav. Vojnik mu je verovatno kopljem probo bok samo da bi otklonio svaku sumnju i da bi sprečio mogućnost da ga kasnije povrate u život i proglase da je uskrsnuo.

Stih iz Mateja 27:49, 50 izveštava o ovom događaju drugačijim redosledom. Tu stoji: „Jedan drugi čovek uze koplje i probi mu bok, i izađe krv i voda. A Isus opet povika iz sveg glasa i ispusti duh.“ Međutim, rečenica koja je ovde u kurzivu ne pojavljuje se u svim drevnim manuskriptima. Prema mnogim autoritetima, ova rečenica je kasnije uzeta iz Jovanovog jevanđelja, ali je ubačena na pogrešno mesto. Zato se u mnogim prevodima ona nalazi u zagradi ili se dodaje fusnota u kojoj stoji objašnjenje, ili se jednostavno izostavlja.

Glavni tekst od Vestkota i Horta, koji je u velikoj meri korišćen kao osnova za Prevod Novi svet, ovu rečenicu stavlja u dvostruku zagradu. Uz nju takođe stoji beleška da postoji „snažna pretpostavka da su je dodali prepisivači“.

Dakle, postoji jasan dokaz da je ono što piše u Jovanu 19:33, 34 tačno i da je Isus već bio mrtav kada ga je rimski vojnik probo kopljem.

 [Okvir/Slika na 8. strani]

MOĆ BOŽJE REČI

Detlef, koji je odrastao kao dete razvedenih roditelja, upleo se u svet droge, alkohola i hevi-metala još dok je bio u tinejdžerskim godinama. b Pridružio se grupi poznatoj kao skinhedsi i zbog nasilnog ponašanja ubrzo je imao problema s policijom.

Godine 1992, u jednom baru u severoistočnoj Nemačkoj izbila je tuča između 60 skinhedsa i oko 35 pankera. Jedan panker po imenu Tomas bio je tako ozbiljno pretučen da je umro. Nekoliko kolovođa, uključujući i Detlefa, dobili su zatvorske kazne nakon suđenja o kom se mnogo govorilo u medijima.

Ubrzo nakon što je Detlef izašao iz zatvora, dobio je jedan letak od Jehovinih svedoka. Letak je bio pod nazivom „Zašto je život tako pun problema?“ Detlef je odmah uvideo istinitost onog što je pročitao i počeo je da proučava Bibliju sa Svedocima. To je potpuno izmenilo njegov život. Godine 1996. postao je revan Jehovin svedok.

Nekadašnji panker, Zigfrid, bio je dobar prijatelj Tomasa, mladića koji je nastradao. Kasnije je i on postao Svedok i sada služi kao skupštinski starešina. Kada je Zigfrid posetio Detlefovu skupštinu kako bi održao biblijski govor (igrom slučaja, i Tomasova majka tamo povremeno dolazi na sastanke), Detlef ga je pozvao na ručak. Pre desetak godina, njihova mržnja se ne bi mogla obuzdati. Danas je njihova bratska ljubav očigledna.

Detlef i Zigfrid jedva čekaju da izraze dobrodošlicu Tomasu kada se bude vratio u život u zemaljskom raju. Detlef kaže: „Samo razmišljanje o tome dirne me do suza. Tako mi je žao zbog onoga što sam učinio.“ Obojica imaju želju da u budućnosti pomognu Tomasu, baš kao što i danas pomažu ljudima da upoznaju Jehovu i da se raduju nadi koju Biblija pruža.

[Fusnota]

[Slika na 6. strani]

Ljudsko telo predstavlja jedno čudo stvaranja

[Izvor]

Anatomy Improved and Illustrated, London, 1723, Bernardino Genga