Čuda — stvarna ili izmišljena?

PAŽNJU jednog čoveka privukla je nalepnica na braniku jednog automobila koji je prošao pored njega. Na nalepnici je pisalo: „Čuda se događaju — samo pitajte anđele“. Iako religiozan, taj čovek nije bio siguran šta to znači. Da li to znači da vozač veruje u čuda? Ili je to u stvari ironična izjava koja otkriva nedostatak vere i u čuda i u anđele?

Možda će vam biti zanimljivo ono što je zapazio nemački pisac Manfred Bartel: „Čudo je reč koja u momentu deli čitaoce u dva tabora.“ Oni koji veruju u čuda uvereni su da se ona događaju i to možda čak često. a Na primer, izveštava se da su vernici u Grčkoj u proteklih nekoliko godina otprilike jednom mesečno tvrdili da se dogodilo neko čudo. To je navelo episkopa Grčke pravoslavne crkve da kaže reč opreza: „Vernici teže ka tome da Bogu, Mariji i svecima pripišu ljudske osobine. Ne bi trebalo da vernici idu tako daleko.“

U nekim drugim zemljama, verovanje u čuda nije tako rašireno. Prema anketi instituta u Alensbahu, objavljenoj u Nemačkoj 2002. godine, 71 posto građana ove zemlje smatra da su čuda izmišljena, a ne stvarna. Među onima koji veruju u čuda, a kojih ima manje od jedne trećine, nalaze se i tri žene koje tvrde da su dobile poruku od Device Marije. Nekoliko meseci nakon što im se Marija navodno pojavila — zajedno sa anđelima i jednim golubom — nemačke novine Westfalenpost izvestile su: „Do sada se oko 50 000 hodočasnika, ljudi koji su u potrazi za izlečenjem, kao i onih koji su radoznali, veoma zainteresovalo za vizije koje su imale ove žene.“ Očekivalo se da će još oko 10 000 njih pohrliti u to selo u nadi da će se Marija ponovo pojaviti. Kaže se da su se slična pojavljivanja Device Marije odigrala u Lurdu u Francuskoj 1858. i u Fatimi u Portugalu 1917.

Kako je s nehrišćanskim religijama?

Verovanje u čuda postoji gotovo u svim religijama. U delu The Encyclopedia of Religion objašnjava se da su osnivači budizma, hrišćanstva i islama imali različita gledišta o čudima, ali se zapaža i sledeće: „Istorija o onome što se događalo u ovim religijama u godinama nakon osnivanja nepogrešivo pokazuje da su čuda i priče o čudima nerazdvojni deo čovekovog religioznog života.“ U ovom delu takođe stoji da je „sam Buda ponekad činio čuda“. Kasnije, kada je „budizam prenesen u Kinu, njegovi misionari su često pribegavali ispoljavanju čudotvornih moći“.

Nakon što se u ovoj enciklopediji govori o nekoliko takvih navodnih čuda, zaključuje se: „Čovek možda neće spremno  prihvatiti sve ove priče o čudima koje su ispričali pobožni biografi, ali nema sumnje da su one smišljene s namerom da se veliča Buda, koji je svojim revnim pristalicama mogao da podari takve čudotvorne moći.“ U istom ovom delu za islam se kaže: „Većina islamskih vernika nikada nije prestala da očekuje da će videti neko čudo. Muhamed je u tradiciji (hadis) predstavljen kao čovek koji je mnogo puta činio čuda u javnosti... Veruje se da sveci čak i posle smrti čine čuda kod svojih grobova u korist vernika, i ljudi ih s religioznim žarom prizivaju u pomoć.“

Kako je sa čudima u hrišćanstvu?

Među onima koji su prihvatili hrišćanstvo postoje različita mišljenja. Neki smatraju da biblijski izveštaji o čudima koja su vršili Isus Hrist ili Božje sluge prethrišćanskog vremena govore o stvarnim događajima. S druge strane, mnogi se slažu s protestantskim reformatorom Martinom Luterom. U delu The Encyclopedia of Religion o njemu se kaže: „I Luter i Kalvin napisali su da je vreme čuda završeno i da ne treba očekivati da će se ona dešavati.“ Katolička crkva je nastavila da veruje u čuda „ne pokušavajući da ih intelektualno odbrani“, stoji u navedenoj enciklopediji. Međutim, „akademski krugovi u Protestantskoj zajednici smatrali su da se praktikovanje hrišćanstva uglavnom odnosi na moral i da ni Bog ni duhovna stvorenja ne utiču nešto bitnije na svakodnevni život ljudi.“

Drugi koji se izjašnjavaju kao hrišćani, uključujući i neke sveštenike, sumnjaju da su se čuda o kojima se govori u Bibliji stvarno desila. Uzmimo za primer događaj sa gorućim grmom, o kome se govori u Bibliji, u Izlasku 3:1-5. U knjizi  What the Bible Really Says objašnjava se da mnogi nemački teolozi na ovo ne gledaju kao na doslovni izveštaj o čudu. Umesto toga, oni to objašnjavaju kao „simbol Mojsijeve unutrašnje borbe, griže savesti“. U knjizi se dalje kaže: „Takođe bi se moglo razumeti da je plamen u stvari cveće u punom cvatu na sunčevoj svetlosti Božje prisutnosti.“

Možda smatrate da takvo objašnjenje nije nimalo zadovoljavajuće. Stoga, u šta treba verovati? Da li je realno verovati da su se čuda ikada događala? A šta je sa čudima u današnje vreme? Pošto ne možemo da upitamo anđele da nam to objasne, kome da se obratimo?

Gledište Biblije

Niko ne može poreći da Biblija govori o tome da je Bog u prošlosti ponekad činio ono što ljudima nije moguće. Čitamo: „Narod svoj si Izrael iz zemlje egipatske izveo znacima i čudesima, rukom krepkom i mišicom uzdignutom i velikom stravom“ (Jeremija 32:21). Zamislite, najmoćnija nacija tog vremena bila je ponižena time što joj je Bog naneo deset nevolja, uključujući i smrt prvorođenaca. Pravo čudo! (Izlazak, poglavlja 7-14).

Vekovima kasnije, pisci četiri jevanđelja opisali su oko 35 čuda koja je učinio Isus. Štaviše, na osnovu njihovih reči može se naslutiti da je učinio čak i više čuda nego što je zapisano. Da li su ta čuda stvarna ili izmišljena? b (Matej 9:35; Luka 9:11).

Ako je Biblija ono što tvrdi da jeste — istinita Božja Reč — onda imamo dobar razlog da verujemo u čuda o kojima ona govori. Biblija otvoreno govori o čudima koja su se dogodila u prošlosti — kao što su čudesna izlečenja, uskrsenja i tome slično— a isto tako jasno kaže da se takva čuda više ne događaju. (Vidite okvir „Zašto se čuda više ne dešavaju kao ranije“ na 4. strani.) Da li to znači da čak i oni koji prihvataju Bibliju kao knjigu činjenica smatraju da nema osnove za verovanje u to da se čuda odigravaju u današnje vreme? Neka nam sledeći članak odgovori na to.

[Fusnote]

[Okvir na 4. strani]

ZAŠTO SE ČUDA VIŠE NE DEŠAVAJU KAO RANIJE?

U Bibliji se govori o raznim čudima (Izlazak 7:19-21; 1. Kraljevima 17:1-7; 18:22-38; 2. Kraljevima 5:1-14; Matej 8:24-27; Luka 17:11-19; Jovan 2:1-11; 9:1-7). Svrha mnogih od tih čuda bila je ta da identifikuju Isusa kao Mesiju i da pruže dokaz da ima Božju podršku. Isusovi rani sledbenici imali su čudesne darove, kao što su govorenje jezicima i prorokovanje (Dela apostolska 2:5-12; 1. Korinćanima 12:28-31). Takvi čudesni darovi bili su korisni za ranu hrišćansku skupštinu. Zašto?

Jedan razlog je taj što je bilo vrlo malo primeraka Pisma. Obično su samo bogati ljudi posedovali svitke i knjige. U paganskim zemljama ljudi nisu znali ništa o Bibliji niti o njenom Autoru, Jehovi. Hrišćansko učenje moralo se prenositi usmenim putem. Čudesni darovi su poslužili kao dokaz da Bog koristi hrišćansku skupštinu.

Međutim, Pavle je objasnio da će ovi darovi prestati kada više ne bude potrebe za njima. „Što se tiče darova proricanja, biće uklonjeni; što se tiče jezika, prestaće; što se tiče spoznanja, biće uklonjeno. Jer imamo delimično spoznanje i delimično proričemo; a kad dođe ono što je potpuno, ono što je delimično biće uklonjeno“ (1. Korinćanima 13:8-10).

Danas mnogi imaju pristup Bibliji kao i konkordancijama i enciklopedijama. Više od šest miliona osposobljenih hrišćana pomaže drugima da steknu spoznanje o Bogu, spoznanje koje se temelji na Bibliji. Stoga, čuda više nisu neophodna da bi svedočila za Isusa Hrista kao Izbavitelja koga je poslao Bog, niti da bi pružila dokaz da Jehova podržava svoje sluge.